Pojedine namirnice i aktivnosti maskiraju analize krvi, a pritisak i puls nekada rastu zbog igle, kaže Miljan Ilić

 Češće analize se rade ako su prisutni određeni faktori rizika, kao što su gojaznost, pušenje, loša porodična anamneza. Kod osoba starijih od 50 godina, može biti korisno da se analize krvi rade i dva puta godišnje - kaže dipl. med. Miljan Ilić

Rutinske analize krvi daju dobar uvid u zdravstveno stanje i savetuju se barem jednom godišnje i zdravim osobama. Rezultati analize krvi mogu na vreme da otkriju i teške bolesti koje se uz savremenu terapiju dobro kontrolišu. Priprema za analizu krvi ponekad zahteva uzdržavanje od hrane i posebno nekih namirnica koje mogu da maskiraju rezultate. Sama intervencija traje kratko i uglavnom nije previše bolna, ali i dalje dosta je rasprostranjen strah od igle. Najviše se same intervencije plaše deca, adolescentni i u većoj meri muškarci nego žene.

Kada je potrebno češće da proveravamo krvnu sliku?

Preporučujemo

Prošli su godišnji odmori i pravo je vreme da proverimo svoje zdravlje, pitamo zato glavnog medicinskog tehničara Centra za hemodijalizu Gradske bolnice na Zvezdari, dipl. med. Miljana Ilića da nam objasni  zašto su bitne analize krvi i kada se dobro osećamo, da li je savet da obavezno jednom godišnje damo krv na analizu?

- Analize krvne slike su način ranog otkrivanja bolesti koje dugo ne daju simptome, kao što su na primer dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom, bubrežne ili bolesti jetre, anemija… Analize krvi  daju uvid u rad ključnih organa (jetre, bubrega, srca). Pokazuju stanje imuniteta, nivo gvožđa, vitamina (posebno D i B12), holesterola, šećera. Kada se uoče granične vrednosti, na primer, blago povišen šećer ili holesterol, može se pravovremeno reagovati promenom ishrane, navika ili lekovima. Time se sprečava razvoj hroničnih bolesti. Ukoliko ste promenili ishranu, počeli da vežbate, prestali da pušite, krvne analize mogu pokazati da li te promene imaju efekta. Osnovne analize krvi, zbog svega navedenog, treba raditi jednom godišnje – ako ste zdravi i nemate hronične bolesti. Češće analize se rade ako su prisutni određeni faktori rizika, kao što su gojaznost, pušenje, loša porodična anamneza. Kod osoba starijih od 50 godina, može biti korisno da se analize krvi rade i dva puta godišnje - kaže Miljan Ilić za portal eKlinika.

Koje je osnovne analize potrebno da uradimo, da li se savetuju i provere vitamina B12 i D?

- Krvna slika (leukociti, eritrociti, hemoglobin, trombociti…), biohemija: šećer u krvi (glukoza), holesterol i trigliceridi, jetrene probe (SAT, ALT, GUT…), urea, kreatinin, po potrebi i proširene biohemijske analize o čemu će odlučiti lekar. Savetuju se i provere TSH - objašnjava Ilić.

Uzdržavanje od hrane 10 do 12 sati

Analizama krvi prethodi priprema tokom koje je potrebno da se uzdržavamo od hrane, ali ne i u svim slučajevima, objašnjava Ilić.

–  Za neke analize nije potrebno da je prazan stomak, ali za većinu biohemijskih analiza, na primer, provere vrednosti šećera, holesterola, triglicerida, enzima jetre, hormona, potrebno je da se uzdržavamo od jela. Poslednji obrok bi trebao biti idealno 10 do 12 sati pre vađenja krvi. Tokom tog vremena ne bi trebalo ništa da jedete, ali možete piti vodu. Za sledeće analize obično nije potrebno uzdržavanje od jela: krvna slika, TSH i neki drugi hormoni (ponekad se preporučuje određeno doba dana), testovi za infekcije (na primer, CRP, sedimentacija, brisevi), serološki testovi (na primer antitela). Savet je da večera pre vađenja krvi bude lagana i nemasna, bez prejedanja. Izbegavati masnu hranu, prženu hranu, jela bogata šećerima, začinjenu hranu, alkohol – precizira Ilić.

Alkohol i sokovi mogu da daju lažne rezultate

– Alkohol može da poremeti jetrene enzime (ALT, AST, GGT), da utiče na nivo šećera, masnoća, elektrolita, može privremeno da poveća gvožđe i druge parametre. Izbegavati alkohol barem 24 do 48 sati pre vađenja krvi. Intenzivan fizički napor (teretana, trčanje, fizički rad) povećava mišićne enzime, kao što su  kreatin kinaza, može da poveća nivo leukocita u krvnoj slici, da utiče na

glukozu i mlečnu kiselinu. Preporuka je da izbegavamo jači fizički napor dan pre vađenja krvi - napominje Miljan Ilić.

