Najveća komplikacija pucanja slezine jeste krvarenje Foto: Shtterstock
Pucanje slezine najčešće je posledica saobraćajne nesreće, povrede oštrim predmetom ili tupog udarca u stomak. Stanje je praćeno obilnim krvarenjem i zahteva hitnu medicinsku intervenciju. U retkim slučajevima pucanje ili ruptura slezine posledica je neke hirurške intervencije ili bolesti, na primer karcinoma, koji se širi.
Slezina se nalazi na levoj gornjoj strani trbušne duplje, ispod grudnog koša. Veličine je stisnute pesnice i jedan je od vitalnih organa, jer filtrira krv i štiti od infekcija, odstranjuje stara i oštećena krvna zrnca iz krvotoka. Ruptura slezine nastaje kada kapsularni omotač slezine naprsne i krv počne da se izliva u trbušnu duplju.
Bol u gornjem delu stomaka najčešći je simptom rupture slezine. Ipak, posle povrede slezine bol se može osetiti i na levom zidu grudnog koša, ramenu. Bol u levom ramenu, poznat je kao Kehrov znak i posledica je pucanja slezine. Pri udisaju vazduha bolovi se pojačavaju. Bol u levom ramenu može biti i posledica krvarenja iz slezine i iritacije freničnog nerva.
Osetljivost abdomena najčešći je znak povrede stomaka i nije specifična samo za povredu slezine. Simptomi povrede slezine su i vrtoglavica, konfuzija, mutan vid, nesvestica, uočavaju se i znaci šoka kao što su nemir, anksioznost, mučnina i bledilo. Ovi simptomi su često posledica krvarenja i pada krvnog pritiska.
Pucanje slezine se leči praćenjem stanja pacijenta ili operacijom, koja je obavezna ako je pri rupturi došlo od obilnog krvarenja. U slučaju manje ozbiljnih povreda prati se stanje bolesnika, a i ovim pacijentima je često potreban odgovarajući tretman i na primer, transfuzija krvi.
Sve do nedavno, lečenje povrede slezine podrazumevalo je, često, potpuno uklanjanje slezine ili splenektomiju. Napredak lečenja u hirurgiji traume doveo je do neoperativnog pristupa. Uvek kada su postojali dokazi o rupturi, hirurzi su do nedavno, rutinski uklanjali slezinu. U slučaju hirurške intervencije, uglavnom se uklanja cela slezina. Sada se u slučaju blaže povrede, nastoji da se pre svega, zaustavi krvarenje i sačuva slezina, posle čega se prati stanje pacijenta, putem ultrazvuka, CT skeniranja.
Pacijenti u stabilnom stanju povdrgavaju se postupku koji se zove – embolizacija slezine. Cilj je da se zaustavi krvarenje. Procedura mora da se uradi brzo, kako bi se izbeglo uklanjanje slezine. Embolizacija slezine se radi u specijalizovanim ustanovama, uz pomoć iskusnog vaskularnog hirurga ili interventnog radiologa.
Hirurško uklanjanje slezine ili splenektomija izvodi se u hitnim slučajevima. Ukoliko je u pitanju manje ozbiljno oštećenje slezine, moguće je sačuvati organ. Umesto potpunog, može se uraditi delimično uklanjanje slezine, problem je, ipak, što su nekada veoma ograničene mogućnosti za opcije ovog tipa, navode doktori.
Posle lečenja ili hirurškog uklanjanja slezine, oporavak najčešće traje nekoliko nedelja. Stručnjaci naglašavaju da je važno da se pacijent odmara i da pristupi uobičajenim životnim aktivnostima, tek kada lekar kaže da je to moguće. Fizički aktivne osobe, trebalo bi da tri meseca praktikuju blaže napore, pre nego što nastave sa uobičajenim režimom treninga ili rada.
Najveća komplikacija pucanja slezine jeste krvarenje. Naprsnuta slezina može da dovede do krvarenja opasnog po život. Tokom pucanja slezine velike količine krvi izlivaju se u abdomen, što se u najtežim slučajevima može završiti šokom i smrtnim ishodom. Doktori uvek misle i na odložena krvarenja, kada posle 24 do 48 sati dođe do dramatičnog pogoršanja stanja.
Najčešći uzrok rupture slezine je tupa povreda abdomena, najčešće posle saobraćajne nesreće. Ipak, pucanje slezine može biti posledica i sportskih povreda, ili nekog fizičkog obračuna, uboda nožem. Slezina je organ koji se često povredi tokom fizičke traume. Pucanje slezine može biti i neželjena komplikacija neke medicinske intervencije. U retkim slučajevima, ruptura slezine nije uzrokovana povredom, dešava, iako izuzetno retko, da zdrava slezina pukne. Ruptura može biti i posledica infekcije, karcinoma koji se širi, metaboličkog poremećaja i bolesti krvi i arterija.
Lekar pregleda stomak i pritiska određena područja. Lekari hitne pomoći posumnjaju na rupturu slezine, kod saobraćajnih nesreća koje lako mogu da izazovu povrede abdomena. Nizak krvni pritisak je znak unutrašnjeg krvarenja, koje je često posledica pucanja slezine. U ovakvim situacijama radi se hitna operacija, kako bi se zaustavilo krvarenje. Ultrazvučni pregled je najosetljivija dijagnostička metoda za povrede abdomena. Kod pacijenata koji su hemodinamski stabilni, CT skeniranjem se određuje stepen povrede. Težina oštećenja slezine može se dijagnostikovati i magnetnom rezonancom.
Postoji nekoliko stepena povrede slezine. Prvi stepen je cepanje kapsule slezine manje od 1 centimetar dubine, ili pojava hematoma ispod kapsule slezine. Drugi stepen povrede je stanje kada dolazi do povrede dubine od 1 do 3 centimetra, koja ne zahvata arterije. Treći stepen je ruptura srednjeg stadijuma kada je povreda dublja od 3 cm unutar slezine. Ruptura trećeg stepena može značiti, da je u tkivu organa prisutan hematom, veći od 5 cm ili hematom koji se širi.
Četvrti stepen je još ozbiljnija povreda i gubitak krvi veći od 25 odsto. Peti stepen je veoma ozbiljna povreda, kada je došlo do teškog oštećenja krvnih sudova i velikog gubitka krvi.
Čovek može da živi bez slezine, ali ona je, ipak, vitalni organ i njenim uklanjanjem telo se izlaže mogućnosti lakših infekcija. Savet je zato da se osobe, kojima je uklonjena, slezina vakcinišu protiv pneumokoka, meningokoka i Haemophilus influenzae tipa B.
Ove vakcinacije se obično daju 14 dana pre splenektomije ili 14 dana nakon operacije, uklanjanja slezine u hitnim slučajevima. Deca koja su bila podvrgnuta splenektomiji, možda će morati svakodnevno da uzimaju antibiotike, kako bi se zaštitila od infekcija. Osobe sa autoimunim bolestima, HIV pozitivni, takođe će morati da se štite antibioticima.