Eozinofilni ezofagitis (EoE) je retka, hronična, alergijska bolest jednjaka ili disfunkcija jednjaka. Kod obolelog od EoE određena bela krvna zrnca, zvana eozinofili nakupljaju se u sluznici jednjaka, što remeti remeti njegovo normalno funkcionisanje, dok u normalnom jednjaku nema eozinofila. Eozinofilni ezofagitis može se javiti u bilo kom životnom dobu.
Nagomilavanje eozinofila izaziva oštećenja i upale koje mogu izazvati širok spektar problema. Simptomi EoE variraju od osobe do osobe i mogu zavisiti od godina. Simptomi kod odraslih mogu uključivati:
− otežano gutanje (disfagija)
− hrana zaglavljena u jednjaku
− bol u grlu i trbuhu
− simptome refluksa (vraćanje želudačne kiseline u grlo), kao što su podrigivanje, loš ukus u ustima, peckanje u grlu, koje se ne poboljšavaju lekovima.
Starija deca od simptoma mogu imati:
− bol u stomaku
− povraćanje
− teškoće pri gutanju
− zaglavljivanje hrane u jednjaku
− slab apetit
− refluks koji se ne poboljšava lekovima.
Simptomi kod beba i male dece su:
− loš apetit ili rast
− problemi sa hranjenjem
− povraćanje
− refluks koji se ne poboljšava lekovima
− hrana koja se zaglavila u jednjaku može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.
Neki ljudi sa EoE doživljavaju periode u kojima se simptomi naglo pogoršavaju. Ova pojava može biti sezonska, često se javlja u proleće, leto ili jesen kada je broj polena veći, a ljudi verovatnije više vremena provode na otvorenom.
Tačan uzrok EoE nije poznat, ali stručnjaci veruju da je stanje obično izazvano imunološkim odgovorom tela na određene namirnice ili supstance u životnoj sredini, poput grinja, polena, peruti ili buđi. Mnogi ljudi sa EoE prijavljuju alergije na hranu. Oko polovina pati od sezonskih alergija ili astme. Istraživači veruju da i ekološki i genetski faktori igraju ulogu u pojavi eozinofilnog ezofagitisa. Dva gena za koja je poznato da doprinose EoE su CAPN14 i TSLP, prema američkoj Nacionalnoj organizaciji za retke poremećaje. Svako može razviti EoE, ali možda ćete biti u većoj opasnosti ako ste te bele rase, muškarac, ako neki članovi porodice imaju ovo stanje, ako imate druge alergijske bolesti, poput ekcema, polenske groznice, astme ili alergije na hranu, živite u hladnom ili suvom podneblju, ako ste izloženi sezonskim alergenima. Da li imate problema sa gutanjem pilula? Da li je gorušica ili GERB (vraćanje želudačne kiseline u grlo) svakodnevni deo vašeg života? Ako ste na ova pitanja odgovorili potvrdno, veća je verovatnoća je da ćete razviti ezofagitis.
Dijagnostikovanje EoE može biti teško jer simptomi često oponašaju simptome drugih stanja, kao što je gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Mnogi ljudi sa EoE takođe doživljavaju odloženu dijagnozu zbog nedostatka svesti o stanju. Eozinofilni ezofagitiso se smatra relativno novom bolešću, koja je identifikovana tek od početka devedesetih godina. Tačnu dijagnozu EoE treba da potvrdi alergolog ili gastroenterolog. Da bi postavio tačnu dijagnozu, lekar mora da obavi fizički pregled tokom koga će postavljati pitanja o vašim simptomima i porodičnoj istoriji. Potom se radi endoskopija – duga, fleksibilna cevčica sa svetlom i kamerom na kraju postavlja se niz jednjak. Lekar će tražiti znakove EoE, koji mogu uključivati sužavanje, upalu, bele mrlje ili prstenove. Dok radi endoskopiju, lekar uzima male uzorke tkiva iz jednjaka. Uzorci se pregledaju na eozinofile, a biopsija je jedini način da se potvrdi dijagnoza EoE. Ponekad se daje i krv na analizu i radi se test alergije na hranu.
Lekari mogu predložiti eliminacionu dijetu kako bi saznali više o dijagnozi i načinu lečenja stanja. Ovom dijetom prestajete da jedete ili pijete određenu hranu nekoliko nedelja i dodajet jednu po jednu namirnicu kako biste pokušali da odredite koja hrana izaziva reakciju. Lekar bi mogao da izvrši naknadnu endoskopiju dok se namirnice dodaju vašoj ishrani kako bi se utvrdilo koji su tačni uzroci vaših EoE simptoma.
Istraživači još uvek uče o prognozi i dugoročnim efektima eozinofilnog ezofagitisa. Studije su pokazale da neki pacijenti mogu da dožive napade nakon kojih sledi period remisije (gde znakovi i simptomi bolesti nestaju). Bilo je i izveštaja o spontanoj remisiji kod ljudi sa bolešću, ali rizik od recidiva nije poznat. Eozinofilni ezofagitis, prema dosadašnjim saznanjima, ne utiče na očekivani životni vek. Osim toga, sadašnja istraživanja sugerišu da bolest ne povećava rizik od razvoja raka jednjaka. Iako se izgledi razlikuju među pojedincima sa EoE, uz odgovarajući tretman i promene načina života, možete efikasno da kontrolišete svoju bolest i održavate dobar kvalitet života.
EoE se smatra hroničnim stanjem sa kojim ćete morati da se nosite ceo život. Većina ljudi sa EoE moraće da ostane na nekoj vrsti lečenja ili dijete da bi kontrolisala svoje simptome. Iako se EoE ne smatra životno opasnim stanjem, važno je da se leči, jer nelečeni EoE može izazvati dugotrajno oštećenje jednjaka.
