Foto: shutterstock
Svi koraci tokom trajanja „drugog stanja“ usmereni su na očuvanje majke i bebe u stomaku. Kako bi rizici od razvoja genskih abnormalnosti kod fetusa bili svedeni na najmanji mogući nivo, potrebno je sprovesti određene procedure i strogo pratiti savete stručnjaka tokom čitavog trajanja trudnoće.
„Skrining test“ koji se praktikuje radi provere genetskog zdravlja bebe, odnosno radi određivanja kariotipa ploda, zove se amniocenteza. Iako je ova invazivna metoda prilično pouzdana, ona ipak nosi određene rizike po plod, pa se neke buduće majke okreću novim, neinvazivnim metodama.
O tome da li napredak nauke polako istiskuje sad već tradicionalne skrining metode i koliko se žene danas, umesto za amniocentezu, opredeljuju za takozvani neinvazivni prenatalni test, razgovarali smo sa ginekologom dr Mimom Fazlagić.
Prema njenim rečima, amniocenteza je procedura tokom koje se, uz kontrolu ultrazvuka, pomoću igle ulazi kroz prednji trbušni zid majke, kako bi se uzeo uzorak amnionske tečnosti, odnosno plodove vode. Plodova voda sadrži bebine ćelije, njenu DNK, čijom se analizom utvrđuje prisustvo određenih genskih abnormalnosti.
– Indicija za amniocentezu je, na, prvom mestu starost majke. Ako je majka starija od 35 godina, mada se ova granica u svetu polako pomera na 37-38 godina, obavezno se savetuje da se ona podvrgne amniocentezi. Druge indicije su sumnja na postojanje nekih genetskih problema, kao i opterećena porodična anamneza, odnosto ako u porodičnoj istoriji postoji neki genetski poremećaj – kaže dr Fazlagić za eKliniku.
Dr Mima Fazlagić: Indicija za amniocentezu je, na, prvom mestu starost majke Foto: Printscreen
Prema njenim rečima, ovaj metod ima veoma visoku preciznost.
– Amniocenteza se radi od 16. do 18. nedelje trudnoće, a ukazuje na Daunov, Tarnerov i Edvardsov sindrom. Ima vrlo visoku pouzdanost, koja je iznad 90 odsto. Ako ovaj test pokaže loše rezultate, trudnoća se prekida – kaže dr Fazlagić.
Prema njenim rečima, iako visoke pouzdanosti, ovaj test nije i potpuno bezbedan. Rizici jesu mali, ali postoje.
– Amniocenteza, kao invazivni metod, nosi 0,5 odsto rizika od pobačaja – kaže dr Fazlagić i objašnjava da se trudnice iz tog razloga sve češće odlučuju da se prodvrgnu drugoj proceduri.
Neinvanzivnim prenalatnim testom (NIPT), prema rečima dr Fazlagić, analizira se uzorak dobijen iz krvi majke, što plod ne dovodi ni u kakav rizik.
– Neinvazivni prenatalni test radi se od 10. nedelje trudnoće, a najranije u desetoj. Pored tri navedene hromozomopatije, on otkriva i takozvane mikrodelecije, odnosno gubitke delova hromozoma na određenim lokacijama. Iz krvi majke vade se segmenti DNK bebe, njeni slobodni delovi, i pravi se dijagnostika – objašnjava dr Fazlagić.
Pouzdanost ovog testa je, takođe, veoma visoka – iznad 90 odsto, a rezultati se dobijaju nakon, okvirno, jedne sedmice. Ni jedan, ni drugi test ne zahtevaju ležanje u bolnici a, prema rečima dr Fazlagić, ako neinvazivni test pokaže loše rezultate, radi se testiranje invazivnom metodom. Ukoliko i ona pokaže loše rezultate, radi se prekid trudnoće.
Pored nivoa rizika, odnosno bezbednosti po plod, ono što, takođe razlikuje amniocentezu i neinvazivne prenatalne testove jeste i – cena. Naime, amnocenteza je potpuno besplatna, odnosno radi se o trošku države, dok trudnica za testiranje iz krvi treba da izdvoji okvirno 500 do 700 evra. I pored ovog uslova, prema rečima doktorke Fazlagić, sve veći broj trudnica danas se odlučuje na neinvazivni prenatalni test.
– Mi postavimo indikacije, a pacijent donosi odluku kojom metodom će da se testira. Mnogo veći broj trudnica danas se odlučuje za neinvazivni metod, jer ne dovodi u pitanje ni zdravlje trudnice, ni bebe. To je razlog što se tek svaka deseta majka, po mom iskustvu, danas odlučuje na amniocentezu – kaže dr Fazlagić za eKliniku.