Nova nada za onkološke pacijente: Citokini u imunoterapiji raka

Istraživači su zadovoljni pokazanim potencijalom dejstva citokina jer rezultati sugerišu da je moguće značajno smanjiti toksičnost terapije uz očuvanje antitumorskog efekta

Citokini, kao regulatorni proteini imunskog sistema, igraju ključnu ulogu u kontroli proliferacije i funkcije T-limfocita i drugih efektorskih ćelija. Njihova primena u imunoterapiji raka predstavlja jednu od najperspektivnijih strategija u savremenoj onkologiji.

Kako deluju citokini i kada je interleukin-2 prvi put korišćen?

Preporučujemo

Posebno se izdvaja interleukin-2 (IL-2), koji je još početkom devedesetih godina odobren za lečenje metastatskog melanoma i karcinoma bubrežnih ćelija.

Iako je IL-2 pokazao sposobnost da indukuje dugotrajne remisije kod manjeg broja pacijenata, njegova klinička primena bila je ograničena zbog izražene toksičnosti i aktivacije regulatornih T-limfocita (Treg), što umanjuje antitumorski efekat.

Interleukin 2: Nova generacija i novi trend u terapijama

Kako bi se prevazišla ograničenja, razvijeni su muteini i još neke specifične varijante IL-2 koje selektivno ciljaju βγ podjedinice IL-2 receptora. Time se, objašnjavaju naučnici, izbegava stimulacija neželjenih efekata i smanjuje rizik od sindroma kapilarnog curenja, kao i drugih ozbiljnih nuspojava.

Jedan od najznačajnijih primera jeste takozvani „no-alpha IL-2 mutein“, koji je u ranim fazama razvoja pokazao povoljan sigurnosni profil i snažnu imunostimulaciju.

Kliničko ispitivanje i efekti „No-alpha IL-2 muteina“

Rezultati prve faze kliničkog ispitivanja objavljeni su ove godine u časopisu Frontiers in Immunology. U studiji je učestvovalo 13 pacijenata sa uznapredovalim solidnim tumorima.

Što se tiče bezbednosti, maksimalna podnošljiva doza nije dostignuta, a zabeležen je samo jedan ozbiljan neželjeni događaj (ventrikularna disfunkcija i pneumonija). U smislu imunološkog efekta analize su pokazale snažnu aktivaciju CD8⁺ T ćelija i NK ćelija, uz ograničenu aktivaciju Treg populacije.

Potencijal postoji, konstatovali su istraživači, i kako je navedeno u izveštajima, ovi podaci sugerišu da je moguće značajno smanjiti toksičnost IL-2 terapije uz očuvanje antitumorskog efekta.

Perspektive i dalji pravci istraživanja: Nada za onkološke pacijente

Pored IL-2 muteina, istražuju se i druge inovativne forme citokinske terapije:

• Bempegaldesleukin (PEG-IL-2): trenutno u fazi III ispitivanja u kombinaciji sa nivolumabom kod melanoma i karcinoma bubrega.
• Interleukin-21 (IL-21): u ranim kliničkim fazama pokazao je potencijal da poboljša funkciju CD8⁺ T ćelija i NK ćelija kod pacijenata sa melanomom i renalnim karcinomom.
• IL-12 i IL-15 agonisti: istražuju se u kombinaciji sa kontrolnim tačkama (checkpoint inhibitorima), sa ciljem pojačavanja antitumorskog odgovora uz smanjenu toksičnost.

Umesto zaključka: Očekuju se nova istraživanja i napredak u konačnim efektima lečenja

Napredak u razvoju modifikovanih citokina predstavlja značajan pomak u imunoterapiji raka. Posebno obećavaju rezultati prvih kliničkih studija sa „no-alpha IL-2 mutein“-om, koji pokazuju da se tradicionalno problematična terapija može transformisati u bezbedniju i efikasniju opciju.

Očekuje se da će u narednim godinama integracija novih citokinskih terapija, posebno u kombinaciji sa inhibitorima imunoloških kontrolnih tačaka, postati važan deo standardnog onkološkog lečenja.