Trenutno ne postoje lekovi koje je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) za posebno lečenje EoE, ali naučnici istražuju nove opcije. Neki lekovi odobreni za druga stanja mogu pomoći simptomima EoE: Inhibitori protonske pumpe (PPI), na primer, smanjuju proizvodnju kiseline u želucu i mogu da smanje upalu jednjaka. Ali, ne reaguju svi pacijenti sa EoE na PPI. Sledeća opcija su lokalni steroidi. Oni mogu pomoći u kontroli upale u jednjaku. Tečni steroid se proguta, a tip steroida, koji lekari obično propisuju za EoE, ne apsorbuje se u krvotok, pa verovatno nećete doživeti nuspojave koje su obično povezane sa steroidima. Lekar može takođe preporučiti proširenje jednjaka ako imate sužen jednjak. Ovaj postupak se radi da bi se rastegle strikture jednjaka i olakšalo gutanje.
Dijetalne terapije igraju značajnu ulogu u pomoći ljudima sa EoE da kontrolišu svoje simptome. Obično ove strategije uključuju uklanjanje određenih „okidača“. Uobičajene namirnice koje treba izbegavati su mleko, pšenica, jaja, soja, kikiriki i orasi, ribe i školjke.
Dva glavna tipa dijetetskih planova za osobe sa EoE su:
Dijeta za eliminaciju – Eliminišete određenu hranu ili piće na nekoliko nedelja i dodajete ih jedno po jedno, da vidite šta može biti problematično. Možda ćete prvo morati da napravite alergijski test kako biste utvrdili koju hranu treba da izbegavate.
Elementarna dijeta – Ovim pristupom prestajete da jedete i pijete sve proteine i umesto toga konzumirate formulu aminokiselina. Ako simptomi nestanu, možda ćete moći da dodajete hranu jednu po jednu da vidite da li možete da ih tolerišete. Ako imate poteškoća sa ispijanjem formule ili ne dobijate odgovarajuću ishranu, lekar će vas možda staviti na sondu za hranjenje. Važno je znati da bi nakon uklanjanja određene hrane moglo proći vreme, ponekad i nedelje, da se zna da li je strategija uspela. Treba izbegavati hranu, piće ili supstance koje izazivaju ili pogoršavaju gorušicu, kao što su paradajz sos, alkohol, pržena ili masna hrana, čokolada, beli luk, nana, kofein.
Suočavanje sa hroničnom bolešću, poput EoE, može izazvati osećaj stresa ili anksioznosti, kaže se u istraživanju objavljenom 2019. u časopisu Journal of Asthma and Allergy. Simptomi se mogu neočekivano pojaviti u neprikladno vreme, što može dovesti do neugodnosti. Usvajanje zdravog načina života i zadržavanje nivoa stresa može vam pomoći da upravljate svojim simptomima i da se generalno osećate bolje. Neki načini za kontrolu stresa uključuju redovno vežbanje, meditaciju, masaže, jogu, muzikoterapiju. Istraživanja takođe sugerišu da održavanje zdrave težine može pomoći u poboljšanju simptoma gorušice. Višak kilograma vrši pritisak na vaš stomak, što može uzrokovati vraćanje kiseline u jednjak. Svakodnevna vežba, u kombinaciji sa zdravom ishranom, može vam pomoći da zadržite svoju težinu pod kontrolom.
Ne postoji način da se spreči razvoj EoE, ali postoje efikasne strategije za upravljanje simptomima. Obavezno sledite plan ishrane koji ste izabrali vi i lekar. Odstupanje od dijete, čak i malo, može dovesti do zapaljenja jednjaka. Štaviše, mogu proći dani ili nedelje da se javi reakcija u vezi sa hranom. Ako je vaš EoE povezan sa alergijama na životnu sredinu, pokušajte da izbegnete okidače što je više moguće.
U nekim slučajevima, EoE može dovesti do komplikacija, kao što su: oštećenje jednjaka, a upala jednjaka povećava verovatnoću suženja ili perforacije. Do ovog oštećenja može doći ako vam se hrana zaglavi u jednjaku ili kao rezultat endoskopije. Kada se vaš jednjak sužava, otežano je gutanje i izlažete se riziku od gušenja.
Poslednjih godina raste broj pojedinaca kojima je dijagnostikovan eozinofilni ezofagitis. Istraživači veruju da je ovaj porast delimično posledica veće svesti o bolesti. Stručnjaci nisu baš sigurni u druge faktore koji bi mogli doprineti rastućem broju slučajeva EoE, ali u, neke moguće teorije uključuju: manje infekcije u detinjstvu može dovesti do više alergijskih bolesti, popularna zapadna ishrana mogla bi promeniti mikrobiom stanovništva. Faktori životne sredine, kao što su hemijski aditivi, genetske modifikacije useva, zagađivači ili prerada hrane mogu takođe doprineti razvoju bolesti. Manje infekcija Helicobacter pilori (H. pilori) (čest uzrok peptičkog ulkusa) može značiti manju zaštitu od nekih alergijskih bolesti.
Takođe, povećana upotreba lekova za suzbijanje kiseline, posebno u ranom životu, mogla bi promeniti mikrobe u jednjaku ili povećati rizik od razvoja alergije na hranu. Ljudi svih uzrasta i etničkog porekla mogu razviti EoE. Bolest pogađa više muškaraca nego žena i veća je verovatnoća da se razvije kod osoba sa alergijama ili astmom. EoE je najčešće među muškarcima u dvadesetim i tridesetim godinama. Prosečna starost dijagnoze je 34 godine. Studije su prijavile slučajeve EoE u različitim zemljama na svim kontinentima, sa izuzetkom Afrike.