Virus koji izaziva herpes povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti

Herpesvirusne infekcije, koje miruju i periodično se reaktiviraju, mogu da pokrenu neurološka obolenja, pa i demenciju

Virus koji izaziva herpes doveden je u vezu sa povećanim rizikom od pojave Alchajmerove bolesti, otkrila je nova studija. Novo istraživanje baca svetlo na potencijalnu vezu između herpes simpleksa 1 i ovog neurološkog stanja. Izveštaj, objavljen u BMJ Open u maju ove godine otkrio je da ljudi koji uzimaju antivirusne lekove takođe imaju manji rizik od razvoja demencije kasnije u životu.

Reakcija tela na herpes virus doprinosi razvoju Alchajmerove bolesti

Preporučujemo

Naučnici žele da rasvetle i shvate šta tačno uzrokuje neurodegenerativne bolesti, koje postaju sve rasprostranjenije širom sveta. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je oko 57 miliona ljudi imalo demenciju širom sveta 2021. godine i da se svake godine dijagnostikuje oko 10 miliona novih slučajeva. Iako postoje tretmani koji mogu da pomognu u kontroli simptoma i usporavanju progresije bolesti, ne postoji lek za Alchajmerovu bolest.

Prethodna istraživanja pokazuju da herpes virusi mogu da igraju ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti. Međutim, podaci su pomešani. Nova otkrića, koja je sponzorisala biofarmaceutska kompanija Gilead Sciences Inc. „dodaju se rastućem broju dokaza koji datiraju još iz 70-ih godina da virusi poput Herpes Simplex HSV-1 i reakcije našeg tela na njih, mogu da doprinesu razvoju Alchajmerove bolesti“, navodi neurolog dr Kimberly Idoko.

Herpes imalo dva puta više ljudi sa Alchajmerovom bolšeću, nego u grupi ljudi bez neuroloških bolesti

Da bi razumeli kako Herpes Simplex virus može da bude u vezi sa Alchajmerovom bolešću, istraživači su pregledali veliki broj podataka iz američke administracije između 2006. i 2021. godine. Zatim su uparili osobe kojima je dijagnostikovana Alchajmerova bolest sa grupom bez ikakve istorije neuroloških stanja, uzimajući u obzir faktore poput starosti, pola i geografske lokacije. Pojavilo se ukupno 344.628 parova.

Istraživački tim je na osnovu dostupnih podataka otkrio da:

• 1.507 osoba sa Alchajmerovom bolešću imalo je dijagnozu HSV-1 u poređenju sa samo 828 onih u uporednoj grupi koji nisu imali istoriju neuroloških bolesti
• Verovatnoća da im je dijagnostikovan HSV-1 bila je 80 odsto veća u grupi koja je imala Alchajmerovu bolest, čak i kada se prilagode različiti faktori rizika
• Taj rizik se povećavao kod starijih pacijenata, pri čemu su oni stariji od 75 godina imali najveći rizik od Alchajmerove bolesti i prethodne dijagnoze HSV-1.

- Nalazi iz trenutne studije, koja je koristila podatke iz stvarnog sveta, u skladu su sa prethodnim studijama koje sugerišu da potencijalni neurodegenerativni uticaj HSV-1 postaje očigledniji sa godinama - navodi se u saopštenju Gilead Sciences Inc.

Antivirusni lekovi mogu da smanje rizik

Pored toga, lečenje antivirusnim lekovima izgleda da smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti. Od 2.330 ljudi kojima je dijagnostikovan herpes virus 931 (40 odsto) je uzimalo antiherpetičke lekove kao što su acyclovir, valacyclovir ili famciclovir. Imali su 17 procenata manji rizik od Alchajmerove bolesti u poređenju sa onima koji nisu uzimali antivirusne lekove.

- Studija pruža indirektne, ali ubedljive dokaze da smanjenje količine slobodnog herpes virusa u telu može da smanjiti rizik od dijagnoze Alchajmerove bolesti - ističe dr David Martinez, profesor imunobiologije i mikrobne patogeneze na Yale School of Medicine.

Zašto bi herpes virus mogao da doprinese demenciji?

Važno je napomenuti da studija ne tvrdi da virus Herpes Simplex HSV-1 izaziva Alchajmerovu bolest. Umesto toga, pronašla je vezu između njih.

- Još uvek ne razumemo u potpunosti kako ove herpesvirusne infekcije, koje miruju i periodično se reaktiviraju, pokreću Alchajmerovu bolest - ističe dr Martinez.

Ali, naučnici imaju nekoliko teorija. Oni veruju da infekcije HSV-1 mogu dovesti do specifičnih doprinosa demenciji, kao što su:

• Upala u mozgu (neuroinflamacija). Ova upala može postaviti temelje za Alchajmerovu bolest, pokazuju istraživanja. Ali, ta upala se ne završava kada akutna infekcija nestane. „Herpes virusi se kriju u našim nervima i ponekad "izlaze" iz stresora kao što su imunodeficijencija, nedostatak sna, druge infekcije", podseća dr Martinez. Kao takvi, ovi uspavani virusi mogu se više puta aktivirati tokom života, stvarajući nove talase upale godinama nakon prvobitne infekcije. „Kada se HSV-11 reaktivira, može da pokrene imune ćelije mozga da postanu preaktivne, stvarajući upalu u mozgu“, objašnjava dr Idoko.
• Akumulacija toksičnih proteina. Telo proizvodi proteine poput amiloida-beta kao odbranu. Oni „zatim direktno oštećuju moždane ćelije“, navodi dr Idoko.
• Sinaptička disfunkcija. Ovo se odnosi na poremećaj sposobnosti nervnih ćelija da komuniciraju jedna sa drugom.

Naučnici takođe naglašavaju da je herpes virus HSV-1 čest, više od 2/3 svetske populacije se inficira ovim virusom u nekom trenutku. Prenosi se kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe ili kožnim lezijama, ali, naravno, ne dobijaju svi koji su izloženi demenciju.