Sinusi su šupljine unutar kostiju lica i sadrže sluz, koja pomaže da se vazduh koji udišete zagreje, navlaži i filtrira. Ukoliko dođe do blokiranja normalnog protoka sluzi kroz kanale sinusa može nastati infekcija ovih šupljina. Postoje dva tipa rinosinuzitisa, akutni i hronični. Akutni rinosinusitis traje najčešće oko 10 dana, ali nikad više od četiri nedelje, dok se hronični karakteriše trajanjem simptoma duže od 12 nedelja i pored primenjene terapije.
Akutna i hronična upala sinusa
Akutni rinosinusitis je bolest gornjih disajnih puteva kome obično prethodi prehlada. Epidemiološki podaci pokazuju da u razvijenim zemljama deca imaju oko šest do osam prehlada godišnje, dok je kod odraslih taj broj oko dva do četiri godišnje.
Rinosinusitis je najčešće uzrokovan respiratornim virusima, dok je tek kod oko dva do pet odsto pacijenata prisutan bakterijski izazivač bolesti. Ovo oboljenje pogađa približno 16 odto odrasle populacije u razvijenim zemljama.
S druge strane, hronični rinosinuzitis se najčešće javlja kod obolelih od alergijskog rinitisa ili astme, zato što kod ovih pacijenata postoji stalna upala disajnih puteva.
Suplementi koji pomažu kod sinusitisa
Čak i blagi sinusitis može učiniti da se osećate loše. Srećom, postoje određeni suplementi koji mogu da vam pomognu u ublažavanju simptoma bolesti pružanjem jačeg imunološkog odgovora i ublažavanjem stepena upale sluznice sinusa.
Vitamin C i vitamin D mogu vam pomoći da poboljšate funkciju vašeg imunološkog sistema i smanjite stepen upale sluznice sinusa.
Vitamin D
Naime, jedna od važnih funkcija vitamina D (kalcitriol) je održavanje funkcionalnog imunološkog sistema jer ovaj vitamin, pored dobro poznate uloge u regulaciji metabolizma kalcijuma, ima i imunomodulacijsku ulogu. To svoje imunomodulacijsko svojstvo vitamin D ispoljava na više načina. U početku infekcije primena vitamina D je korisna jer pomaže aktiviranje populacije T limfocita, zvanih „ćelije ubice“ (natural killers, NK) u telu.
Tako aktivirane T ćelije zatim otkrivaju i uništavaju strane patogene – poput virusa. Pored toga, ovaj vitamin pojačava urođeni imunitet pojačanom sekrecijom antimikrobnih peptida, beta defensina i drugih, kao odgovor na virusne i bakterijske agense. Kalcitriol takođe ima i širi efekat na imunološki sistem jer modulira sintezu i sekreciju proupalnih citokina, glavnih hemijskih medijatora zapaljenske reakcije. Svi ovi efekti vitamina D zajedno doprinose pojačanoj imunološkoj aktivnosti sluznice gornjih respiratornih puteva što ima za posledicu bržu i efikasniju odbranu od infektivnih agenasa.
Preporučeni oblik vitamina D je vitamin D3 ili holekalciferol, jer je to prirodni oblik vitamina D koji telo stvara kada je izloženo sunčevoj svetlosti. Suplementi vitamina D3 dostupni su u obliku tableta ili kapi. Međutim, većina suplemenata vitamina D3 je napravljena od masti jagnjeće vune (lanolina) ili jetre pojedinih vrsta riba, što znači da nisu pogodni za vegane. Dobra vest je da su veganski suplementi vitamina D3 iz lišaja ili gljiva sada dostupniji.
Preporučeni dnevni unos za decu stariju od godinu dana i odrasle je 5 μg/day (600 IU).
Vitamini C i D podstiču imuni odgovor organizma Foto: Shutterstock
Vitamin C
ima ima brojne uloge u našem organizmu. Veoma je bitan za apsorpciju gvožđa, ubrzava zarastanje rana i stvaranje kolagena, neophodan je za proizvodnju određenih neurotransmitera, kao i u odbrani od oksidativnog stresa. Pored toga, primena visokih doza vitamina C se preporučuje u prevenciji i lečenju infekcija gornjih respiratornih puteva je jer ovaj vitamin dovodi do bolje aktivnosti imunološkog sistema. Naime, postoje nedvosmisleni dokazi da primena vitamina C dovodi do pojačanog odgovora leukocita u sintezi antitela, kao i poboljšane funkcije neutrofila, jedne vrste leukocita koji se bore protiv patogenih agenasa. Pored toga, važno je napomenuti da vitamin C ima jaka antioksidativna svojstva što mu omogućava da štiti imuni sistem od oksidativnog stresa i oštećenja stvorenog tokom infekcija.
