Dr Jelena Štulić: Spirala se ugrađuje lako, koristi su brojne, a komplikacije retke Foto: Shutterstock
Spirala je sredstvo čija je primena jedan od najefikasnijih oblika kontracepcije koji je danas u upotrebi. Stručno poznata i kao intrauterusni uložak, spirala je mali plastični uložak koji se stavlja u unutrašnjost materice. Njena prednost je u visokoj efikasnosti, lakoći upotrebe, kao i mogućnosti ostvarivanja potomstva nakon uklanjanja.
– Hormonske spirale sadrže hormon levonorgestrel, koji se kontinuirano oslobađa i deluje lokalno na sluznicu materice, odnosno endometrijum, i koja u zavisnosti od proizvođača, može da stoji od 3 do 6 godina. Druga vrsta su bakarne spirale koje nisu hormonski aktivne i odobrene su za upotrebu do 10 godina – objašnjava za eKlinika portal dr Jelena Štulić, specijalista ginekologije i akušerstva.
Prema rečima dr Štulić, obe vrste spirala se uspešno koriste kao metode kontracepcije, ali je način na koji one deluju različit.
– Bakarna spirala povećava aktivnost lizozoma i ostalih proinflamatornih medijatora koji deluju spermicidno i oštećuju spermatozoide, a dodatno izazivajući zapaljensku reakciju stvaraju se nepovoljni uslovi za usađivanje embriona u unutrašnjost materice. Hormon progesteron kod hormonskih spirala čini da sluznica materice bude tanka, stimuliše pojačanu produkciju cervikalne sluzi, koja sprečava prolaz spermatozoida, smanjuje pokretljivost jajvoda, te i i na taj način prevenira susret jajne ćelije i spermatozoida – navodi dr Štulić.
Doktorka Jelena Štulić ističe da se hormonska spirala koristi i u terapijske svrhe, kod žena koja imaju bolne i obilne menstruacije i posledičnu anemiju.
Prethodno je potrebno, kako objašnjava, isključiti patološke uzroke neurednog krvarenja. Potom se plasiranje spirale može bezbedno učiniti. Dodatno, u strogo indikovanim slučajevima koristi se za lečenje prekancerozne promene zadebljanja sluznice materice (hiperplazije endometrijuma) kada nema atipije ćelija, i pod redovnim nadzorom ginekologa.
Potrebno je upoznati pacijentkinje da prilikom upotrebe bakarne spirale mogu očekivati nešto bolnije i obilnije cikluse, a u takvim slučajevima, ističe dr Jelena Štulić, primena nesteroidnih antinflamatronih lekova (ibuprofen, brufen, diklofenak) može ublažiti tegobe. Prilikom primene hormonske spirale može se, prema njenim rečima, u prvih 3 do 6 meseci javiti tačkasto krvarenje van ciklusa. Hormonska spirala, dodaje dr Štulić, smanjuje količinu menstrualnog krvarenja ili dovodi do izostanka krvarenja što nije štetno. Stoga je ona pogodna za pacijentkinje koje imaju obilne menstruacije.
Doktorka Jelena Štulić kaže, bez obzira za koju vrstu spirale se opredelimo, pre plasiranja je potrebno:
– Postavljanje spirale je veoma komforno za pacijentkinju. Obavlja se u ambulantnim uslovima, a anestezija nije potrebna. Preporuka je da se stavlja pred kraj menstrualnog krvarenja jer je tada kanal grlića blago otvoren, te je lakše i bezbolnije stavljanje. Nije greška ako se stavlja i u drugim fazama menstrualnog ciklusa, samo tada moramo biti sigurni da žena nije trudna – poručuje čitaocima eKlinika portala dr Jelena Štulić.
Uz objašnjenje da su komplikacije prilikom plasiranja spirale veoma retke, jer se vrši u aseptičnim ambulantnim uslovima, dr Štulić napominje da se prilikom postavljanja mogu javiti bol, krvarenje, infekcija. Može doći i do spontanog ispadanja spirale.
– Bol se može prevenirati davanjem lokalnog anestetika. Što se tiče infekcija, one su retke, učestalost je manja od 1 odsto. Rizik je povećan u prvih dvadeset dana nakon umetanja spirale, što više upućuje na neprepoznatu infekciju u vreme stavljanja. Preventivno davanje antibiotika se ne preporučuje, a ako dođe do infekcije i razvoja pelvične inflamatorne bolesti, nije neophodno odmah ukljanjati spiralu već započeti lečenje antiboticima. Ako ne dođe do poboljšanja u periodu os 48-72h, onda razmotriti uklanjanje spirale – navodi dr Jelena Štulić.
Dr Štulić skreće pažnju i na opšte kontraindikacije za primenu spirale, a to su:
Hormonska spirala je kontraindikovana kod sumnje i potvrđene maligne bolesti dojke, tumora jetre i akutne bolesti jetre.
– Retko, i dešava se u 1 odsto slučajeva. Ako se to dogodi, važno je isključiti prisustvo vanmaterične trudnoće. Potom, ako žena želi da zadrži trudnoću, pokušati izvaditi spiralu u prvom trimestru. Rizik vađenja spirale je spontani pobačaj o čemu pacijentkinja mora biti informisana – upozorava u razgovoru za eKlinika portal doktorka Jelena Štulić.
Prem rečima dr Jelene Štulić, spirala se može koristiti kako kod žena koje su rađale, tako i kod onih koje nisu.
– Važno je naglasiti da spirala ne štiti od polno prenosivih bolesti, te se u cilju očuvanja zdravlja žena pogotovo u reporduktivnom periodu, preporučuje upotreba kondoma. Njeno korišćenje je bezbedno 6 nedelja nakon porođaja, u periodu dojenja, kao i nakon prekida trudnoće. Dodatne preglede mimo redovnih nije potrebno obavljati. Poseban oprez postoji kod pacijentkinja koje su prethodno imale vanmateričnu trudnoću, jer su one u povećanom riziku od ponovne vanmaterične trudnoće – kaže dr Jelena Štulić, specijalista ginekologije i akušerstva.