Kada je u pitanju život i ozbiljna bolest, statistika često ume da nas zavara i dovede do grešaka pri zaključivanju. Jedna od tih mračnih statističkih podataka glasi da je stopa preživljavanja, u narednih pet godina, kod najtežeg, 4. stadijuma metastatskog raka dojke, oko 22 odsto, prema podacima iz naše zemlje. Onkolozi kažu da je ova brojka varljiva i da ima pacijenata koji žive s najtežim oblikom raka dojke i 20 godina posle postavljanja dijagnoze. Nauka svaki dan napreduje, pa doktori očekuju da će stopa preživljavanja biti sve veća u budućnosti. Na činjenicu koliko će živeti pacijent sa najtežim tumorom dojke utiče mnoštvo faktora.
Rak dojke u poodmakloj fazi nije izlečiv, ali postoje tretmani, koji mogu pomoći da se život produži i kontrolišu simptomi. Teška bolest retko kada može da ima bilo koju pozitivnu karakteristiku, ali kada je u pitanju karcinom dojke ohrabrujuća je činjenica da je procenat preživljavanja visok, petogodišnje preživljavanje u početnom stadijumu 0-1 iznosi 100 odsto. Nažalost, prognoza je mnogo lošija kada bolest uznapreduje, pa je, na primer, u 4. stadijumu, kada su prisutne metastaze, procenat preživljavanja u sledećih pet godina, oko 22 odsto.
Metastatski rak dojke, poznat kao 4. stadijum bolesti, označava se kao rak dojke koji se proširio izvan dojke i okolnih limfnih čvorova na druge delove tela. Smatra se da će otprilike 30 odsto pacijenata sa tumorom dojke razviti metastatski oblik bolesti, napominje časopis Journal of Internal Medicine. U Americi, na primer, 6 odsto žena ima metastatski kancer dojke kada im se bolest prvi put dijagnostikuje, kaže Američko društvo za kliničku onkologiju.
– U osnovi se dešava da ćelije raka rastu, ulaze u krvotok, što im onda omogućava da putuju na udaljena mesta u telu. Metastatske ćelije najčešće se nastanjuju u kostima, jetri, plućima i mozgu, ili na bilo koji deo tela – kaže dr Evelin Toin Taivo, doktorka hematologije i onkolog iz Bruklina.
Nauci još nije jasno kako i zašto određeni karcinomi metastaziraju, a drugi ne, ili zašto se čini da se ćelije raka dojke radije šire u određene delove tela, objašnjavaju stručnjaci. Vrsta raka, na primer, može igrati ulogu u metastaziranju.
– Na primer, trostruko negativan karcinom dojke često se širi na pluća, dok se rak dojke pozitivan na estrogenske receptore često širi na kosti – kaže dr Nensy Li, onkolog stručnjak za tumor dojke iz Bostona.
Trostruko negativni karcinom dojke je nešto ređi oblik bolesti i beleži se kod 10 do 20 odsto svih slučajeva. Na površini tumorskih ćelija, kod ovog oblika, nisu prisutni estrogenski i progesteronski receptori. Hormonski pozitivni rak dojke je najčešći oblik kod skoro 80 odsto pacijenata. U ovom slučaju tumorske ćelije proizvode abnormalne količine receptora za hormone estrogen i/ili progesteron.
Metastatski rak dojke je najnaprednija faza bolesti i za nju nema leka. Prema američkim statistikama, petogodišnja stopa preživljavanja kod pacijenata sa rakom dojke, koji se proširio izvan dojke i okolnih limfnih čvorova, je 28 odsto. Ove prognoze zvuče mračno, ali postoji nekoliko važnih stvari koje treba imati kada je u pitanju procenat preživljavanja. Prvo, velike su razlike između pacijenata, jer na preživljavanje utiču mnogi različiti faktori.
Starost pacijenta, druge bolesti, tip kancera dojke, da li se bolest proširila na pluća, kosti, jetru ili neki drugi organ i koliko je ekspanzivna, kako bolesnik reaguje na lečenje, neki su od činilaca od kojih zavisi preživljavanje u poodmakloj fazi bolesti.
Stručnjaci kažu da će verovatno biti duži životni vek pacijenta sa metastatskim rakom dojke, ako je tri godine bio na istoj terapiji, u odnosu na onog bolesnika koji je morao nekoliko puta da menja terapiju.
– Zvanične stope preživljavanja metastatskog raka dojke mogu biti i pogrešne. To su procesi koji zapravo ne utiču na sve nijanse koje mogu delovati na očekivani životni vek. Pojedine osobe mogu da žive sa metastatskim rakom dojke 20 godina, a druge samo oko godinu dana – objašnjava dr Lin.
Važan je i način izračunavanja stope preživljavanja. Doktori se uglavnom oslanjaju na podatke kliničkih ispitivanja. Dr Lin navodi sa su i podaci o stopama preživljavanja malo zastareli.
– Ako želite da znate kolike su šanse da budete živi u sledećih pet godina, od uspostavljanja metastatske dijagnoze, morate se vratiti najmanje pet godina unazad. Neki od tretmana koji se sada primenjuju, a koji produžavaju životni vek, tada još nisu bili dostupni pacijentima – kaže dr Lin. Dobra vest jeste da je postignut značajan napredak kada je u pitanju preživljavanje kod metastatskog raka dojke. Meta-analiza iz 2018. objavljena u akademskom časopisu iz Oksforda JNCI Cancer Spectrum otkrila je da se između 1990. do 2010. prosečan životni vek od metastatskog raka dojke povećao sa 21. mesec , na 38 meseci ili nešto više od tri godine, zato što su napredovali oblici terapije.
Mada metastatski rak dojke nije izlečiv, ima dosta terapija koje mogu da produže životni vek pacijenta i da mu pomognu da se lakše nosi sa svim posledicama ove bolesti. Cilj svake terapije jeste lečenje bolesti, ako ste sposobni da kontrolišete bolest onda uspešno kontrolišete i simptome. Zauzvrat pacijent dobija kvalitetniji život, bez potrebe da se na traumatičan način menja svakodnevno funkcionisanje. Kao i kod raka dojke u ranijoj fazi, postoji mnogo tretmana za lečenje metastatskog raka dojke.
– Hemioterapija je uobičajena terapija, naročito kada se radi o metastatski trostruko negativnom raku dojke – kaže dr Lin. Za pacijente koji imaju metastatski rak dojke pozitivan na hormonske receptore, često se koriste ciljane hormonske terapije za usporavanje rasta tumora. Neka od opcija je i imunoterapija, koja pomaže imunološkom sistemu da ciljano uništava ćelije raka, objašnjavaju stručnjaci.
Lečenje može da cilja na simptome specifične za mesto metastaze. Zračenje se često koristi kako bi se pomoglo u upravljanju bolom izazvanim metastatskim lezijama kostiju.
– Lekovi za jačanje kostiju, slični onima za lečenje osteoporoze, takođe, mogu pomoći ljudima čiji se rak proširio na kosti – poručuje dr Lin.