Streptokokna upala grla je bakterijska infekcija koju izaziva streptokoka grupe A Foto: Shutterstock
Streptokokna upala grla je bakterijska infekcija koju izaziva streptokoka grupe A. Pogađa decu uzrasta od pet do 15 godina, ali je mogu dobiti i odrasle osobe, bez obzira na životnu dob. Prenosi se respiratornim putem, kapljično, kada zaražena osoba kašlje ili kija.
Streptokoka grla preovlađuje kod dece školskog uzrasta, ali nije najčešći uzrok upale grla. Infekcije izazvane virusom su mnogo češći uzrok upale. Ukoliko se ne leči odmah antibioticima streptokokna upala grla može dovesti do komplikacija kao što su apscesi, u blizini krajnika, inficirani limfni čvorovi ili ozbiljno inflamatorno stanje poznato kao reumatska groznica.
Komplikacije streptokokne upale grla mogu nastati ako se bakterija proširi na druge delove tela, izazivajući takozvanu invazivnu infekciju, i uključuju:
Moguća je i pojava reumatske groznice, retke, ali ozbiljne infekcije, koja može da izazove oštećenje srca, odnosno reumatsku bolest srca. Invazivna infekcija znači da se bakterija proširila na područja kao što su unutrašnji slojevi kože, krv i pluća. Širom sveta, streptokona upala grla pogađa više od 616 miliona ljudi svake godine.
Simptomi streptokokne upale grla su:
Mnogi od ovih simptoma se preklapaju sa simptomima virusne infekcije. Ako imate bilo koji od ovih simptoma, uz curenje iz nosa ili kašalj, verovatnije je da je reč o virusnoj infekciji kao što je obična prehlada. Takođe može doći do preklapanja simptoma upale grla i simptoma covid 19. Bol u grlu usled prehlade prestane nakon dva do tri dana, ali bol u grlu izazvan streptokoknom upalom traje duže.
U periodu tokom kasne jeseni i zime, kada se veće grupe ljudi okupljaju u zatvorenim prostorima, mnogo je veća verovatnoća da se zarazite streptokokom, odnosno da dobijete streptokoknu upalu grla. Takođe, u porodicama sa predškolskom i školskom decom, povećam je rizik od zaraze streptokokom. Dovoljno je u istom domaćinstvu deliti isti pribor za jelo, ili koristiti iste čaše za piće. Iako odrasli oboljevaju od streptokokne upale grla ređe nego deca i mladi do 15 godina, nije neuobičajeno da i oni obole. To se posebno odnosi na prosvetne radnike i sve osobe koje svakodnevno rade sa decom.
Streptokokna upala grla se dijagnostikuje na osnovu brzog teksta za detekciju antigena ili na osnovu brisa grla. U oba slučaja uzorak sekreta uzima se trljanjem sterilnog tampona preko zadnjeg dela grla i krajnika. Brzim antigenskim testom streptokokne bakterije u grlu se mogu pronaći za svega nekoliko minuta. Ukoliko je rezultat brzog testa negativan, a lekar i dalje sumnja na streptokoknu upalu grla, sledeči korak je uzimanje brisa. Uzorci prikupljeni iz zadnjeg dela grla se kultivišu (umnožavaju) u laboratoriji da bi se otkrilo prisustvo bakterija. Rezultati brisa grla se obično dobiju posle dan ili dva.
Uz pravilan tretman, streptokokna upala grla obično prestaje u roku od 10 dana. Antibiotici obično ublažavaju simptome za dan ili dva. Streptokokna upala grla je bakterijska infekcija i leči se antibioticima. Uobičajeni antibiotici uključuju penicilin i amoksicilin, koji se mogu uzimati oralno ili putem injekcije. Pored antibiotika mogu pomoći i lekovi koji se uzimaju bez recepata poput acetaminofena ili ibuprofena kao i pastile za grlo.
Kućni lekovi ne mogu naravno da izleče streptokoknu upalu grla ali mogu umiriti osnovne simptome. Jednostavna rešenja, kao što je ispijanje čaja sa medom i limunom ili grgoljanje toplom slanom vodom, mogu umiriti simptome, pa čak i smanjiti oticanje. Hladna hrana, kao što su led i komadići leda, takođe deluju na smanjenje bola.
Streptokokna upala grla je veoma zarazna. Kada zaražene osobe kašlju ili kijaju tada šire bakterije kapljicama putem vazduha. Takođe, možete se zaraziti i ako dodirnete površine na kojima su bakterije, kao što su kvake na vratima ili gelenderi na stepeništima, i potom bakteriju prenesete dodorijući se po ustima, nosu ili očima. Redovno pranje ruku je najbolja prevencija, a takođe se preporučuje da uz sebe imate i sredstvo za dezinfekciju ruku. Uvek pokrivajte usta rukom pri kašljanju ili kijanju i izbegavajte bliske kontakte kao i ljubljenje. Ako ste bolesni, uzimanje antibiotika koje vam je propisao lekar smanjuje rizik od prenošenja. Nakon 24 časa od uzimanja antibiotika ne bi trebali više da prenosite streptokok. Zato je najboje da taj period ostanete kod kuće kako ne biste predstavljali rizik po okolinu na radnom mestu ili u školi.
Ista bakterija koja izaziva streptokoknu upalu grla može izazvati i šarlah. Ova bolest se može javiti kada streptokoka grupe A proizvodi toksin koji dovodi do karakterističnog crvenog osipa. Početni simptomi šarlaha su groznica i bol u grlu. Simptomi takođe mogu da uključuju povraćanje ili bol u stomaku. Dan ili dva nakon početka bolesti, na vratu i grudima obično se pojavljuje crveni i kvrgav osip a zatim se širi po telu. Osip nestaje posle nedelju dana. Lečenje uključuje antibiotike (penicillin ili amoksicilin).
Mali broj dece može doživeti promene u ponašanju nakon infekcije grla, poznate kao PANDAS. To je skraćenica za pedijatrijske autoimune neuropsihijatrijske poremećaje povezane sa streptokoknom infekcijom. Kod dece se javljaju tikovi, postaju neraspoložena ili razdražljiva a mogu dobiti i napade anksioznosti.
Bakterije streptokoka grupe A koje uzrokuju streptokokno grlo su odgovorne za najčešći tip streptokokne infekcije, ali i bakterije streptokoka grupe B, C i G takođe mogu dovesti do bolesti.
Bakterije streptokoka grupe B mogu izazvati retku infekciju kojoj su podložne trudnice. Iako je obično bezopasan kod odraslih, može se preneti na bebe tokom porođaja i izazvati ozbiljnu bolest. Preporučuje se da sve buduće majke prođu rutinski skrining između 36. i 37. nedelje trudnoće. Leći se antibioticima, tj, penicilinom.
Bakterije ovih grupa se mogu naći kod određenih vrsta domaćih životinj,a kao što su konji i goveda. Ljudi takođe mogu dobiti streptokoku grupe C i G ako piju sirovo mleko ili dođu u kontakt sa zaraženom životinjom. Streptokoke grupe C i G takođe se mogu lečiti antibioticima.