U slučaju rane dijagnostike, samo oko 27 odsto pacijenata živi duže od 5 godina, a ako se kancer proširio na ostale delove tela procenat preživljavanja prvih pet godina ne daje previše nade
Sitnoćelijski ili mikrocelularni karcinom pluća je jedan od najagresivnijih oblika raka Foto: Shutterstock
Sitnoćelijski ili mikrocelularni karcinom pluća je jedan od najagresivnijih oblika raka. Kasno se otkriva i, u velikoj većini slučajeva, pacijenti nemaju skoro nikakve simptome, sve dok bolest ne uznapreduje. Kao i kod svake ozbiljne bolesti lečenju je potrebno pristupiti što ranije. Smatra se da ovaj najagresivniji oblik raka pluća ima od 7 do 13 odsto pacijenata kod kojih je dijagnostikovan kancer pluća. Bolest može svako da dobije, ali u povećanom riziku su pre svega pušači, pa potom osobe koje su izložene radonu.
Postoje dve vrste karcinoma pluća, karcinom pluća sitnih ćelija i karcinom pluća nesitnih ćelija. Karcinom pluća malih ćelija, mikrocelularni (SCLC) ređi je i agresivniji oblik raka. Pretpostavlja se da samo od 7 do 13 odsto pacijenata sa karcinomom malih ćelija preživi 5 godina posle uspostavljanja dijagnoze.
Životni vek bolesnika zavisi od mnogo faktora, od toga koliko je rano otkriven kancer, pa do toga kako telo odgovara na terapiju. Rana dijagnoza je, kao i kod svih bolesti, ključna za dalji ishod. U slučaju rane dijagnostike, oko 27 odsto pacijenata živi duže od 5 godina, a ako se kancer proširio na ostale delove tela procenat preživljavanja prvih pet godina je do 3 odsto.
Nažalost, rana dijagnoza nije uvek moguća jer rana faza ne mora biti praćena simptomima. Ovaj oblik raka pluća i jeste najčešće asimptomatski u prvoj fazi. Često nema nikakve naznake koje bi ukazivale da je čovek bolestan, a kada se pojave simptomi, to znači da je bolest napredovala.
Najčešći simptomi su kratak dah, bol i šuštanje u grudima, uporan kašalj, iskašljavanje krvi, gubitak na telesnoj težini, promuklost, gubitak apetita, umor. Pacijenti sa ovim znacima moraju što pre da se jave doktoru.
Ograničeni stadijum je onaj kada je kancer zahvatio jednu stranu grudnog koša. Prema podacima Američkog udruženja za rak, oko 33 odsto bolesnika ima ovaj stadijum bolesti u vreme uspostavljanja dijagnoze. U toj fazi bolest se leči zračenjem. Kancer ne mora da zahvati u ovoj fazi celo plućno krilo, već samo delove.
U progresivnom stadijumu kancer je zahvatio celo jedno plućno krilo ili oba plućna krila. Bolest se može proširiti i na limfne čvorove i druga tkiva. Smatra se da oko 66 odsto pacijenata u vreme uspostavljanja dijagnoze ima ovaj stadijum bolesti.
Lekari koriste i sledeće izraze kako bi objasnili stadijum raka i mogućnosti lečenja: lokalizovano, kad je rak zahvatio jedno područje u tkivu ili organu, regionalno, kada se bolest proširila izvan tkiva na obližnje strukture ili limfne čvorove, udaljeno, kada se kancer proširio na udaljene delove tela druge organe ili kosti.
Bolest se leči operacijom uklanja bolesnog dela pluća ili celog plućnog krila. Oporavak od operacije može trajati mesecima. Hemioterapijom se napadaju ćelije raka pa je hemioterapija, sa ili bez zračenja, prva opcija kada je u pitanju lečenje. U najtežim stadijuma raka sitnih ćelija pluća, lečenje nema efekta i zdravstveni radnici nastoje da u ovom stadijumu samo olakšaju postojeće stanje pacijenta.
Kancer se javlja kada ćelije pluća počinju da mutiraju, bolest može da dobije svako, ali smatra se da su neke osobe, pre svega pušači i pasivni pušači u povećanom riziku. Udruženje za rak, smatra da je pušenje u 90 odsto slučajeva krivac za ovu bolest. Cigarete sadrže mnoge kancerogene supstance, smatra se da jedna cigareta sadrži oko 7.000 različitih hemikalija, od čega je njih najmanje 70 kancerogeno. Najbolje što možete da uradite za sebe i svoje bližnje jeste da prestanete da pušite. Izbegavajte i pasivno pušenje.
Na nastanak ove agresivne forme raka utiče i radon, prirodni radioaktivni gas prisutan u vazduhu koji udišemo. Formira se na tlu i posledica je radioaktivnog raspada uranijuma, koji se u malim koncentracijama nalazi u zemljištu i stenama. Bez boje je mirisa, ukusa. Genetska predispozicija ima, takođe, bitnu ulogu u nastanku bolesti. Ljudi koji su izloženi delovanju azbesta, arsena, kadmijuma, hroma, nikla, uranijuma su takođe u riziku od dobijanja bolesti.