Ako se ne leči, upala jednog dela grla može izazvati reumatsku groznicu: Dr Marinković objašnjava kada su opasni antibiotici

- Glavne manifestacije bakterijske upale ždrela (faringitisa) su bol u grlu, povišena temperatura i otežano gutanje, ali bez curenja nosa. Pri pregledu se vidi crvena i otečena (edematozna) sluzokoža ždrela - opisuje dr Bojan Marinković, specijalista otorinolaringologije

Kada se govori o infekcijama grla, najčešći razlog posete lekaru je upala ždrela. Zbog komplikacija koje jesu retke ali mogu da budu ozbiljne, važno je prepoznati specifične simptome i reagovati adekvatnom terapijom.

Usna šupljina i mehanizmi zaštite od uticaja okoline (bakterija, virusa, gljivica...)

Preporučujemo

U razgovoru za eKlinika portal, dr Bojan Marinković, specijalista otorinolaringolog najpre nas upoznaje sa mahanizmima zaštite koje usna šupljina ima.

- Ona je ulaz dva vitalna sistema: sistem za disanje i sistem za varenje. S obzirom na izloženost tih sistema uticajima iz okoline, radi njihove odbrane, razvili su se specifični mehanizmi prirodne zaštite. Mehaničku barijeru čini sluzokoža, koja se vlaži sekretom pljuvačnih žlezda. Osim uloge u varenju hrane, on ima i zaštitnu funkciju jer sadrži više zaštitnih elemenata, poput imunoglobulina, citokina i drugih stvari. Uz to, u usnoj šupljini živi različita flora mikroorganizama koji svojim prisustvom onemogućavaju razvoj drugih patogenih mikroorganizama - detaljno objašnjava doktor i dodaje:

Kada se naruši ravnoteža u odnosu patogeni-domaćin, dolazi do razvoja patoloških procesa

- Normalnu floru usne duplje čini oko 300 vrsta mikroorganizama. Ovi mikroorganizmi su simbioti (uslovno patogeni organizmi) koji žive u ravnoteži sa domaćinom, tj.čovekom. Flora usne šupljine sadrži različite bakterije, gljivice, protozoe i viruse. Najčešće bakterije koje naseljavaju usnu šupljinu su gram-pozitivni aerobi, uključujući alfa i beta hemolitički streptokok, koji u zdravom organizmu ne izazivaju bolest. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže delovanjem različitih faktora, mikroorganizmi učestvuju u nastanku i razvoju patoloških procesa u usnoj šupljini, a širenjem infektivnog sadržaja dolazi i do patoloških procesa u okviru drugih, udaljenih sistema i organa.

I dugotrajno korišćenje antibiotika povećava opasnost od upalnih procesa

Prema rečima našeg sagovornika, najčešće uzročnici upale sluzokože usne šupljine (stomatitis) ipak mogu biti virusi i bakterije iz spoljne sredine, pri čemu ih se većina od zaražene osobe prenosi kapljičnim putem. To mogu biti i gljivice. Upala, međutim, kako kaže dr Marinković, može biti i manifestacija neke sistemske bolesti jer neke od njih, na primer šećerna bolest (diabetes mellitus), povećavaju učestalost upalnih procesa u usnoj šupljini.

Isti učinak, dodaje otorinolaringolog, ima i dugotrajno uzimanje antibiotika i imunosupresivnih lekova, kao i bolesti koje deluju imunosupresivno.

Koje bakterije i virusi su najčešći uzročnici infekcija grla

Kada je reč o infekcijama grla, najčešći razlog posete lekaru je upala ždrela. Pitamo doktora zašto je tako?

