Nealkoholna bolest masne jetre, sada poznata i kao steatotično oboljenje jetre dovodi se u vezu sa metaboličkom disfunkcijom koja se prirodno javlja tokom menopauze. Naime, kako žene stare, njihova tela se transformišu. Salo se lakše taloži na stomaku, sporije se obrađuju kalorije i žene tada manje vežbaju. Neke od ovih promena dešavaju se kao prirodni deo starenja, dok se druge dovode u vezu sa promenama u polnim hormonima tokom menopauze.
Metabolički sindrom je glavni uzrok zbog kojeg se javlja bolest masne jetre
Telesne promene tokom tranzicije menopauze povećavaju rizik od metaboličkih stanja kao što su gojaznost i dijabetes, ali povećavaju i izglede za razvoj srodnog stanja kao što je nealkoholna bolest masne jetre. Odavno je poznato da je metabolički sindrom glavni uzrok nealkoholne bolesti masne jetre, ali naučnici počinju da se pitaju da li i sama menopauza može da dovede do bolesti masne jetre.
– Veoma je teško razdvojiti šta je zaista posledica menopauze, što znači nizak nivo estrogena, od onoga što je posledica hronološkog starenja. Isticanje te razlike moglo bi da pomogne kliničarima da leče stanje koje postaje sve smrtonosnije za starije žene – naglašava dr Monica Christmas iz Menopause Society.
Za 20 odsto je veća verovatnoća da će se posle 50. godine razviti bolest masne jetre
Posle 50 godina, otprilike u vreme menopauze, žene imaju 20 odsto veću verovatnoću da razviju steatohepatitis, koji se dovodi u vezu sa metaboličkom disfunkcijom (MASH), težak oblik steatotičnog oboljenja jetre koji može da se pretvori u uznapredovalu fibrozu nego muškarci iste životne dobi. Metabolička disfunkcija postaje sve češća kod žena u postmenopauzi i trenutno je primarni razlog za transplantaciju jetre u ovoj populaciji.
Istraživanje o vezi između menopauze i zdravlja jetre je u povoju. Do sada je samo mali deo studija na životinjama i malih opservacionih studija ukazivao na ovu vezu. U delovima, naučnici počinju da uklanjaju efekte metaboličkog sindroma kako bi videli da li smanjenje estrogena uzrokuje masnu jetru. Ako se to pokaže kao tačno, to može da otvori puteve za hormonsku terapiju kojom bi se očuvalo zdravlje jetre kroz menopauzu.
Posle 50. godine telo obično skladišti masti drugačije
Mnoge žene doživljavaju prve simptome perimenopauze u kasnim 30. i 40. godinama. Tada ravnoteža polnih hormona počinje da se menja. Naime, estrogen opada, izazivajući niz promena na koži, srcu, vagini i drugim organima. Srednja starost za menopauzu – doba kada žena više ne dobija menstruaciju – je 52,4 godine. Tokom ovog perioda, telo ima obično skladišti masti drugačije. Tamo gde je nekada bilo više masnoće na površini, žene mogu da počnu da je akumuliraju dublje u stomaku. Ova visceralna mast ima jake veze sa insulinskom rezistencijom, upalom i većim rizikom od akumulacije masti u jetri.
Ako žena u postmenopauzi ne pati od prekomerne težine ili metaboličkog sindroma, da li bi je njeni hormoni i dalje izlagali većem riziku od nealkoholne bolesti masne jetre? U jednoj opservacionoj studiji, istraživači su otkrili da žene u postmenopauzi imaju veću verovatnoću da razviju tešku fibrozu jetre u poređenju sa mlađim ženama. Međutim, ta grupa je uključivala brojne gojazne žene, što je moglo da doprinese takvim ishodima.
Žene koje nisu doživele prirodnu menopauzu imaju veći rizik da razviju bolest masne jetre
Kada je druga istraživačka grupa primenila isti model na žene koje imaju nealkoholnu bolest masne jetre, ali nisu gojazne, otkrili su 2,2 puta povećanje rizika od ozbiljne fibroze u grupi nakon menopauze. Istraživači su pretpostavili da razlika u riziku ima više veze sa menopauzom nego sa životnim dobom.
Druga studija posmatrala je žene sa karcinomom endometrijuma čiji su jajnici uklonjeni kao deo lečenja, što je ubrzalo njihovu menopauzu. Pokazalo se da su žene koje su bile mlađe od 40 godina, koje verovatno još nisu doživele prirodnu menopauzu, imale značajno veći rizik od razvoja bolesti masne jetre. Međutim, naučnici su primetili da ishod takođe ima veze sa dijabetesom i visokim holesterolom, što ukazuje na izazov odvajanja efekata metabolizma od menopauze.
Estrogen kao „zaštitni pokrivač“ za jetru
Studije poput ovih nisu dovoljno utemeljene kako bi se zaključilo da tranzicija menopauze uzrokuje nakupljanje masti u jetri, navode istraživači. Oni, međutim, ukazuju na neke moguće mehanizme. Na primer, znaju da nestabilan nivo estrogena može da promeni određene delove imunog sistema i pojača upalu. Takve promene imuniteta mogu da ostave jetru podložnom progresiji bolesti.
Istraživači ističu da je moguće da estrogen deluje kao „zaštitni pokrivač“ za jetru. Jednom kada se iscrpi, jetra bi mogla da ostane podložna nakupljanju masti i ožiljcima, objasnjava dr Johanna DiStefano, profesorka i šef Jedinice za istraživanje metaboličkih bolesti u TGen institutu za istraživanje genomike u Arizoni.
Osnovno pitanje je, kako kaže, da li menopauza ubrzava razvoj ciroze kod žena koje već imaju masnu jetru. Kako bi bolje razumela taj odnos, dr DiStefano je rekla da proučava genetske karakteristike žena normalne težine, koje nemaju metaboličku disfunkciju.
– Ako neko ko nije gojazan prolazi kroz menopauzu, ali ima genetsku podložnost koja je do ovog trenutka bila ublažena prisustvom estrogena, ta genetska predispozicija bi se tada mogla manifestovati jer je zaštita izgubljena – ističe dr DiStefano.
Ako je pad estrogena, koji se javlja tokom menopauze, odgovoran za to da nekoga učini podložnijim oboljenju od masne jetre, onda bi vraćanje izgubljenog estrogena sigurno smanjilo taj rizik. S tim u vezi dr DiStefano izdvaja nekoliko kliničkih studija koje pokazuju da su male grupe žena u postmenopauzi, koje su uzimale hormonsku terapiju imale zdraviju jetru od onih koje nisu.
