Neurološki post-covid simptomi javljaju se nakon 12 i više nedelja od infekcije, ističe dr Ranko Raičević

Post-covid sindrom se opisuje kao novi klinički entitet kod pacijenata koji su preživeli infekciju SARS-CoV-2 virusom. Iako bi relativno veća učestalost ovih poremećaja mogla da se očekuje kod onih sa težim oblicima infekcije, to, prema dosadašnjim zapažanjima naših stručnjaka, ne mora da bude slučaj. Naime, simptomi se javljaju i održavaju i kod obolelih koji su imali veoma laku kliničku sliku. Neurološki post-covid daje ozbiljne simptome, a njih prati Udruženje neurologa Srbije.

Post-covid poremećaj i neurološki simptomi, kod koga se javljaju i kada

– Post-covid sindrom uključuje pacijente koji su zbog težine kliničke slike bili hospitalizovani, ali se podjednako odnosi i na one koji su imali laku kliničku slike infekcije. Sam sindrom podrazumeva znake i simptome oštećenja mnogobrojnih organskih sistema sa predominantnom ulogom respiratornih, kardioloških, neuroloških i psihijatrijskih smetnji. Svakako, u manjoj meri postoje znaci disfunkcije i drugih organa i sistema (endokrinološki, urološki, nefrološki, hirurški, i drugi poremećaji). Neurološki i, uslovno rečeno, psihijatrijski post-covid sindrom podrazumeva pojavu znakova i simptoma iz domena neurologije i psihijatrije kod pacijenata nakon više od 12 nedelja od akutne infekcije – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal pukovnik profesor dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA.

Kako se manifestuju neurološki znaci post-covid sindroma

Prema rečima profesora Raičevića, posebno se izdvajaju sledeći neurološki znaci i poremećaji:

1. Zamorljivost bez naprezanja ili nakon najlakšeg fizičkog napora – ovaj simptom je prisutan kod 75 odsto obolelih. Nešto je izraženiji kod onih koji su hospitalizovani. Takođe je mnogo češći nego nakon drugih virusnih infekcija, tipa gripa. Dugotrajan je i opisuje se kao veoma neprijatan, jer onemogućava osnovne životne aktivnosti. Takođe, češći je kod pacijenata sa multiplom sklerozom
2. Kognitivna oštećenja mogu biti prisutna u različitom stepenu kod blizu 70 odsto obolelih u post-covid periodu. Ubedljiv je pad postignuća na Montreal Cognitive Assessment Scale (MoCA) i do 25-30 procenata
3. Glavobolja se javlja u više od dve trećine slučajeva, ali se ipak povlači kod polovine tokom prvih 6 meseci od oboljevanja
4. Vrtoglavice su relativno česte, do trećine pacijenata prijavljuje neki oblik iz domena nestabilnosti, vertiga i nespretnosti hoda
5. Mijalgije su takođe česte i dugotrajne. Međutim, relativno dobro reaguju na standardnu analgetsku i simptomatsku terapiju. Uz to se javljaju epizode bolova, utrnulosti i mravinjanja u ekstremitetima koje odgovaraju neuropatskom obrascu, ali koji se retko potvrđuje neurofiziološkim ispitivanjima. To sugeriše da je ovo ipak prolazni disbalans na moluklarno-imunološkom nivou
6. Poremećaj spavanja po tipu izmenjenog ritma spavanja i otežanog usnivanja. Lako buđenje uz košmarne snove, uz insomnije i parasomnije, mogu biti posledica postraumatskog stresnog poremećaja, posebno kod pacijenata koji su bili na nekom obliku terapije kiseonikom i/ili na mehaničkoj ventilaciji sa stvaranjem obrasca životne ugroženosti u produženom trajanju, sa posledičnim ispoljavanjemn PTSP
7. Takođe se javljaju anksioznost, depresivnost, ali se ozbiljna depresija javlja ipak kod samo 5 do 6 odsto ovih pacijenata.

Virus SARS-CoV-2 deluje multisistemski, ali napada i neurološki sistem

Pukovnik profesor dr Ranko Raičević ističe da se etiopatogenetski mehanizam nastanka ovih poremećaja pre svega vezuje za visoki afinitet SARS-CoV-2 virusa za neuronalno tkivo, uključujući i neurone i glija ćelije sa direktnim oštećujućim dejstvom na mozgovinu i periferne živce.

– Međutim, verovatniji i značajniji je mehanizam kojim ovaj virus preko procesa inflamacije, hipoksemije i ishemije deluje multisistemski, uz mogući pogoršavajući uticaj nekontrolisane imunološke reakcije i stvaranjem uslova za multisistemska oštećenja. Pre svega, na vaskularnom sistemu, i to od disfunkcije endotela, do tromboze, tromboembolije i embolijskih sistemskih komplikacija– ističe profesor Raičević.

