Miomi na materici su dobroćudni tumori na spoljašnjem ili unutrašnjem zdu materice Foto: Shutterstock
Miomi na materici su dobroćudni tumori glatke muskulature materice, na unutrašnjem ili spoljašnjem zidu materice. Najčešće se pojavljuju u grupama, mogu biti veličine srednje lubenice ili mali kao zrno graška ili pirinča, a ponekad se mogu proširiti na susedne organe. Nauci još nije poznat mehanizam nastanka mioma materice – ne zna se kako se razvijaju i zbog čega nastaju.
Ono što se zna da je da njihov rast ipak, stimulišu ženski polni hormoni, a postoje i neki faktori rizika koji mogu uticati na nastanak mioma na materici. Procenjuje se da od 20 do 80 odsto žena, ima jedan ili više mioma materice pre 50. godine. Miomi su najčešći problem većine žena u reproduktivnom periodu.
U porodicama gde je baka ili majka imala miome u materici, veća je verovatnoća da će ih imati i ćerka i unuka, smatraju stručnjaci. Studija američkog časopisa za Humanu genetiku iz 2012. otkrila je slične genetske abnormalnosti kod žena sa predispozicijom za nastanak mioma materice. Neke druge studije, tvrde da su žene s ovim stanjem sklonije stvaranju hormonski uslovljenih tumora.
Estrogen i progesteron su veoma bitni za reproduktivno zdravlje žena, tvrde doktori. Navedeni hormoni regulišu mesečni ciklus menstruacije i ovulacije, utiču na plodnost. Čini se, da u isto vreme oba ova hormona utiču na rast mioma materice. Istraživanje objavljeno 2011. u časopisu Journal of Reproductive Infertility označava estrogen i progesteron kao „podstrekače rasta fibroida“. Studija sugeriše da, su miomi učestaliji kada su estrogen i progesteron povišeni.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih su nivoi estrogena i progesterona veći u određenom životnom dobu. Stanje češće pogađa žene u reproduktivnom dobu, one žene koje uzimaju lekove za nadoknadu hormona. Miomi su češći i kod „anovulatornih ciklusa“, u kojima materica ne proizvodi jajnu ćeliju za oplodnju. Smatra se da hormoni imaju kumulativni efekat na rast mioma, pa je veća verovatnoća da će se javiti u starijem životnom dobu.
Žene, koje su rodile više dece imanju manji rizik da dobiju miome materice, tvrde ginekolozi. Smatra se da su žene koje nisu rađale u većem riziku da dobiju miome materice. Tekst iz 2016. u objavljen u časopisu the International Journal of Fertility and Sterility, tvrdi da su trudnoća i laktacija povezane sa smanjenim rizikom od razvoja mioma, zbog manje izloženosti menstrualnim ciklusima.
Mogući rizik za pojavu mioma jeste i višak kilograma, mada nauka nije do kraja složna u ovoj pretpostavci. Nije poznato da li gojaznost doprinosi nastanku mioma ili samo znači, da ih je zbog viška kilograma nekada teže otkriti. Lekarima je teže da otkriju miome kod gojaznih osoba, pa to znači da oni nekada mogu ostati duže neotkriveni.
Loša ishrana ima potencijal da doprinese rastu mioma, tvrdi studija iz 2021. Stručnjaci ukazuju na moguću vezu između mioma materice, i načina ishrane s malo voća i povrća. Nastanak mioma se dovodi u vezu i sa manjkom vitamina D i pojačanim unosom mlečnih proizvoda.
Rani početak menstruacije, takođe, je povezan sa povećanim rizikom od mioma. Smatra se da žene koje imaju više menstruacija, zbog dodatne izloženosti ženskim polnim hormonima imaju veću verovatnoću da dobiju miome.
Na genetiku, hormone, starost, i plodnost ne možemo uticati, ali zdravim životnim navikama smanjujemo šanse za razvoj mioma u materici. Izbegavanje preterane upotrebe alkohola, posebno piva, kako se smatra može biti bitno za sprečavanje bolesti. Stručnjaci preporučuju manji unos crvenog mesa, a više zeleniša i agruma.
Dobro balansirana ishrana upotpunjena, fizičkom aktivnošću i izbegavanjem duvanskog dima uz dovoljno sna, može biti, kako naglašavaju, dobra osnova da sprečimo nastanak velike većine bolesti, pa i mioma materice.