Teniski lakat uzrokuju ponavljane radnje koje, po rečima dr Vesne Ranković, izazivaju zapaljensko stanje

Teniski lakat je najčešće bolno stanje ove regije koje pogađa od 1 do 3 odsto populacije. Iako se naziv vezuje za sportsku povredu, ovo stanje je dominantno prisutno kod nesportista, u procentu od čak 95 odsto. Ljudi koji prekomernom upotrebom, naprezanjem, povredom ili ponavljanjem koriste mišić opružač šake povećavaju faktor rizika (osobe koje rade za računarom, stomatolozi, automehaničari, kuvari..), a od sportista su više predisponirani teniseri, bacači koplja, rukometaši, hokejaši…).

Zašto se javlja teniski lakat (epicondylitis lateralis)

– Glavni faktori koji povećavaju rizik od pojave teniskog lakta su starost, zanimanje, bavljenje određenim sportovima, ali i bilo koja aktivnost koja stalno ponavlja stres na lakatnom zglobu. Pored toga što pogađa sve uzrasne grupe podjednako, i kod muškaraca i kod žena, najčešće se, uz navedene faktore, javlja kod ljudi između 30. i 50. godine života – objašnjava za eKlinika portal šef kliničkog Odeljenja za traumatologiju sa ortopedijom KBC „Zvezdara“ dr Vesna Ranković.  

Mehanizam nastanka problema

– Preopterećenje ponavljanom aktivnošću opružača podlaktice (extensor), snažna kontrakcija i ponavljanje kontrakcije ovih mišića dovodi do njihovog skraćenja, a time i povećanja tenzije mišića, čime se uvećava sila dejstva na pripoj tetive za kost (spoljašnji epikondil). Ponavljana radnja povećava hroničnu napetost na mestu pripoja tetive, dovodi so smanjenja vaskularizacije tog mesta i iritacije nervnih završetaka – opisuje proces nastanka ovog problema dr Ranković. Tada, kako navodi, dolazi do aseptičnog zapaljenja, najčešće kratkog opružača šake (extensor carpi radialis brevis), a ponekad mogu biti zahvaćeni i susedni mišići sa srodnom funkcijom.

– Konstantno prenaprezanje ovih mišića i tetiva dovodi do uvećanja broja fibroblasta na pripoju, čije nakupljanje ne dozvoljava prirodno zaceljenje, i time se stvara hronično zapaljenje što dovodi do oštećenja tetive, a ukoliko se ne leči i do pucanja (rupture) iste. Teniski lakat može trajati između  6 meseci do 2 godine, a u 9  od 10 slučajeva se potpuno oporavi u roku do godinu dana – kaže za eKlinika portal specijalista ortopedije sa traumatologijom dr Vesna Ranković.

Na koje simptome treba obratiti pažnju

Bol koji ukazuje da je u pitanju teniski lakat proteže se od spoljnje strane lakta u podlakticu i ručni zglob, kaže dr Ranković, i dodaje da može da se pojača prilikom nekih od sledećih aktivnosti:

• podizanje i savijanje ruke
• prilikom rukovanja ili hvatanja predmeta, pogotovo manjih (poput olovke)
• prilikom uvijanja podlaktice (okretanje kvake na vratima, otvaranje  tegle…)
• ispružanje ruke u laktu (uz teško obavljanje ove aktivnosti).

Kada posetiti lekara i šta je važno od informacija

Dr Vesna Ranković kaže da je, kada osetite bol u laktu, prvi korak samopomoći odmor, zatim prestanak rada, stavljanje leda na spoljnju stranu lakta (ne direktno na kožu), a ako bol ne nestane nakon nekoliko dana  odmora, potreban je pregled lekara radi postavljanja dijagnoze. Pri pregledu, vaš lekar će vam najverovatnije, u cilju uzimanja anamneze i mogućeg postavljanja dijagnoze, postaviti i sledeća pitanja:

• Da li ste  imali povredu lakta ili ruke?
• Da li  imate reumatoidni artritis ili neko neurološko oboljenje ?
• Da li vaš posao uključuje ponavljajuće pokrete zgloba ili ruke?
• Da li se bavite sportom, kojim i da li je vaša tehnika ikada procenjivana?

