Dve menstruacije mesečno ili nijedna – može li to biti znak perimenopauze

Kod nekih žena, posebno onih sa prethodnom istorijom depresije, u perimenopauzi može doći do pogoršanja mentalnog zdravlja, što zahteva stručnu podršku

Perimenopauza predstavlja tranzicioni period u životu žene koji prethodi menopauzi. Tada jajnici postepeno smanjuju proizvodnju estrogena, što dovodi do niza telesnih i emocionalnih promena.

Kada obično počinje perimenopauza

Preporučujemo

Iako se najčešće javlja u 40-im godinama, kod nekih žena prvi znaci mogu biti prisutni već u srednjim tridesetim. Ova faza može trajati nekoliko godina i završava se kada žena ne dobije menstruaciju u kontinuitetu 12 meseci, čime se i zvanično potvrđuje ulazak u menopauzu.

Promene u menstrualnom ciklusu: Prvi znakovi da stiže perimenopauza

Jedan od najčešćih i najranijih simptoma perimenopauze jesu promene u menstrualnim ciklusima. Ciklusi postaju neredovni. Krvarenja mogu biti obilnija ili slabija, intervali između menstruacija kraći ili duži, a ovulacija može potpuno izostati u nekim mesecima.

Promene koje traju sedam ili više dana duže nego uobičajeno mogu ukazivati na ranu menopauzu, dok razmaci između ciklusa duži od 60 dana često ukazuju na kasnu perimenopauzu. U tom periodu može se javiti i više od jedne menstruacije mesečno, ali i njihovo potpuno izostajanje.

Valunzi, noćno znojenje i problemi sa snom: Perimenopauza je okidač umora i nervoze

Talasi vrućine, poznatiji kao valunzi, jedan su od najčešćih simptoma perimenopauze. Reč je o iznenadnim naletima toplote koji mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, a često su praćeni znojenjem i crvenilom kože. U noćnim satima mogu izazvati znojenje koje remeti san, pa su poremećaji sna česta tegoba u ovoj dobi.

Nesanica, buđenje tokom noći i teškoće sa ponovnim uspavljivanjem doprinose dnevnom umoru, razdražljivosti i smanjenoj koncentraciji.

Vaginalna suvoća i promene seksualne funkcije

Pad estrogena utiče i na vaginalno tkivo, koje postaje tanje, suvlje i manje elastično. Posledično, seksualni odnosi mogu postati neprijatni, pa čak i bolni. Osim toga, smanjuje se prirodno podmazivanje, što povećava rizik od vaginalnih i urinarnih infekcija.

Seksualna želja se takođe može promeniti. Kod nekih žena dolazi do pada libida, dok druge mogu primetiti pojačanu osetljivost na fizičku i emocionalnu bliskost. Važno je znati da trudnoća i dalje može da se desi dokle god postoji ovulacija, te se preporučuje upotreba kontracepcije sve dok ne prođe godinu dana od poslednje menstruacije.

Emocionalne i mentalne promene

Tokom perimenopauze, žene mogu doživeti emocionalne oscilacije – od razdražljivosti, anksioznosti, do osećaja tuge i depresije. Ove promene nisu isključivo povezane sa hormonima, već i sa stresom, umorom, problemima sa snom, kao i životnim okolnostima koje često prate ovaj period (promene u porodici, karijeri, zdravlju).

Kod nekih žena, posebno onih sa prethodnom istorijom depresije, može doći do pogoršanja mentalnog zdravlja, što zahteva stručnu podršku.

Fiziološke promene: Kosti, srce i telesna težina

Pad nivoa estrogena utiče i na druge aspekte zdravlja. Dolazi do ubrzanog gubitka koštane mase, što povećava rizik od osteoporoze i preloma. Takođe, može doći do promena u lipidnom profilu: raste nivo LDL („lošeg“) holesterola, a opada HDL („dobrog“) holesterola, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Mnoge žene takođe primećuju postepeni porast telesne težine, posebno u predelu stomaka, što može dodatno opteretiti samopouzdanje i fizičku kondiciju.

Šta može uticati na raniji početak perimenopauze?

Određeni faktori mogu doprineti ranijem nastupu perimenopauze:

• pušenje (žene koje puše aktivno ulaze u menopauzu ranije za 1–2 godine)
• porodična istorija (nasledna sklonost ka ranijem prestanku menstruacije)
• lečenje malignih bolesti (zračenje karlice ili hemoterapija mogu oštetiti jajnike)
• hirurške intervencije (uklanjanje materice - histerektomija) ne izaziva direktno menopauzu ako jajnici niau odstranjeni, ali je može ubrzati).

Kada potražiti pomoć lekara?

Iako su promene u ciklusu očekivane u ovom periodu, određeni simptomi zahtevaju pažnju lekara. To je pre svega krvarenje koje traje duže od sedam dana, veoma obilna menstruacija, krvarenje između ciklusa, bol tokom odnosa, iznenadne i intenzivne promene raspoloženja...

Ginekološki pregled, uz eventualnu dodatnu dijagnostiku, može pomoći u otkrivanju ozbiljnijih stanja koja ne bi smela ostati zanemarena.

Zašto je važno otvoreno govoriti o perimenopauzi?

Mnoge žene trpe mučne simptome perimenopauze u tišini, iz osećaja srama ili uverenja da "tako mora biti". Zbog toga često ne dobijaju adekvatnu medicinsku podršku. Otvoren razgovor, podrška i edukacija ključni su za prevazilaženje ovog izazovnog, ali prirodnog perioda života.

Multidisciplinarni pristup, koji uključuje ginekologa, endokrinologa, psihologa, pa i psihijatra kada je potrebno, može znatno olakšati ovaj proces. Perimenopauza ne treba da bude tabu, već tema o kojoj se govori bez straha. Svaka žena zaslužuje da kroz ovu fazu prođe informisana, zdrava i sa podrškom.