Moždani udari u pandemiji odnosili i mlađe osobe bez faktora rizika

Načelnik Klinike za neurologiju VMA, profesor dr Ranko Raičević u ragovoru za eKlinika portal potvrđuje da ovo jeste poremećaj koji je i najviše odgovoran za porast broja moždanih udara kod pacijenata u akutnoj fazi infekcije, ali i u post-covid periodu:

– Ishemični moždani udar se javljao češće. Težina istog je bila ozbiljnija, kao i prognoza kod bolesnika u akutnoj fazi SARS-CoV-2 infekcije. Raspon je bio od 5-10 odsto više moždanih udara kod bolesnika sa infekcijom. Takođe, utvrđen je pomak javljanja moždanih udara i kod mlađih bolesnika, bez jasnih uobičajenih faktora rizika.

Društvo neurologa Srbije prati post-covid neurološke simptome

U samom počertku pandemije, priča nam profesor dr Ranko Raičević, Društvo neurologa Srbije je oformilo Registar za praćenje svih neuroloških simptoma u vezi sa akutnom infekcijom, ali i vezano za neurološki post-covid sindrom. Preliminarni rezultati ukazuju na to da i u post-covid periodu ostaje povišeni rizik za moždani udar i kod pacijenata sa faktorima rizika, ali i kod onih sa preležanom infekcijom bez njih. Mora se napomenuti svakako, naglašava dr Raičević, da težina infekcije, postojanje faktora rizika i starost predstavljaju i nadalje nepovoljan trijas i za javljanje moždanog udara, ali i za težinu ishoda istog.

Prevencija je najbolja terapija za post-covid sindrom

Terapija post-covid sindroma aktuelno nije kauzalna, objašnjava pukovnik prof.dr Ranko Raičević. Mere prevencije, uključujući zaštitnu opremu, distancu i održavanje higijene ostaju i mera za sprečavanje neuroloških komplikacija.  Vakcina, ističe načelnik Klinike za neurologiiju VMA, predstavlja najjaču i najbolju branu za sprečavanje širenja bolesti, i ispoljavanja njenih najtežih komplikacija. Samim tim, najviše utiče i na prognozu u svakom, pa i u neurološkom aspektu, ističe dr Raičević.

Neurološka klinika VMA radila bez predaha, broj pregleda povećan usled pandemije

Već sada je, upozorava pukovnik prof. dr Ranko Raičević, potrebno razmišljati o zbrinjavanju ove velike populacije sa mnogobrojnim simptomima i znacima. VMA, ističe sagovornik eKlinika portala, kao i neurološka služba u VMA, ni jednog trenutka nije prestajala sa zbrinjavanjem svih kategorija bolesnika.

– U Centru hitne pomoći je broj hospitalizovanih zbog hitnih neuroloških stanja koje ugrožavaju život ostao isti, iako su kapaciteti bili redukovani zbog epidemije, u prostornom smislu, za 50 odsto. Ako govorimo o kadrovima, to je bilo blizu 40 odsto (deo osoblja u kovid bolnici VMC „Karaburma“). Takođe, redukovan je, ali ne i obustavljen rad sa ambulantnim neurološkim pacijentima. Podaci iz 2020. i 2021. godine govore o enormnom poslu koji smo obavili. Imamo porast broja pregleda u 2021.godini za skoro 50 odsto (2020. obavljeno oko 6.000, a 2021. oko 11.500 pregleda) – navodi prof. dr Ranko Raičević.

Očekuje se početak rada kardiološke i neurološke post-covid ambulante

Na ideju načelnika Sektora za lečenje VMA i saglasnost Uprave VMA i Uprave za vojno zdravstvo, u toku su završne radnje za početak rada kardiološke i neurološke post-covid ambulante za profesionalni sastav. Cilj je, kako kaže pukovnik profesor dr Raičević, procena samog post-covid sindroma, ali i analiza uticaja ovog sindroma na vojne aspekte od značaja za profesionalnu službu. U isto vreme, ističe naš sagovornik, treba planirati multidisciplinarne timove za podršku i rehabilitaciju pacijenata (fizioterapija i rehabilitacija, radna i okupaciona terapija, psihoterapija, socijalna i porodična podrška i slično).

– Postkovid sindrom će ostati dugo od interesa za medicinsku struku i nauku u svim domenima, od epidemiologije, bazičnih ispitivanja, dijagnostike i terapije, ali i zbog ogromnog potencijala da izmeni i socioekonomske miljee funkcionisanja svakog društva ili države – rekao je pukovnik profesor dr Ranko Raičević u razgovoru za eKlinika portal.

Mapa, adrese i brojevi telefona svih covid 19 ambulanti u Republici Srbiji