Sokovi obogaćeni vitaminima, kupinovo vino

Sagovornik portala eKlinika kaže da je tačno da je potrebno da izbegavamo konzumaciju voćnih sokova i kupinovog vina 48 sati pre vađenja krvi.

– Sokovi obogaćeni vitaminima, kao i kupinovo vino, mogu veštački da povećaju nivoe gvožđa, vitamina C i B, folne kiseline… Kupinovo vino, kao i sok od cvekle, šargarepe ili aronije, mogu da daju nerealno visoke vrednosti gvožđa i da maskiraju eventualni nedostatak. Dozvoljeno je i preporučeno da pijemo običnu vodu jer ona ne utiče na rezultate. Potrebno je izbegavati sve ostalo: kafu, čaj, sokove, mleko, svi ovi napici sadrže komponente koje mogu uticati na nalaze – naglašava Miljan Ilić.

Strah od igle i krvi

I pored svih prednosti redovnih analiza krvi za naše zdravlje pojedine osobe teško podnose vađenje krvi iz više razloga.

– Psihološki uzroci su strah i anksioznost. Najčešći uzrok problema pri vađenju krvi je strah od igle (tripanofobija) ili pogled na krv (hematofobija). Ove fobije izazivaju niz telesnih reakcija: povišen krvni pritisak i ubrzan puls u početku, zatim često dolazi do naglog pada pritiska i pulsa (vazovagalna reakcija) i javlja se mučnina, znojenje, vrtoglavica, bledilo, kolaps. Ova reakcija je odbrambeni mehanizam tela na stres, a ne znak bolesti – kaže Ilić.

Opušteni pacijenti ređe imaju mučninu, vrtoglavicu

Postoje i organski uzroci zbog kojih pojedini pacijenti teško podnose vađenje krvi. Na primer manjak šećera, dehidracija i slično. U nekim slučajevima, mučnina ili vrtoglavica pri vađenju krvi mogu biti posledica hipoglikemije (nizak nivo šećera u krvi), posebno ako pacijent dolazi na vađenje krvi natašte, upozorava Ilić.

– Dehidracija, manjak tečnosti, može otežati vađenje krvi i doprineti osećaju slabosti, moguć je i nizak krvni pritisak, a prirodna sklonost hipotenziji može da se ispolji i pri naporu ili stresu, anemiji, kod tih osoba simptomi slabosti su češći. Biti opušten tokom vađenja krvi značajno smanjuje rizik od neprijatnih simptoma. Relaksirani pacijenti ređe imaju mučninu, vrtoglavicu i druge neprijatnosti. Medicinske sestre-tehničari često primenjuje sledeće mere: razgovor i distrakcija (preusmeravanje pažnje), ležeći položaj pacijenta, posebno ako je ranije imao loše iskustvo, savet da se ne gleda direktno u iglu, duboko disanje i tehnike opuštanja – navodi Miljan Ilić.

Koliko često se susrećete sa pacijentima koji imaju strah od igle ili krvi?

– Relativno je čest, a iskustvo nam pokazuje da je izraženiji kod muške populacije. U svakodnevnom radu strah od igle se javlja kod oko 20 odsto odraslih pacijenata, kod dece i adolescenata taj procenat može biti i viši, do 50 odsto. Strah je izraženiji kod pacijenata koji su već imali loša iskustva (nesvestice, bol pri vađenju, teško pronalaženje vene). Saveti je da unapred kažemo zdravstvenom radniku da imamo strah, jer im pomaže da nas pravilno pripreme. Potrebno je i da pijemo vodu pre vađenja krvi, osmim ako nije napomenuto drugačije. Ne gledajte u iglu, okrenite glavu u drugu stranu, opustite ramena. Dišite duboko i ravnomerno – pomaže kod napetosti  – naglašava Ilić.

Šta još može da dovede do pogrešne interpretacije krvne slike?

Savet je da dođemo na vreme u laboratoriju i malo se odmorimo pre intervencije, posebno ako se radi o medicinskoj proceduri kao što su merenje krvnog pritiska, pulsa, šećera u krvi, EKG,

laboratorijske analize, testovi opterećenja ili bilo koja procedura gde se meri fiziološko stanje

tela u mirovanju.

- Brzo hodanje, penjanje uz stepenice ili stres zbog kašnjenja može da poveća krvni pritisak, broj otkucaja srca, pa čak i nivo glukoze u krvi, iskrivi rezultate i dovede do pogrešne interpretacije. Dođite 15 do 20 minuta ranije, sedite i mirujte makar 5 do 10 minuta pre intervencije, izbegavajte fizički napor neposredno pre merenja, dišite duboko i opustite se - savetuje Miljan Ilić