Nizak nivo gvožđa u srednjem životnom dobu, može biti krivac za pojavu koronarne bolesti i komplikacija koje se dovode u vezu sa radom srca, tvrdi nova studija objavljena u časopisu ESC Heart Faliure.
Kada srce mora napornije da radi?
Spanać ne može do kraja da objasni sve supermoći lika iz crtanog filma Mornara Popaja, ali kako smatraju naučnici, može uz ostale namirnice bogate gvožđem, umanjiti rizik od oboljenja srca i prerane smrti u srednjim godinama.
Veliki broj vitalnih funkcija tela nezamisliv je bez dovoljnih količina ovog minerala. Gvožđe je esencijalno za biosintezu hemoglobina, proteina crvenih krvnih zrnaca, čiji je zadatak da prenose kiseonik od pluća do svih tkiva u ljudskom telu.
U slučaju da je nivo gvožđa niži, srce mora napornije da radi, što sve za posledicu može imati pojavu umora, osećaja iscrpljenosti, otežanog disanja. Ovakvo stanje na kraju može dovesti do većeg rizika od srčanog ili moždanog udara.
Tokom više od 10 godina praćeno više od 12.000 ljudi
Veliki deo dosadašnjih istraživanja o uticaju gvožđa na kardiovaskularno zdravlje, ispitivao je kako nedostatak gvožđa, utiče na ljude sa već postojećim srčanim oboljenjima.
Nova studija objavljena u časopisu ESC Heart Failure, prati ljude bez utvrđenih kardiovaskularnih nedostataka i ispituje kako nedostatak gvožđa utiče na rad srca? Stručnjaci su u ovom istraživanju, tokom više od 10 godina, pratili 12.164 ljudi bez znakova srčanih oboljenja.
Šta je utvrdilo istraživanje?
Na početku istraživanja, prosečna starost učesnika bila je 59 godina. Kod skoro dve trećine ljudi učesnika studije utvrđen je funkcionalni nedostatak gvožđa, ili manjak dovoljnih količina gvožđa. Tokom više od jedne decenije istraživanja od 12.164 ispitanika, njih 2.212 je preminulo, od čega, kako se tvrdi, 573 od kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači su otkrili da su osobe sa funkcionalnim nedostatkom gvožđa imale za 24 odsto veće šanse da dobiju koronarnu bolest. Osobe sa manjkom ovog minerala imale su 26 odsto veću verovatnoću da preminu od srčanog udara ili neke kardiovaskularne smetnje. Manjak gvožđa, dovodi se i u vezu, sa za 12 odsto većom verovatnoćom da osoba umre od bilo koje bolesti.
Istraživanje, ipak, nije potvrdilo vezu između nedostatka gvožđa i moždanog udara.
Autori studije su procenili da je funkcionalni nedostatak gvožđa među osobama srednjih godina objašnjenje za 5,4 odsto svih smrtnih slučajeva i 11,7 odsto fatalnih ishoda usled kardiovaskularnih bolesti.
Nedostaci istraživanja
Istraživači nisu imali informacije o upotrebi suplemenata gvožđa, što bi moglo uticati na zaključke. Nivo gvožđa kod svih učesnika istraživanja je meren samo jedanput. Svi ispitanici su živeli u Evropi, pa nije jasno kako nedostatak gvožđa može uticati na ljude iz drugih delova sveta.
Svi nalazi pokazuju samo povezanost između manjka gvožđa i srčanih bolesti, ali ne potvrđuju do kraja jasno, kako nedostatak gvožđa može uticati na kardiovaskularni sistem?
Stanje se leči ishranom bogatom gvožđem, vitaminom C i lekovima
Dijagnoza anemije usled nedostatka gvožđa utvrđuje se samo na osnovu kompletnog pregleda i laboratorijskih ispitivanja, koja uključuju proveru nivoa hemoglobina i hematokrita u krvi.
Sama anemija može biti nekada nezapažena čak i tokom dužeg perioda. Blagi simptomi su umor, bleda koža, nesvestica, slabost, gubitak daha, pospanost. Ozbiljni simptomi su poremećaji gastrointestinalnog trakta (opstipacija), ubrzan rad srca, česte infekcije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, polovinu slučajeva anemije u celom svetu izaziva manjak gvožđa u organizmu. Stanje se leči lekovima i ishranom sa dosta gvožđa i uz upotrebu vitamina C.
