Sarkopenija kod starijih osoba povećava rizik od padova i preloma

Sarkopenija je stanje koje se karakteriše gubitkom mišićne mase, slabljenjem snage i funkcija tela. U pitanju je progresivni proces, do 30. godine života mišići jačaju, dok posle 40. godine, a posebno nakon 70. godine života, gubimo mišićnu masu i dolazi do sarkopenije.

Sarkopenija nastaje početkom pete decenije

Sarkopenija se najčešće pojavljuje početkom pete decenije života. Fizički neaktivni ljudi mogu izgubiti čak 3 do 5 procenata mišićne mase, svake decenije posle 30. godine. Čak i fizička aktivnost, ne može u dovoljnoj meri da spreči slabljenje mišićne mase, koje se javlja s godinama. Kod starijih osoba, od 70. godine života, sarkopenija povećava verovatnoću od padova i preloma kostiju. Takođe se raste rizik i od pojave osteoporoze.

Sarkopenija se ne može ustanoviti testom

Ne postoji test ili specifičan nivo mišićne mase koji bi dijagnostikovao sarkopeniju. Svaki gubitak mišića je važan, jer smanjuje snagu i pokretljivost. Dosta toga je i na individualnom planu. Kod nekoga će se stanje ispoljiti posle,75. godine života,  ali se kod neke druge osobe može ubrzati i oko 60. godine.

Simptomi i uzroci sarkopenije

Simptomi sarkopenije mogu uključivati slabost i gubitak izdržljivosti, što može ometati fizičku aktivnost. Umanjena aktivnost dodatno smanjuje mišićnu masu. Iako se sarkopenija, javlja uglavnom kod ljudi koji su neaktivni, činjenica je da se stanje zapaža i kod fizički aktivnih osoba. To sugeriše da postoje i drugi faktori, u razvoju sakropenije kao što su:

• Slabljenje funkcije nervnih ćelija odgovornih za kretanje
• Niže koncentracije nekih hormona, uključujući hormon rasta, testosteron i faktor rasta sličan insulinu
• Smanjenje sposobnosti pretvaranja proteina u energiju
• Nedovoljne količine kalorija ili proteina, na dnevnom nivou, za održavanje mišićne mase.

Tretmani za sarkopeniju

Primarni tretman za sarkopeniju je vežba, posebno trening otpora ili snage. Ova vrsta aktivnosti jača snagu mišića i izdržljivost. Trening otpora može pomoći bolje funkcionisanje neuromišićnog sistema, poboljšava sposobnost tela da pretvori proteine u energiju, za samo dve nedelje. Odgovarajući broj, intenzitet i učestalost vežbi otpora, važni su za postizanje najveće koristi uz najmanji rizik od povrede.  Preporuka je da, se vežba uz nadzor iskusnog fizioterapeuta ili trenera.

Lekovi za sarkopeniju još se proučavaju

Iako lekovi nisu poželjni tretman za sarkopeniju, nekoliko njih se proučava. Ispituje se delovanje, urocortin dva, koji može sprečiti atrofiju mišića, na primer, kod osoba koje dugo nose gips, ipak se još ne preporučuje njegova primena za izgradnju mišićne mase.  Istraživači proučavaju i delovanje lekova za terapiju metaboličkog sindroma (insulinsku rezistenciju, gojaznost, hipertenziju), kao i dodataka testosterona i hormona rasta.

Šetnja i plivanje najbolja preporuka

Održavanje fizičke aktivnosti je lek za sarkopeniju. Stariji ljudi trebalo bi što više da šetaju tokom dana. Takođe, ideano bi bilo, kada bi radili i neke vežbe u kućnim uslovima. Ono što je svakako možda i najbolja preporuka, jeste rekreativno plivanje, jedanput ii dva puta nedeljno. Plivanje, ima, prema preporuci dokotora, najbolji uticaj na mišiće, ali i na zdravlje u celini.