Pojedine studije čak sugerišu da vitamin C može inhibirati delovanje rinovirusa. Stoga suplementacija vitaminom C može biti korisna u ublažavanju simptoma akutnog rinosinuzitisa, kao i skratiti dužinu trajanja ovog oboljenja (za oko dva dana).
Preporučena dnevna doza za odraslu zdravu osobu iznosi 75-90 mg. Sa unosom otprilike 100 mg dnevno kapacitet organizma da metaboliše vitamin C je saturisan, i višak iz organizma se izlučuje urinom.
Treba poštovati granice za dnevni unos vitamina i minerala Foto: Shutterstock
Cink
Cink je esencijalni oligoelement neophodan za odvijanje brojnih fizioloških i metaboličkih procesa u našem organizmu. Njegovo prisustvo je neophodno za aktivnosti oko 300 enzima, ima važnu ulogu u sintezi DNK i proteina, reprodukciji, hormonskom balansu, neurološkoj funkciji i potreban je za normlan rast i razvoj. Pored toga, poznato je da i mineral cink ima izuzetno važnu ulogu za funkciju imunološkog sistema.
Brojna istraživanja pokazuju da cink pomaže u smanjenju dužini trajanja prehlade i rinosinuzitisa. Odnosno, ako ga unesete na prvi znak oboljenja, vreme trajanja prehlade se smanjuje. Cink to postiže delujući na više nivoa u imunološkom sistemu.
Prvo, cink je neophodan za normalan razvoj i funkciju neutrofila i NK ćelija, koju su deo ćelija bele krvne loze važne u prvom kontaktu sa patogenom. Pored toga, ovaj oligoelement podstiče proces fagocitoze, odnosno unutarćelijsko ubijanje patogenih mikroorganizama i reguliše proizvodnju citokina, glavnih hemijskih medijatora zapaljenja.
S druge strane, sposobnost cinka da deluje kao antioksidans i stabilizuje ćelijske membrane je od izuzetnog značaja u prevenciji oštećenja ćelija izazvanih slobodnim radikalima i oksidativnim stresom prisutnim tokom upalnog procesa. Na sve ove načine tokom rinosinuzitisa se pojačava imuni odgovor našeg organizma.
Količina cinka koja nam je potrebna za normalno funkcionisanje i jačanje imuniteta može varirati od slučaja do slučaja, ali generalno, prema Nacionalnom Institutu za Zdravlje odraslim muškarcima je potrebno oko 11 miligrama cinka dnevno, a dok je ženama potrebno oko osam miligrama, trudnicama i dojiljama do 12 mg dnevno.
Multivitamini
Jedan od načina za postizanje potrebnog nivoa sve tri hranljive materije je uzimanje multivitaminskih i mineralnih dodataka velike jačine.
Ekstrakt crne zove jača imunitet Foto: Shutterstock
Zova
Još jedan dodatak koji može biti koristan za imunološko zdravlje je ekstrakt zove, zahvaljujući tome što sadrži moćne antioksidanse zvane antocijanini. Postoje takođe dokazi koji ukazuju na to da ekstrakt crne zove može povećati proizvodnju hemijskih glasnika u telu u imunološkom sistemu koji se nazivaju citokini, što ukazuje na to da ima funkciju za jačanje imuniteta.
Riblja ulja
Omega-3 masne kiseline, eikosapentaenoična kiselina (EPA) i dokozaheksaenoična kiselina (DHA) pronađene u masnoj ribi kao što je losos, haringa, skuša i sardine imaju antiinflamatorna i imunomodulatorna svojstva i stoga mogu biti korisni u lečenju inflamatornih bolesti.
I u slučaju rinosinuzisa konzumacija ribljeg ulja bogatog DHA i EPA može dodatno potaknuti naš imunološki sistem. Postoji nekoliko načina na koje ove masne kiseluine deluju na imune ćelije. Prvo, omega-3 su važne komponente membrana naših ćelija i mogu uticati i regulisati njihova svojstva kao što su fluidnost membrane i/ili protok materija kroz njih.
Takođe imaju uticaj na proizvodnju upalnih citokina i reaktivnost T- i B-ćelija bele krvne loze i pojačavaju fagocitozu, odnosno unutarćelijsko ubijanje patogenih mikroorganizama. Ako ne želite da jedete masnu ribu kao što je losos, haringa, skuša i sardine, možete da unesete dovoljan unos EPA i DHA uzimanjem suplemenata ribljeg ulja u različitim formama.
Međutim, ako ste vegetarijanac ili vegan, i dalje možete imati koristiti omega-3 suplemente, zahvaljujući dostupnosti proizvoda koji sadrže biljni oblik omega-3 poreklom iz morskih mikroalgi, a ne iz ribljeg ulja.
