Bol koji uzrokuje artritis može da se javi u različitim zglobovima, uporan je i intenzivan Foto: Shutterstock
Kako starimo, teško da možemo da izbegnemo barem povremenu pojavu bola u različitim delovima tela. Ukočenost i bol kukova, kolena, prstiju ili drugih zglobova mogu da budu uzrokovani i nekim drugim dijagnozama i stanjima, ali su i jedan od najčešćih razloga artritisa.
Postoje različite vrste artritisa, a u najčešće spadaju reumatoidni artritis i osteoartritis. Oba oblika utiču na stanje naših zglobova, ali im je osnova različita. Dok reumatoidni artritis spada u autoimuna oboljenja, osteoartritis karakteriše „potrošnja“, odnosno radi se o degenerativnom oboljenju zglobova. Ono što ih vezuje je svakako i na prvom mestu – bol.
– Bol u regiji zglobova, bilo da se radi o kolenima, kukovima ili drugim, manjim zglobovima, obično ukazuje na to da je problem artritis – objašnjava dr Andrew D. Ruthberg, sa Odeljenja za reumatologiju na Rush Medical College u Čikagu. On, međutim, kaže i da su bolovi u leđima, vratu i otoci zglobova takođe znaci koji signaliziraju pojavu artritisa.
Jedna od najvažnijih stvari u pravilnom uzimanju anamneze koja će vašem lekaru pomoći da ustanovi da li se možda radi baš o osteoartritisu je preciznost u opisu bola koji mu pacijent daje: kada se javlja, u kom obliku, kako utiče na vas i vaše telo. Evo nekoliko uobičajenih znakova osteoartritisa:
Ovo oboljenje često uključuju i više manifestacija od samog bola u zglobovima, budući da se radi o autoimunom zapaljenskom stanju, koje će, ako se sa lečenjem ne započne na vreme, napredovati agresivno. Prema studiji objavljenoj u časopisu Američkog lekarskog društva za 2018. godinu, rano dijagnostikovanje i lečenje reumatodinog artritisa može sprečiti ili znatno usporiti napredovanje oštećenja zglobova čak kod 90 procenata pacijenata, čime se sprečavaja invalidnost do koje može da dođe. Evo simptoma uz bol kao dominantan:
U opticaju je još nekoliko termina koji će vašem lekaru pomoći da stekne što potpuniju sliku o tome o kojoj vrsti artritisa bi moglo da se radi. To su:
U cilju što preciznije slike koju bi vaš lekar trebalo da stekne, pokušajte da vodite dnevničke beleške o tome kako se osećate svakog dana, napravite skalu bola i ocenjujte ga u različito vreme u toku dana i posle različitih aktivnosti. Probajte da osvestite šta čini vaš bol podnošljivijim, a šta ga pogoršava, šta zbog njega više ne možete da uradite, a šta možete, pribeležite da li ste imali problema u vožnji ili da li je bilo bola dok ste držali pribor za jelo. Ako ih bude, obavezno pribeležite i pojavu drugih simptoma, poput groznice ili osipa na koži, što bi moglo takođe da ukaže na neku vrstu artritisa.
Dugoročni uticaj artritisa na kvalitet života varira od osobe do osobe, kao i od vrste i težine artritisa. Ipak, što ranija dijagnoza i početak lečenja su važni ne samo za fizičko, već i emocionalno zdravlje. Anksioznost i depresija mogu da se jave kod skoro svake hronične bolesti , oa ni artritis nije izuzetak, posebno zbog toga što su osobe koje boluju od artritisa praktično do kraja života osuđene na bol.