- Zbog velike koncentracije limfatičnog tkiva (nepčani krajnici, adenoid ili treći krajnik – kod dece, i, jezični krajnik) dolazi do burne reakcije na zapaljenski proces. Ždrelo je izloženo sličnim patogenima kao i usna šupljina, ali i drugim bakterijama (npr. Staphylococcus aureus, streptokoke grupe C, G i F, Mycoplasma pneumoniae i drugi). Od bakterijskih upala najčešća je upala uzrokovana beta hemolitičkim streptokokom grupe A (Streptococcus pyogenes). Ipak, najčešći uzrok upale ždrela su virusi (Rhinovirus, Adenovirus, Influenza, Parainfluenza, Corona, Herpes Simplex...) - odgovara dr Bojan Marinković.

Kako se manifestuje bakterijska upala grla i da li dolazi do težih komplikacija

Specijalista otorinolaringologije navodi da su glavne manifestacije bakterijske upale ždrela (faringitisa) bol u grlu, povišena temperatura i otežano gutanje, ali bez curenja nosa. Pri pregledu se vidi crvena i otečena (edematozna) sluzokoža ždrela, ilustruje dr Marinković, koji odgovara i na naše pitanje o najčešćim modelima lečenja:

- U dijagnostičkom smislu treba uzeti bris grla za mikrobiološku analizu i ispitati osetljivost izolovane bakterije na uobičajene antibiotike. Najčešće se propisuju antibiotici na bazi penicilina. U slučaju alergije na penicilin ordinira se neki od cefalosporinskih ili makrolidnih antibiotika.

Doktor kaže i da su u današnje vreme vrlo retke, ali moguće sistemske komplikacije nelečenog faringitisa uzrokovanog beta-hemolitičkim streptokokom. To su, upozorava,  reumatska groznica (sistemska bolest koju karakteriše visoka temperatura, upala srčanog mišića ili srčanih zalistaka, upala zglobova) i poststreptokokna upala bubrega (glomerulonefritis).

Krajnici (tonzile) kao mogući problem: Šta je tonzilofaringitis?

Pri svakom pregledu grla posebna pažnja pridaje se izgledu nepčanih krajnika (tonzila). Dr Marinković navodi da su i uzročnici upale tonzila (tonsillitis) prethodno nabrojani uzočnici upale u ustima i ždrelu.

- U slučaju čestih upala tonzila obično je indikovano njihovo operativno lečenje. Komplikacije upale tonzila mogu biti lokalne i sistemske. Jedna od čestih lokalnih komplikacija je peritonzilarni apsces (širenje upale sa tonzile u meka tkiva oko tonzile) koji, ako se ne leči, može izazvati komplikacije u smislu apscesa dubokih struktura vrata i grudnog koša čak i sa fatalnim ishodom. Da se tačnije označi zajednička upala krajnika i ždrela, upotrebljava se i naziv tonzilofaringitis. U našoj medicinskoj terminologiji faringitis i tonzilofaringitis obično označuju blažu, odnosno virusnu upalu, a angina težu, streptokokom uzrokovanu bolest - precizira naš sagovornik.

Streptokokna angina: Može li se od nje bolovati više puta?

Streptokokna angina je vrlo česta i proširena bolest. Pojavljuje se tokom cele godine, pa se može javiti i leti, ali je to češće u hladnijim mesecima (zima, rano proleće).

- Bolest se pojavljuje pojedinačno (sporadično), ali i u manjim epidemijama. Deca obolevaju mnogo češće od odraslih, a najčešće školska deca. U starijih od 40 godina streptokokna angina je retka pojava. Streptokok se od bolesnika ili kliconoše prenosi kapljičnim putem ili direktnim (posrednim) dodirom. Odrasli bolest neretko dobijaju od dece, posebno u porodičnim kontaktima. Nakon prebolevanja angine stiče se imunitet koji je tipnospecifičan samo za antigenski tip streptokoka, koji je uzrokovao bolest. Budući da postoji velik broj tipova streptokoka, a prebolevanje bolesti ne ostavlja trajni imunitet, od ove se bolesti može bolovati mnogo puta - detaljno je objasnio u razgovoru za eKlinika portal dr Bojan Marinković, specijalista otorinolaringolog.