Osećaj smisla i "mlad u srcu", neke su osobine koje mogu da nas zaštite od doživotne neurološke bolesti

Osećaj smisla, verovanje u jasne vrednosti, biti „mlad u srcu” bez obzira na godine – neke su od osobina ličnosti koje mogu da nam obezbede dobar kvalitet života i čak nas zaštite od bolesti. Studija objavljena u časopisu American Journal of Geriatric Psychiatry navodi da osećaj smisla, pronalaženje svrhe u životu, može da smanji za 30 odsto rizik od demencije.

Osećaj smisla i demencija

Demencija je bolest koja je sve zastupljenija u savremenom svetu. Lekari objašnjavaju da uglavnom pogađa osobe u starijem životnom dobu. U isto vreme dijagnostika je sve bolja, pa zato naizgled ima i više slučajeva ove bolesti. Demencija pogađa pojedinca, ali i celu porodicu. Osoba sa simptomima demencije ima problem sa pamćenjem; na primer, čovek koji je često jeo za doručak kajganu odjednom ne zna kako da spremi ovo jelo. Dolazi do problema sa govorom, promena raspoloženja, poteškoća u obavljanju svakodnevnih zadataka, u kasnijim stadijumima bolesti čovek može u potpunosti da zavisi od pomoći okoline.

Preporučujemo

Kada je reč o prevenciji demencije, često se ističe da je potrebno da vodimo računa o vrednostima krvnog pritiska, šećera, holesterola, da je neophodno da čovek bude mentalno i fizički aktivan, da se druži, obavlja jednostavne kućne poslove.

Studija iz 2025. godine, objavljena u časopisu American Journal of Geriatric Psychiatry, navodi da postoji još jedan zaštitni faktor - osećaj smisla. Studija je pratila više od 13.000 odraslih osoba starijih od 45 godina tokom 15 godina. Otkriveno je da su osobe koje su navodile veći osećaj životnog smisla imale 28 odsto manje kognitivnih smetnji, uključujući i demenciju. Ipak, stručnjaci navode da je reč o korelaciji, a ne o uzroku i posledici.

- Kauzalnost nije utvrđena niti dokazana - rekla je dr Ronda Voskhl, profesorka neurologije na University of California u Los Anđelesu, koja nije učestvovala u studiji.

Nije do kraja poznato da li osećaj svrhe smanjuje rizik od demencije. Moguće je i da osobe sa manje simptoma demencije, jednostavjo samo zbog toga osećaju i veći smisao. Ipak, stručnjaci smatraju da uprkos svemu smisao, svrha, ne gube na značaju i da su od ključnog značaja za zaštitu kognitivnog zdravlja.

Kako osećaj smisla može da smanji rizik od demencije?

Osećaj smisla i svrhe motiviše zdrave navike, koje potom utiču na zdravlje mozga.

- Osećaj svrhe može da nas podstakne na zdraviji način života, više fizičke aktivnosti, bolji san i socijalne kontakte. Ove aktivnosti smanjuju osećaj usamljenosti i depresije, jačaju otpornost na stres, a sve navedeno je u tesnoj vezi sa boljim kognitivnim zdravljem i manjim rizikom od razvoja demencije - kaže dr Džordž Henavi, direktor odeljenja za gerijatriju MedStar Health, koji nije učestvovao u ovoj studiji.

Dr Voskhl dodaje da osećaj svrhe podstiče veći stepen komunikacije sa okolinom, uključivanje u aktivnosti van kuće, obavljanje svakodnevnih poslova, čitanje i razmišljanje.

– Sve ove interakcije su dobra mentalna vežba koja održava mozak u boljem stanju – kaže dr Voskhl. U ovakvoj situaciji čovek se dobro oseća kada nešto postigne, dovoljne su i sitnice. Raspoloženje je stabilnije i zbog svega nam je lakše da odemo u teretanu ili završimo kućne poslove.

Značaj dobrog raspoloženja

Istraživanja takođe potvrđuju ovu tezu. Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se menja i prilagođava, na primer kada se bavimo fizičkom aktivnošću ili kada smo socijalno angažovani. Dovoljno je nekada da okopavamo svoju baštu ili popijemo kafu sa bliskim prijateljem da bismo osetili jači osećaj smisla, koji snažno utiče na zdravlje mozga.

Voskhl ističe i značajnu ulogu vedrog duha i raspoloženja; sam osećaj da ono što radimo ima smisao i vrednost podiže raspoloženje i podsticajno deluje na moždanu aktivnost.

-  Kao što mozak zavisi od srca koje ga snabdeva krvlju bogatom hranljivim materijama i kiseonikom, tako i um zavisi od stanja našeg duha. Na primer, hemijske supstance u mozgu menjaju se u zavisnosti od našeg raspoloženja, osećaja zadovoljstva ili tuge - kaže Voskhl.

Kako pronaći osećaj smisla?

Roditeljstvo, briga o živim bićima, osećaj identiteta, bavljenje naukom, zanatom, poljoprivredom, osećaj vere – sve ovo može da nam obezbedi osećaj smisla.

Voskhl savetuje da budemo otvoreni i da nastojimo da probamo nešto novo.

- Biti „mlad u srcu” znači biti radoznao, učiti i istraživati. Sve ove aktivnosti pobuđuju maštu i u njima možemo da pronađemo svrhu - kaže Voskhl.

Dr Henavi navodi da postoji više koraka i da preporuke treba prilagoditi interesovanjima i sposobnostima pojedinca, kako bi se održala motivacija. Kao primere on navodi:

• Održavanje mentalnih procesa kroz čitanje, učenje, misaone igre, šah
• Umetničke aktivnosti – slikanje, crtanje, sviranje instrumenta, pevanje
• Vežbanje u grupi, bavljenje nekim zanatom, kuvanje, druženje

Sve ove aktivnosti jačaju zdravlje i povećavaju nivo dopamina, „hormona sreće”.

– Dodao bih da pokušavam da podstaknem osećaj smisla i kod pacijenata koji već imaju određeni stepen kognitivnog oštećenja, kroz aktivnosti poput prisećanja muzike, filmova, knjiga iz prošlosti, pravljenja albuma sa slikama – kaže Henavi.

Predlog stručnjaka jeste da verujemo u svoje vrednosti, otkrijemo svoje strasti, razmislimo o veštinama koje bismo mogli da naučimo ili dodatno razvijemo. Bitno je da imamo konkretne ciljeve, ali i da napravimo rezervne planove. Savet je da se usmerimo na svoje veštine, pozitivne osobine i vrednosti.

(eKlinika)