Svrab i bol anusa, praćen plikovima oko čmara može biti simptom zaraze virusom herpes simplex. Analni herpes je polno prenosiva infekcija uzrokovana delovanjem virusa herpes simpleks (HSV-1 ili HSV-2). Herpes simplex virus je uzročnik svih vrsta herpesa. Herpes simplex virus tipa 1, ili HSV-1, deluje na usta, a herpes simplex virus tipa 2, ili HSV-2, naviše na genitalije i anus. HSV-2 je glavni uzrok analnog herpesa kod ljudi.
Kako se prenosi virus?
Virus HSV-1 se najčešće prenosi poljupcima, iako je manje uobičajen, HSV-1 takođe se može preneti oralnim seksom sa zaraženom osobom i izazvati analni herpes. S druge strane, virus HSV-2 uglavnom se prenosi analnim seksualnim kontaktom. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je oko 11 odsto osoba starih od 15 do 49 godina zaraženo HSV-2 virusom.
Svrab i bol anusa ne javljaju se kod svih pacijenata
Simptomi analnog herpesa su raznoliki, moguće je da neke osobe nemaju nikakve simptome, dok se kod drugih kontakt sa virusom može ispoljiti osećajem nelagodnosti, bola ili svraba u analnom području. Pojavom bolnih plikova oko čmara, promenama u načinu pražnjenja creva.
Simptomi analnog herpesa obično traju dve do četiri nedelje, moguće je da se povuku, pa potom ponovo jave. Prvi simptomi zaraze su najčešće duži i intenzivniji od kasnijih pojava.
Kako se dijagnostikuje i leči analni herpes?
Analni herpes može da se dijagnostikuje fizikalnim pregledom. Mogu se uraditi i laboratorijske analize krvi kako bi se otkrio nivo antitela na HSV.
Ne postoji lek za herpes, pa ni za analni herpes. U terapiji se uglavnom primenjuju antivirusni lekovi, koji umiruju moguće bolne i neprijatne simptome i pomažu da se smanji rizik od daljeg prenošenja virusa. Moguće je da neki pacijenti koriste antivirusne lekove samo tokom trajanja simptoma, a drugi trajno kako se zaraza ne bi širila.
Kako se može sprečiti infekcija?
Analni herpes je zarazna bolest prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, najčešće analnim seksom ili putem pljuvačke zaražene osobe.
Uzdržavanje od bilo kojeg oblika seksa jedini je garantovani način na koji se može sprečiti širenje infekcije. Postoje ipak i načini zaštite koji mogu šanse za dobijanje genitalnog herpesa. Preporuka je da se i prilikom vaginalnog ili analnog seksa koristi kondom. Stručnjaci upozoravaju da ni kondom nije u svim slučajevima 100 odsto sigurna zaštita. Savet je da se ne menjaju često seksualni partneri.
Tokom aktivnosti simptoma potrebno je izbegavati seksualne kontakte. Lekari naglašavaju da je neophodno uzdržavanje od bilo kojeg oblika seksa ukoliko su prisutni simptomi herpesa, kao što su vidljive rane, nelagodnost. Ovo je period najjačeg delovanja virusa i velike su šanse da se zaraza prenese na seksualnog partnera.
Virus ostaje ceo život u telu
U slučaju učestalih simptoma savetuje se stalna primena antivirusnih lekova. Preporučuje se konsultacija sa zdravstvenim radnikom kako bi se odredio najbolji način lečenja. Pojava rana, plikova, bola ili svraba u i oko anusa mogući je znak analnog herpesa.
Kako bi zaštitili sebe i druge osobe od bolesti neophodno je na vreme postaviti dijagnozu i dosledno se držati svih mera predostrožnosti koje mogu zaustaviti delovanje virusa. Bitno je napomenuti da infekciju kod nekih osoba mogu aktivirati druge bolesti, stres, jak umor. Jedna zaraza znači da će virus celi život biti u telu, ali izbijanje infekcije i pojava simptoma mogu se sprečiti navedenim merama predostrožnosti.
Odličan i edukativan tekst o herpesu, pozdrav za D.T.