Hepatitis je upalna bolest jetre, praćena njenim oštećenjem. Često je uzrokovana virusima i toksinima, javlja se i posle upotrebe lekova ili alkohola, može biti isprovocirana i nekim metaboličkim procesima, na primer poremećajem cirkulacije u jetri. Bolest nije uvek praćena jasnim simptomima, ali kod pacijenata najčešće se primećuje žuta boja kože i beonjača, smanjen apetit, umor.
Akutnog hepatitisa nepoznatog porekla nema u Srbiji
Akutni hepatitis nepoznatog porekla registrovan je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u najmanje 20 zemalja sveta. Pretpostavlja se da je ovim takozvanim, „misterioznim hepatitisom“ zaraženo više od 228 dece. Ovaj oblik haptitisa nije registrovan u Srbiji, iako se sumnjalo da je dete koje se leči na na Institutu za majku i dete u Beogradu prvi pacijent. Lekari Instituta nisu potvrdili da je ovo dete bolesno od novog tipa hepatitsa.
Akutni hepatis najčešće je posledica infekcije nekim od virusa koji izazivaju upalu jetre, a to su hepatitis A, B, C, D i E virus. Bolest se, kako objašnjavaju lekari, može javiti u sklopu neke druge infekcije koja dovodi do oštećenja jetre.
Šta je akutni hepatitis?
Akutni hepatitis je stanje akutne upale, koja može biti izazvana nizom infektivnih i neinfektivnih faktora. Hepatitis A, B i C, su tri glavna tipa akutnog hepatitisa. Virusni hepatitis D i E su ređi, posebno u zemljama razvijenog sveta. U slučaju da bolest potraje duže od šest meseci, prelazi u hroničnu formu. Hepatitis B u oko 7 odsto slučajeva prelazi u hroničnu formu kod odraslih osoba. Infekcija je uvek hronična ako se prenese sa majke na dete tokom porođaja.
Bolest treba shvatiti ozbiljno
Teški oblici akutnog hepatitisa neobični su u dečjem uzrastu. Prvi izveštaj o porastu ovakvog oblika bolesti stigao je iz Škotske. SZO navodi da uobičajeni virusi koji izazivaju akutni hepatitis nisu otkriveni kod ovih pacijenata. Međunarodna putovanja ili veze sa drugim zemljama, na osnovu trenutno dostupnih informacija, nisu identifikovane kao važni faktori.
Iako su teži oblici akutnog hepatitisa retki, SZO naglašava da bolest kod dece treba shvatiti ozbiljno. „Potrebno je otkriti nove slučajeve. Prioritet je da se utvrdi uzrok bolesti kako bi se dalje usavršile mere kontrole i prevencije„. SZO navodi se istražuju mogući putevi nastanka akutnog hepatitisa nepoznatog porekla kod dece. Jedna od vodećih hipoteza jeste da je bolest ispovocirana nekim iz grupe adenovirusa koji se lako šire i izazivaju respiratorne simptome, povraćanje i dijareju kod dece.
Šta je kranje neobično?
Iako je adenovirus trenutno jedna hipoteza, ona ne objašnjava u potpunosti težinu kliničke slike. Postoje izveštaji o slučajevima hepatitisa kod imunokompromitovane dece sa adenovirusnom infekcijom, međutim, neobično je da adenovirus bude uzrok teškog hepatitisa kod inače zdrave dece, navode stručnjaci.
Mogući uzrok bolesti mogla bi biti povećana osetljivost među decom, koja je posledica slabije cirkulacije adenovirusa tokom pandemije covid 19, kažu stručnjaci tima Ujedinjenog Kraljevstva. Do bolesti bi, kako pretpostavljaju, mogla da dovede i moguća pojava novog oblika adenovirisa, kao i istovremena infekcija SARS-CoV-2 virusom.
Uticaj covid 19?
Prisustvo SARS-CoV-2 virusa otkriveno je u nekoliko slučajeva, ali stručnjaci SZO navode da je nije još jasan mogući uticaj ovog virusa na klinčku sliku akutnog hepatitisa kod dece.
Pojava hepatitisa nepoznatog porekla ne može se dovesti u vezu sa vakcinacijom protiv covid 19, jer velika većina dece kod koje je registrovana bolest nije vakcinisana.
Smatra se da će biti otkriveno još novih slučajeva bolesti, pre nego što se pronađe njen jasan uzrok i u skladu sa tim predlože konkretne mere kontrole i prevencije.
U izveštaju SZO navodi da ovo nije uobičajena bolest i predlaže se roditeljima da budu oprezni ako kod dece primete simptome kao što su dijareja, povraćanje, bolovi u stomaku, žutica. Kod većine bolesne dece nije registrovana povišena temperatura. Roditeljima se savetuje da odvedu dete kod lekara ako primete neke od navedenih simptoma.
Adenovirus je čest kod dece
U slučaju da se dete razboli potrebno je preduzeti sve mere prevencije širenja bolesti kao i kod uobičajenih virusa. Potrebno je temeljno prati ruke, zaštititi okolinu od širenja virusa putem kašlja ili kijanja.
Akutna oštećenja jetre nepoznatog uzroka nisu novost za stručnjake. Skoro svake godine kod jednog broja i mlađih i starijih pacijenata lekari nemogu da utvrde pravi uzrok bolesti.
Adenovirus za koji se sumnja da izaziva akutni hepatitis nepoznatog porekla čest je virus kod dece. Ipak, adenovirusi imaju 49 serotipova, a smatra se da je to bolest prljavih ruku. Neki od adenovirusa se šire kapljičnim prenosom, kontaktom ili fekalno-oralnim putem.
