Simptomi jedne infekcije jetre liče na grip: Kako se prenosi virus koji je izaziva i da li je opasan?

Infekcija virusom hepatitisa A može lako da se desi u svakodnevnim situacijama: u porodici, na putovanjima, u kolektivima poput vrtića, pa i u restoranima sa niskim higijenskim standardima

Hepatitis A je virusna infekcija koja zahvata jetru i izaziva njeno zapaljenje. Iako najčešće ne ostavlja dugoročne posledice, može potrajati nedeljama, čak i mesecima, i za to vreme značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje.

Kako se najčešće prenosi hepatitis A?

Preporučujemo

Ono što ovu bolest čini dodatno izazovnom jeste činjenica da se vrlo lako prenosi, čak i kada simptomi još uvek nisu prisutni. To praktično znači da virus već može da utiče na jetru a da mi o tome ne znamo ništa, niti da se to vidi na našem telu.

Virus hepatitisa A se najčešće prenosi putem kontaminirane hrane i vode, kao i direktnim kontaktom sa zaraženom osobom. Načini da se zarazite su različiti, na primer:

• priprema hrane prljavim rukama
• konzumacija školjki i morskih plodova iz zagađenih voda
• upotreba leda napravljenog od neproverene ili neispravne vode
• kontakt s predmetima kontaminiranim virusom.

Ponekad se prenosi i intimnim putem. U praksi, to znači da infekcija može lako da se desi u svakodnevnim situacijama: u porodici, na putovanjima, u kolektivima poput vrtića, pa i u restoranima sa niskim higijenskim standardima.

Kako se širi hepatitis A i ko je u najvećem riziku

Iako virus ne napada sve grupe stanovništva, postoje oni koje su podložnije infekciji ili njenim komplikacijama. To su mala deca, osobe koje koriste droge, ljudi sa hroničnim oboljenjima jetre, muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, ali i svi oni koji putuju u zemlje u kojima su sanitarni uslovi lošiji.

Infekcija se naročito brzo širi u kolektivima, među decom i osobljem u vrtićima, ali i u zatvorenim zajednicama, poput ustanova za zbrinjavanje različitih kategorija ljudi.

Simptomi su perfidni i liče na grip: Koliko traju kada se ispolje

Period inkubacije obično traje od dve do šest nedelja, a simptomi hepatitisa A ne moraju se pojaviti odmah. Kada se jave, često liče na običan grip. Možete osećati opštu slabost, imati blagu groznicu, izgubiti apetit, uz mučninu i nagon na povraćanje.

Mnogi se žale na bolove u stomaku, naročito u gornjem desnom kvadrantu, što odgovara regiji jetre. S vremenom, može doći do pojave žutice. Koža i beonjače postaju žute boje, urin tamni, a stolica postaje svetlija nego inače. Neki ljudi osećaju i svrab kože ili bolove u zglobovima. Iako su simptomi neprijatni, kod većine obolelih oni nestanu u roku od osam nedelja. Ipak, kod nekih se mogu povremeno vraćati i tokom narednih nekoliko meseci.

Virus se širi i ako se osećate dobro

Važno je napomenuti da čak i u periodima kada se osoba oseća dobro, ona i dalje može širiti virus. Infektivnost počinje oko dve nedelje pre pojave prvih simptoma i traje još nedelju dana nakon što se oni jave. Zbog toga je hepatitis A opasan ne zato što spada u teža medicinska stanja, već zato što se lako i neprimetno širi.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja na osnovu krvnih analiza koje mere prisustvo specifičnih antitela i funkciju jetre. IgM antitela ukazuju na trenutnu ili nedavnu infekciju, dok IgG antitela ukazuju na to da je osoba ranije već bila u kontaktu sa virusom, ili je vakcinisana.

Ne postoji lek koji direktno eliminiše virus hepatitisa A. Lečenje se svodi na olakšavanje simptoma i podršku organizmu dok se sam ne izbori sa infekcijom. Lekari najčešće preporučuju odmor, uzimanje dovoljno tečnosti i laganu ishranu. Mučnina i gubitak apetita mogu otežati redovnu konzumaciju hrane, pa se preporučuje da se rasporedi u više manjih obroka u toku dana, uz izbor energetski bogatijih namirnica. Alkohol treba potpuno eliminisati jer dodatno opterećuje jetru, a savetuje se i oprez sa lekovima, čak i onima bez recepta, jer mnogi od njih mogu biti hepatotoksični.

Da li dolazi do komplikacija i kako da se zaštitimo?

Iako većina obolelih u potpunosti ozdravi, u izuzetno retkim slučajevima može doći do ozbiljnih komplikacija. Najteža među njima je akutna insuficijencija jetre, stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju, a ponekad i transplantaciju. Ova komplikacija je češća kod starijih osoba i kod onih koji već imaju oštećenu jetru iz drugih razloga.

Dobra vest je da se hepatitis A može sprečiti, i to veoma efikasno. Vakcina protiv hepatitisa A pruža dugoročnu zaštitu. Daje se u dve doze, sa razmakom od šest meseci. Već nakon prve doze stvaramo značajan imunitet.

Preporučuje se pre svega osobama koje pripadaju rizičnim grupama, ali i svima koji planiraju putovanje u oblasti sa lošom sanitarnom zaštitom i higijenom. Za one koji ne mogu da prime vakcinu, postoji i mogućnost pasivne zaštite putem imunoglobulina, koja štiti do dva meseca.

Pored vakcinacije, od ključne važnosti je i dobra lična higijena. Pranje ruku sapunom i vodom posle korišćenja toaleta i pre jela može sprečiti prenošenje virusa.  Hepatitis A je bolest koje u većini slučajeva ne treba da se bojimo, ali je moramo shvatiti ozbiljno uz vođenje računa o higijeni i celokupnom zdravlju.