Revolucionarna istraživanja pokazuju da neurološko zdravlje zavisi koliko od signala koje veliki telesni mišići nogu šalju u mozak, toliko i od direktiva koje stižu od mozga do mišića. Objavljena u časopisu Frontiers in Neuroscience, nova studija suštinski menja medicinu mozga i nervnog sistema dajući lekarima nove naznake zašto pacijenti sa bolestima motornih neurona, multipla sklerozom, kičmenom mišićnom atrofijom i drugim neurološkim bolestima često brzo propadaju kada im kretanje postane ograničeno.
Smanjuje broj nervnih matičnih ćelija za 70 procenata
– Naša studija podržava ideju da ljudi koji nisu u stanju da rade vežbe sa opterećenjem – poput pacijenata prikovanim za krevet ili čak astronauta na dužim putovanjima – ne samo da gube mišićnu masu, već se i hemija tela menja na ćelijskom nivou, pa čak i njihov nervni sistem – kaže dr Raffaella Adami sa Univerziteta u Milanu. Studija se bazirala na ograničavanje miševa da koriste zadnje, ali ne i prednje noge tokom perioda od 28 dana. Miševi su nastavili da jedu i neguju se normalno i nisu pokazivali stres. Na kraju ispitivanja, istraživači su ispitali područje mozga zvano pod-ventrikularna zona, koja kod mnogih sisara ima ulogu održavanja zdravlja nervnih ćelija. Ograničavanje fizičke aktivnosti smanjilo je broj nervnih matičnih ćelija za 70 procenata, u poređenju sa kontrolnom grupom miševa kojima je bilo dozvoljeno da se normalno kreću.
Neurološko zdravlje nije jednosmerna ulica
Istraživanje pokazuje da korišćenje nogu, posebno u vežbama sa opterećenjem, šalje mozgu signale koji su vitalni za proizvodnju zdravih nervnih ćelija, neophodnih za mozak i nervni sistem. S druge strane, smanjivanje fizičke aktivnosti otežava telu da proizvodi nove nervne ćelije – neke od vrlo gradivnih blokova koji nam omogućavaju da se nosimo sa stresom i prilagodimo izazovima u svom životu.
– Nije slučajno što je čoveku suđeno da bude aktivan – da hoda, trči, čuči… i koristimo mišiće nogu za podizanje stvari. Neurološko zdravlje nije jednosmerna ulica u kojoj mozak naređuje mišićima „hodaj“, „čučni“, „digni“ … – objašnjava dr Raffaella Adami.
Manje aktivnosti – manje kiseonika u telu
Analizom pojedinačnih ćelija istraživači su stekli veći uvid i otkrili da ograničavanje vežbanja smanjuje količinu kiseonika u telu, što stvara anaerobno okruženje i menja metabolizam. Izgleda da smanjenje vežbanja takođe utiče na dva gena, od kojih je jedan, CDK5Rap1, veoma važan za zdravlje mitohondrija – ćelijskih organela koje oslobađaju energiju koju telo tada može da koristi. I ovaj proces predstavlja još jednu povratnu spregu. Dobijeni rezultati rasvetljavaju nekoliko važnih zdravstvenih problema, počev od zabrinutosti zbog kardio-vaskularnih uticaja, kao rezultat neaktivnog načina života, do uvida u razarajuće bolesti, poput kičmene mišićne atrofije, multiple skleroze, kao i bolesti motornih neurona.
Kritična uloga pokreta
– Neurološkim oboljenjima bavim se od 2004. godine. Pitanje koje sam sebi postavio je: da li je ishod ovih bolesti isključivo zbog lezija koje se formiraju na kičmenoj moždini, u slučaju povrede kičmene moždine i genetske mutacije u slučaju spinalne mišićne atrofija, ili je niži kapacitet kretanja kritičan faktor koji pogoršava bolest – kaže koautor studije dr Daniele Bottai, takođe sa Univerziteta u Milanu. Ovo istraživanje pokazuje kritičnu ulogu pokreta i ima niz potencijalnih implikacija. Na primer, misije za slanje astronauta u svemir koji bi tamo trebali mesecima ili čak godinama da borave, treba da imaju na umu da gravitacija i opterećenje nose važnu ulogu u održavanju ljudskog zdravlja.
Kada obole Motorni neuroni, sve se gasi a jedino mozak i vid ostaju čisti, kod ostalih bolesti ne znam.