Kako izgleda pregled i kako se postavlja dijagnoza

Opisujući fizički pregled, dr Ranković kaže da lekar tokom njega može pritisnuti zahvaćeno područje (što izaziva bolnu reakciju), zatražiti da pomerite lakat, ručni zglob ili prste, na različite načine.

– U većini slučajeva, istorija bolesti i pregled pružaju dovoljno informacija lekaru da postavi dijagnozu teniskog lakta, a ukoliko sumnja da nešto drugo izaziva tegobe, ili u slučaju hroničnog bola u dužem periodu, može predložiti dodatne dijagnostičke procedure (rendgen, UZ, MR, EMG). Rendgenskim snimanjem se isključuje prelom kosti i artritis (upala zgloba), a slikovnom dijagnostikom (ultrazvukom, magnetnom rezonancom) procenjuje se  oštećenje mišića i tetiva. EMG (elektromiografija) je komprimovanje živca merenjem mišićne i nervne električne  aktivnosti – navodi sagovornica eKlinika portala.

Koraci do izlečenja i mogući načini terapije

Problem teniskog lakta često se sam po sebi poboljšava, ali, po postavljanju dijagnoze, prema rečima dr Ranković, obavezno je odmaranje ruke i prestanak bilo kakve aktivnosti koja izaziva bolnost, uz stavljanje leda umotanog u peškir nekoliko puta dnevno iznad bolnog mesta (spoljna strana lakta).

– Kod izraženijih tegoba, sledi i uzimanje NSAID (nestesteroidni antiiflamatorni lekovi protiv bola i smanjenja upale) uz imobilizaciju zgloba gipsom ili ortozom, pa fizijatrijsko lečenje do obezboljavanja i dobijanja punog obima pokreta. Steroidne injekcije kortikosteroida se daju injekciono na mesto bola i privremeno ublažavaju bol i upalu tako što se aplikuju na jasno određeno mesto, i neophodno je da to obavi iskusni lekar i pod ultrazvučnom kontrolom – naglašava dr Ranković.

Druge terapijske metode, da li je i operacija rešenje?

Dr Vesna Ranković takođe za eKlinika portal objašnjava da postoji i terapija plazmom bogatom trombocitima (PRP), jer, kao što je poznato, trombociti su krvne ćelije koje imaju ulogu u zarastanju. PRP injekcijom, kako opisuje, lekar ubrizgava koncentrovane trombocite prethodno odvojene od ostalih  krvnih  ćelija u povređeno, inflamirano područje.

– ESWT (ekstrakorporalna terapija) udarnim talasima je razbijanje ožiljnog tkiva koje može da smanji i zapaljenje zvučnim talasima, a minimalno invazivna tenotomija (Ten Jet) je metoda kojom se uklanja degenerativno  izmenjen deo  tetive. Operacija se koristi kao krajnje sredstvo lečenja, pri čemu dolazi do uklanjanje povređene  tetive i mišića – naglašava sagovornica našeg portala. 

Sprečavanje pojave teniskog lakta i mere prevencije

Dr Vesna Ranković potvrđuje i da nije uvek lako izbeći da dobijete teniski lakat, pogotovo ako je uzrokovano nečim  što radite na poslu. Kako biste olakšali ovo stanje, savetuje sledeće:

• ne ignorišite bol i ne radite uz pojavu bola pri pokretima u laktu
• zaustavite aktivnost koja uzrokuje bol ili pronađite drugi način koji ne uzrokuje bol ili stres
• izbegavajte korišćenje lakta i ručnog zgloba više od ostatka ruke (teret proširiti na veće mišiće ramena i nadlaktice)
• pravilno zagrejte ili istegnite mišiće ruku pre sporta ili ponavljane radnje
• koristite lagane alate ili rekete (u sportu)
• držite se sredine svog raspona pokreta kako biste smanjili opterećenje tetive
• nosite udlagu za teniski lakat dok koristite ruku (ne u toku odmora ili spavanja)
• povećajte snagu mišića podlaktice (uz preporuku fizijatra o tipu vežbi)

– Bol teniskog lakta može otežati rad ili fizičke aktivnosti. Takođe, može otežati hvatanje i držanje predmeta, smanjiti spretnost i snagu ruke. Generalno, teniski  lakat ne izaziva ozbiljne, dugoročne  probleme, ali je stanje koje bi ako je bol intenzivan ili ne prolazi, trebalo obavezno lečiti – podseća dr Vesna Ranković.