Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Lumbalna spinalna stenoza može da zahvati bilo koji deo kičme

Priredio/la: D. T.
17:00 - 20. 01. 2022.

Lumbalna kičmena stenoza se tretira fizikalnom terapijom, lekovima, a ponekad i operacijom, kojoj se pristupa kada se iscrpu svi vidovi pomoći

Lumbalna spinalna stenoza Lumbalna spinalna stenoza je suženje kičmenog kanala donjeg dela kičme, poznatom kao lumbalni region Foto> Shutterstock

Lumbalna spinalna stenoza je suženje kičmenog kanala donjeg dela kičme, poznatom kao lumbalni region. Suženje ili stručno stenoza, pritiska kičmenu moždinu, usled čega se javlja bol, utrnulost, slabost u leđima, osećaj trnjenja stopala, nogu. Za ovo stanje nema leka, ali dobra terapija može biti od velike pomoći. U najtežim slučajevima moguća je i operacija.

Spinalna stenoza može zahvatiti bilo koji deo kičme

Kičmena moždina je deo centralnog nervnog sistema. Ona je stub, snop nervnih vlakana duž kičme koji spaja mozak sa ostalim delovima tela. Spinalna stenoza može zahvatiti bilo koji deo kičme, ali, ipak, najučestalija je u donjem delu leđa, koji se zove lumbalni deo. Pet lumbalnih pršljenova povezuje gornji deo kičme sa karlicom. Lumbalni pršljenovi nazivaju se i slabinskim, a lumbalni deo je najduži deo kičmene moždine.

Lumbalna spinalna stenoza kontroliše se dobrom terapijom

Pacijenti se žale na probleme pri hodu, često hodaju pognuti, kako bi smanjili pritisak ili bol u donjem delu leđa. Lumbalna spinalna stenoza se manifestuje i bolom, utrnulošću nogu. U težim slučajevima mogući su i problemi sa kontrolisanjem pražnjenja creva i bešike. Lek za ovu bolest ne postoji, ali postoji terapija koja može da efikasno umanji simptome.

Osteoartritis i lumbalna spinalna stenoza

Najčešći uzrok lumbalne kičmene stenoze je degenerativno oboljenje zglobova – osteoartritis, koji prouzrokuje oštećenje hrskavice na krajevima kostiju. Osteoartritis izaziva promene na kičmi, oko 50. godine, žene su u većem riziku. Osim osteoartritisa na pojavu kičmene stenoze, mogu da utiču i povrede, tumori kičme, neke bolesti kostiju, uzak kičmeni kanal, prethodne operacije kičme, reumatoidni artritis.

Simptomi lumbalne kičmene stenoze

Stanje često nije praćeno simptomima, koji se kod većine pacijenata postepeno razvijaju. Bol u leđima, ili osećaj pečenja koji zahvata i noge su neki od simptoma. Lumbalna kičmena stenoza često se ispoljava i utrnulošću, peckanjem, grčevima i slabošću nogu. Nekada se javlja i gubitak osećaja u stopalima, ili slabost u stopalu, ili takozvan „pad stopala”, kada pacijent pri hodu vuče jedno stopalo.

U slučajevima da dođe do gubitka kontrole, pri pražnjenju creva ili bešike, potražite hitnu pomoć. Hitan pregled je neophodan i ukoliko se javi veća utrnulost između nogu i unutrašnje strane butina, ukoliko se jaka bol i slabost širi na jednu ili obe noge, tako da otežava hodanje ili ustajanje.

Kako se dijagnostikuje lumbalna spinalna stenoza?

Lekar će nastojati da tokom pregleda kičme utvrdi znake slabosti, gubitak osećanja ili loše reflekse. Bolest se potvrđuje rendgenskim snimcima lumbalnog dela kičme. Putem ovog snimka mogu se videti suženja kičmenog kanala. CT ili magnetna rezonance mogu dati detaljniji uvid u stanje kičmenog kanala i nervne strukture.

Kako se leči lumbalna kičmena stenoza?

Stanje je kompleksno, pa može zahtevati lečenje više lekara specijalista, hirurga i fizioterapeuta. Lumbalna kičmena stenoza se tretira fizikalnom terapijom, lekovima, a ponekad i operacijom, kojoj se pristupa kada se iscrpu svi načini pomoći.

Fizikalna terapija može uključivati vežbe za jačanje mišića leđa, stomaka i nogu. Pacijent se uči i kako da bezbedno obavlja aktivnosti. Nekada istezanje ili masaža može biti od pomoći. Koriste se i nesteroidni, antiinflamatorni lekovi koji ublažavaju bol i oticanje, i injekcije steroida koje smanjuju otok.

Kada je neophodna operacija?

U slučaju težih stanja, i ako ni jedan od prethodnih tretmana ne dovede do poboljšanja, pristupa se operaciji. Hirurški tretmani uključuju uklanjanje koštanih ostruga (izbočine koje rastu duž rubova kostiju ili u zglobovima) i širenje prostora između pršljenova. Donji deo leđa može se stabilizovati i spajanjem nekih pršljenova. Akupunktura i kiropraktika takođe mogu biti od pomoći nekim osobama.

Kako sprečiti lumbalnu kičmenu stenozu?

Skoro svaka osoba oko 50. godine ima neki oblik osteoartritisa kičme, ipak, rizik za nastanak težih oboljenja moguć je umanjiti  pre svega, redovnom fizičkom aktivnošću. Praktikuju se i vežbe za jačanje mišića, koje podržavaju donji deo leđa i pomažu u održavanju fleksibilnosti kičme. Hodanje i plivanje su dobar „lek“ za zdravu kičmu.

Lekari kažu da nastojimo da pazimo na dobro držanje, da pravilno podižemo teške predmete, da spavamo na čvrstom dušeku i sedimo u stolici koja podržava prirodne krivine leđa. Bitno je paziti i na zdravu telesnu težinu. Gojaznost dodatno opterećuje leđa i može doprineti razvoju simptoma lumbalne kičmene stenoze.

Za uspešnu terapiju važno je slušati uputstva stručnjaka. Bolove je moguće ublažiti i jednostavnim kućnim lekovima grejanjem obolelog mesta, masažom ili toplim tušem. Bitno je da pacijent dobo sarađuje sa stručnjacima ide redovno na preglede i fizikalnu terapiju. Nije loše, pre posete doktoru, zapisati pitanja za doktora. Savet je i da se posle pregleda zapišu instrukcije stručnjaka.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend