Moždani udar je hitno medicinsko stanje tokom kojeg dolazi do prekida cirkulacije u mozgu, što dovodi do oštećenja moždanog tkiva i neuroloških ispada. Dotok kiseonika i hranjivih materija biva otežan ili potpuno onemogućen u delu mozga koji je zahvaćen moždanim udarom. Veoma je važno da se simptomi prepoznaju na vreme i da pacijent u roku od 4 sata dobije odgovarajuću terapiju, koja može da ga zaštiti od teških komplikacija. Moždani udar je vodeći uzrok invaliditeta u razvijenom svetu.
Tihi faktori rizika
Moždani udar se obično ne dešava „preko noći“ – njemu prethode tihi faktori rizika kao što su povišene vrednosti holesterola u krvi ili nekontrolisani visok krvni pritisak. Prema procenama svetskih stručnjaka, kontrolom faktora rizika moguće je sprečiti čak oko 80 odsto moždanih udara. Fizička aktivnost, zdrava ishrana, redovan san i dobra kontrola stresa štite nas od mnogih bolesti, pa i od šloga, navodi Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Lekari specijalizovani za prepoznavanje i lečenje moždanog udara smatraju da kontrolom faktora rizika možemo dugoročno značajno da pomognemo sebi i u velikoj meri se zaštitimo od potencijalno fatalnog stanja. Sve više se razmišlja o prevenciji, kaže vaskularni neurolog dr Anthony Kim, iz University of California, San Francisco Stroke Center. Sledećih 7 loših navika često prethodi moždanom udaru.
1. Slaba fizička aktivnost i sedentarni način života
Dugotrajno sedenje uz minimalnu fizičku aktivnost može da naruši zdravlje i kod naizgled potpuno zdravih osoba. Bolovi u leđima i vratu su često prvi simptomi. Endovaskularni neurohirurg dr Arthur Wang, sa Tulane University School of Medicine, napominje da je ovo faktor rizika na koji možemo pozitivno da utičemo uz malo truda.
– Redovna fizička aktivnost omogućava bolju prohodnost krvnih sudova i sprečava taloženje plaka. Preporuka je umerena fizička aktivnost u trajanju od oko 30 minuta, pet puta nedeljno. Bitno je samo da se pokrenemo. Nije neophodno ići u teretanu, dovoljna može biti i brža šetnja ili vožnja bicikla – kaže dr Wang.
2. Visok krvni pritisak
Dobra kontrola krvnog pritiska je najbolji način da sprečimo ili na vreme lečimo kardiovaskularne bolesti, uključujući moždani i srčani udar. Povišene vrednosti pritiska najčešće ne izazivaju simptome. Moguće je da se osoba oseća potpuno dobro, a da ima hipertenziju. Preporučuje se da posebno nakon 40. godine, i bez prisutnih tegoba, povremeno merimo krvni pritisak.
– Visok krvni pritisak je jedan od najjačih faktora rizika za moždani udar. Kada bi postojao čarobni štapić kojim možemo da sprečimo moždani udar, to bi sigurno bio dobro kontrolisani pritisak – ističe dr Kim.
3. Neredovni preventivni pregledi
Pacijent uglavnom ne zna da ima povišen krvni pritisak ili holesterol dok se ne testira – kaže dr Kim. Zbog toga su redovni preventivni pregledi od suštinskog značaja. Rutinske provere krvne slike mogu nam otkriti važne informacije o zdravstvenom stanju. Na taj način moguće je na vreme uočiti povišene vrednosti masnoća i/ili šećera u krvi, započeti lečenje i izbeći komplikacije.
Osobama sa kardiovaskularnim oboljenjima preporučuje se redovna kontrola i pridržavanje terapije po uputstvu lekara. Poseban oprez savetuje se i onima koji u najbližoj porodici imaju slučajeve moždanog udara.
4. Pušenje
Pušenje je još jedan faktor rizika koji se može izbeći uz malo volje.
– Pušenje definitivno povećava rizik od moždanog udara i bolesti srca – potvrđuje dr Kim.
Štetne materije iz duvanskog dima ubrzavaju proces ateroskleroze. Vremenom se krvni sudovi sužavaju i dolazi do smanjenog snabdevanja tkiva kiseonikom i hranjivim materijama. Uznapredovala ateroskleroza krvnih sudova srca može biti praćena bolom u grudima, pojavom angine pektoris i aritmijama.
5. Prekomerna konzumacija alkohola
Alkohol može da dovede do brojnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti jetre. Smatra se da je odgovoran za 40 do čak 80 odsto slučajeva ciroze jetre. Dr Kim navodi da postoji jasna veza između prekomerne upotrebe alkohola i rizika od bolesti srca i moždanog udara.
Neki lekari ističu da nam alkohol uopšte nije potreban. Opšteprihvaćena preporuka je da žene ograniče unos na jedno piće dnevno, a muškarci na najviše dva.
6. Ishrana
Pravilna, dobro izbalansirana ishrana bogata vitaminima i mineralima predstavlja osnovu dobrog zdravlja. Ishrana bogata lošim mastima, šećerom i solju može dovesti do zdravstvenih problema čak i kod zdravih osoba. Dr Wang podseća da postoji jaka veza između visokog krvnog pritiska i prekomernog unosa soli.
Generalna preporuka je mediteranski način ishrane, sa dosta svežeg povrća i voća, morske ribe, maslinovog ulja, manjim količinama mlečnih proizvoda i mesa.
7. Prepoznajte moždani udar na vreme
Vreme je ključan faktor kada je u pitanju moždani udar. Pravovremena terapija može da zaštiti od komplikacija i da nam spasi život. Lekari ističu da je bolje reagovati čak i ako se ispostavi da je u pitanju lažna uzbuna, nego ignorisati simptome misleći da će sami proći.
Zato je važno znati simptome moždanog udara. Najčešći su:
- slabost jedne polovine tela
- otežan govor i izgovaranje reči
- iznenadna vrtoglavica
- nestabilnost
- pojava duplih slika ili poremećena koordinacija pokreta
Neurolozi naglašavaju da ovi simptomi nisu specifični isključivo za moždani udar, ali su važan signal. Tačnu dijagnozu daje neurolog – specijalista obučen za prepoznavanje simptoma i znakova neuroloških oboljenja.
Ukoliko primetimo simptome koji mogu ukazivati na moždano oštećenje, potrebno je što pre potražiti pomoć – kod lekara opšte prakse, u domu zdravlja, nadležnoj bolnici, kliničkom centru ili hitnoj pomoći.
Ako se lečenje ne započne na vreme, a ne primene se metode poput intravenske trombolize i mehaničke trombektomije, ishod moždanog udara može da bude znatno lošiji.
