Redovni pregledi, samopregledi i zdrave životne navike i dalje su najbolja zaštita od svih vrsta karcinoma. Iako timovi stručnjaka iz sveta rade na revolucionarnom testu krvi, koji bi mogao da otkrije u ranoj fazi rak, realnost je drugačija. Ne postoji, za sada, pouzdan test krvi, koji bi mogao sa velikom sigurnošću da ukaže na postojanje ove ozbiljne bolesti. Lekari i dalje savetuju samopregled dojki za žene i testisa za muškarce, redovne ginekološke preglede, kao i skrining debelog creva za sve starije od 50 godina.
Test krvi mogao bi da otkrije 50 vrsta raka
Tim svetskih naučnika tvrdi da bi jednostavan test krvi mogao da otkrije više od 50 vrsta raka, čak i pre pojave bilo kakvih znakova bolesti. Pojedini lekari u svetu već koriste ovaj metod, ali stručnjaci koji rade ne izradi ovog testa upozoravaju da su neophodna dodatna istraživanja kako bi se sa velikom verovatnoćom moglo reći da li neko boluje od karcinoma ili ne, piše u časopisu Annals of Oncology.
Prema podacima Međunarodne agencije za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji je tokom 2020. registrovano 49.043 malignih tumora. Iste godine, u našoj zemlji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od kancera je preminulo 28.107 ljudi.
Jedan nalaz krvi nije dovoljan
Redovni preventivni pregledi i dalje su najsigurniji način da obezbedite dobro zdravlje. U slučaju da primetite nešto neobično obratite se što pre stručnjaku. Snimanje, biopsija tkiva, genski testovi, specifični nalazi krvi najbolji su načini na osnovu kojih se može dokazati postojanje bolesti u ranoj fazi. Iako su testovi krvi uobičajen način da se posumnja u postojanje neke bolesti, jedan laboratorijski pregled nikako nije dovoljan.
Rutinski testovi krvi značajni su samo kao polazna odrednica. Lekari koriste višestruke testove krvi za ranu detekciju raka. Pojedina klinička ispitivanja, potvrđuju mogućnost da bi u budućnosti, više oblika karcinoma moglo se da se otkrije samo jednim vađenjem krvi. Ako posumnjaju u karcinom, lekari proveravaju kompletnu krvnu sliku, mere količinu crvenih i belih krvnih zrnaca, trombocita. Rezultati izvan opsega normalnih vrednosti mogu da ukažu na problem. Proverava se nivo elektrolita, proteina, glukoza, holesterol, hormoni, kako bi se utvrdilo funkcionisanje jetre, bubrega, pluća, srca. Povišen nivo nekih proteina u krvi, može ukazati na brzinu rasta i veličinu mogućeg tumora.
Neophodna biopsija i ostala snimanja
Ovi rezultati, ipak, nikako nisu dovoljni da bi se utvrdilo postojanje karcinoma, pa je zato neophodna biopsija i snimanje kao što su rendgen, CT, mamografija, ultrazvuk, magnetna rezonanca. Biopsija uključuje uzimanje uzorka tkiva i njegovu mikroskopsku analizu, kako bi se znalo da je tumor benigni ili maligni. Standardne biopsije uključuju biopsije koštane srži, endoskopsku biopsiju i biopsiju kože.
Samopregled dojki
Redovni samopregledi dojki je najbolji način da se uoči rak u najranijem stadijumu. Ispravite leđa, stavite ruke na kukove i posmatrajte dojke u ogledalu. Proverite da li su uobičajenog oblika i veličine. Uverite se da nema znakova pucanja, ispupčenja kože, vidite da li ima promena u položaju bradavica, promena boje kože ili osipa. Potom podignite ruke i isto osmotrite dojke, obrate pažnju da nema curenja iz bradavica. U ležećem položaju kružnim pokretima, istražite dojku, od ključne kosti do vrha stomaka i od pazuha do centra tela. Isto ponovite u stojećem položaju.
Samopregled testisa
Samopregled testisa može pomoći u ranom otkrivanju karcinoma testisa, a preporuka je da se samopregled radi jednom mesečno. Površina testisa je glatka, bez neravnina i čvorića, meke, elastične konzistencije, bez bolnih delova. U zadnjem delu testisa je epididimis. Samopregled testisa se radi tokom tuširanja, kada je koža skrotuma opuštena. Ukoliko uočite neke promene u vidu kvržica ili zadebljanja, javite se odmah urologu.
Normalno da jedan testis bude veći, kao i da je jedan niže postavljen u odnosu na drugi i uglavnom neka kvržica na testisu nije karcinom, ipak kako biste bili spokojni obratite se za lekarsku pomoć. Nemoguće je utvrditi postojanje raka pregledom kod kuće, ali regularni samopregledi su veoma važni kako bi se bolest otkrila u ranom stadijumu, kada su i šanse za izlečenje najveće.
Redovni skrininzi dojke, grlića materice, debelog creva
U Srbiji su 2013. godine usvojen Nacionalni programi za skrining raka grlića materice, dojke i debelog creva. Skrining raka dojke predstavlja mamografski preventivni pregled namenjen ženama od 50 do 69 godina i radi se na dve godine. Skrining na karcinom grlića materice obuhvata žene od 25 do 64 godina, jednom u tri godine radi se preventivni ginekološki pregled i Papa test. Skrining na rak debelog creva čine građani oba pola od 50 do 74 godine, koji se na dve godine pozivaju da urade test na skriveno krvarenje u stolici.
Virusi, bakterije i loše životne navike
Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi da se 20 odsto karcinoma, koji se otkriju svake godine, može pripisati virusnim ili bakterijskim infekcijama. Humani papiloma virus, na primer, može dovesti do raka grlića materice, virusi hepatitis B ili C doprinose nastanku raka jetre, a Helikobacter pylori dovodi se u vezu sa nastankom raka želuca. Stručnjaci upozoravaju da se nastanak karcinoma dovodi u vezu sa pušenjem, nepravilnom ishranom, fizičkom neaktivnošću, upotrebom alkohola, preteranim izlaganjem sunčevim zracima. Smatra se da je čak oko 30 odsto svih smrtnih ishoda od malignih bolesti posledica loših životnih navika.
