Nova kanadska studija, objavljena u časopisu Science, pronašla je vezu između dva stanja i tvrdi da zaslepljujuća bolest oka može da nastane usled gojaznosti. Istraživanje sprovedeno u Maisonneuve-Rosemont bolnici u Montrealu otkrilo je kako stresori svakodnevnog života, kao što je gojaznost, mogu da promene imuni sistem i nanesu štetu oku kako stari. Gojaznost je tako svrstana u kategoriju stresora – potencijalnih molekularnih uzroka makularne degeneracije povezane sa starenjem.
Zaslepljujuća bolest oka javlja se u dva oblika
– Želeli smo da znamo zašto neki ljudi sa genetskom predispozicijom razviju makularnu degeneraciju, dok su drugi pošteđeni. Iako je značajan trud uložen u rasvetljavanje gena odgovornih za makularnu degeneraciju, varijacije i mutacije u genima osetljivosti samo povećavaju rizik od razvoja bolesti, ali je ne izazivaju – objasnio je dr Przemyslaw (Mike) Sapieha, profesor oftalmologije University of Montreal i njegova koleginica dr Masayuki Hata.
Stručnjaci University of Montreal navode da ovo zapažanje ukazuje da je potrebno mnogo detaljnije otkriti kako drugi faktori, kao što su životna sredina i način života, doprinose razvoju bolesti. Makularna degeneracija je glavni uzrok nepovratnog slepila širom sveta i od te bolesti 2020. godine vd je izgubilo oko 196 miliona. Ova zaslepljujuća bolest oka javlja se u dva oblika:
- suva makularna degeneracija, koju karakteriše nakupljanje masnih naslaga na zadnjem delu oka i odumiranje nervnih ćelija u oku
- vlažna makularna degeneracija, koju karakterišu bolesni krvni sudovi, koji se razvijaju u najosetljivijem delu tkiva koje stvara vid, zvanom makula.
Kontakt sa patogenima narušava zdravlje očiju
Poznato je da imuni sistem u oku osobe sa makularnom degeneracijom postaje neregulisan i agresivan. Normalno, imune ćelije održavaju oči zdravim, ali kontakt sa patogenima kao što su bakterije i virusi – može da naruši zdravlje očiju. U isto vreme, imune ćelije se takođe aktiviraju kada je telo izloženo stresorima kao što je višak masnoća usled gojaznosti, što čini prekomernu telesnu težinu ne-genskim faktorom rizika broj jedan za razvoj makularne degeneracije, a zatim sledi pušenje.
U svojoj studiji, doktori Sapieha i Hata koristili su gojaznost kao model da ubrzaju i preuveličaju stresove, koje telo doživljava tokom života. Otkrili su da prolazna gojaznost ili istorija gojaznosti dovode do upornih promena u strukturi DNK unutar imunih ćelija, čineći ih podložnijim za proizvodnju inflamatornih molekula. Istraživači takođe naglašavaju da nalazi studije pružaju važne informacije o biologiji imunih ćelija koje izazivaju makularnu degeneraciju i omogućiće razvoj prilagođenijih tretmana u budućnosti. Takođe se nadaju da će njihovo otkriće navesti druge naučnike da prošire svoje interesovanje izvan bolesti povezanih sa gojaznošću na druga oboljenja koje karakteriše povećana neuroinflamacija, kao što su Alchajmerovu bolest i multipla skleroza.
