Karnitin je poznat kao „sagorevač“ masti: Kako ovo jedinjenje deluje na naš organizam

Ljudsko telo može samo da proizvodi L-karnitin, uz pomoć vitamina B3, B6 i C vitamina, a ako je proizvodnja smanjena usled metaboličkih problema - suplementacija može da pomogne

L-karnitin je jedinjenje koje se formira u jetri, bubrezima i mozgu od aminokiselina lizina i metionina, a igra suštinsku ulogu u energetskom metabolizmu. Naša telo stoga može samo da proizvodi L-karnitin, ali su mu potrebni vitamini B3, B6 i C, kao i gvožđe u dovoljnim koncentracijama kao kofaktori.

Šta je L-karnitin?

Preporučujemo

Početkom 20. veka, L-karnitin je prvi put izolovan iz ekstrakta mesa i nazvan po izvoru („carnis“ je latinski za meso). Shodno tome, obično unosimo dovoljno L-karnitina kroz ishranu ako se konzumira crveno meso - posebno ovčije, goveđe ili meso divljači. U ishrani zasnovanoj na biljkama, može da bude korisno obezbediti L-karnitin putem suplemenata, posebno ako je sopstvena proizvodnja tela smanjena zbog metaboličkih poremećaja (dijabetes melitus) ili je potreba povećana zbog vežbanja.

L-karnitin je aminokiselina koju proizvodi telo i nalazi se u nekim namirnicama i suplementima. Može da ima zdravstvene koristi kao što su povećanje gubitka težine, poboljšanje funkcije mozga... Kao hranljiva materija i dijetetski dodatak L-karnitin igra ključnu ulogu u proizvodnji energije transportujući masne kiseline u mitohondrije ćelija. Mitohondrije deluju kao motori unutar ćelija, sagorevajući ove masti kako bi stvorile upotrebljivu energiju. Ljudsko telo može da proizvede L-karnitin iz aminokiselina lizina i metionina. Kako bi telo proizvodilo L-karnitin u dovoljnim količinama, potrebno je i dosta vitamina C. Više od 95 odsto zaliha L-karnitina nalazi se u mišićima, zajedno sa tragovima u krvi, jetri, srcu i bubrezima. Male količine ove materije mogu da se dobiju iz životinjskih proizvoda poput mesa i mlečnih proizvoda.

Za šta je dobar karnitin?

L-karnitin je prvenstveno potreban skeletnim i srčanim mišićima, što takođe objašnjava njegovu važnost za osobe koje se bave sportom. Supstanca slična vitaminu učestvuje u transportu masnih kiselina dugog lanca do ćelijskih elektrana, mitohondrija, gde se sagorevaju kako bi se stvorila energija. Zbog toga je karnitin poznat i kao „sagorevač masti“. Ono što se čini sigurnim jeste da nedostatak ovog jedinjenja može da dovede do gojaznosti – jer su brzi zamor, naslage masti u tkivu i povišen nivo lipida u krvi među nespecifičnim simptomima nedovoljne količine karnitina. Međutim, studije pokazuju da povećan unos L-karnitina ne dovodi do povećanja sagorevanja masti.

Zašto je ovo jedinjenje dobro za sportiste?

Studije na sportistima pokazale su da suplementacija karnitinom može da poboljša performanse tokom vežbanja. Kao što je objavljeno u većini studija, povećanje maksimalne potrošnje kiseonika i smanjenje respiratornog koeficijenta ukazuju na to da karnitin u ishrani ima potencijal da stimuliše metabolizam lipida. Takođe je pokazano da tretman l-karnitinom izaziva značajno smanjenje laktata u plazmi nakon vežbanja, koji se formira i kontinuirano koristi u potpuno aerobnim uslovima. Podaci iz preliminarnih studija ukazuju da suplementacija l-karnitinom može da ublaži štetne efekte hipoksičnog treninga i ubrza oporavak od stresa izazvanog vežbanjem.  Stoga postoje dokazi o blagotvornom dejstvu suplementacije l-karnitinom tokom treninga, takmičenja i oporavka od napornih vežbi.