Listerija (listerioza) u u naše telo dospeva putem hrane, često iz mleka ili zaraženog svežeg povrća Foto: Shutterstock
Listerija (listerioza) je zarazna akutna bolest koju izaziva infekcija bakterijom Listeria monocytogenes. U naše telo ona najčešće dospeva kontaminiranom hranom, odnosno zaraženim namirnicama kakve su mlečni proizvodi ili sirovo a nedovoljno oprano povrće. Široko je rasprostranjena, od prirode, preko životinja (sisari, ptice, insekti – paukovi), do hrane.
Do pojave prvih simptoma od trenutka zaražavanja može da prođe nekoliko dana, ali i duže od toga, čak i nekoliko meseci. Inkubacija obično traje od 7 do 30 dana, a najčešće 21 dan.
Osobe koje imaju veći rizik za zaražavanje su stariji ljudi, trudnice, novorodenčad, oboleli od malignih hematoloških bolesti i imunokompromitovane osobe. Kod takvih slučajeva, do pada imuniteta je došlo usled primene terapije kortikosteroidima ili citostaticima, infekcije HIV virusom ili transplantacijom.
Bakterija listerija živi u vodi, na zemlji, u životinjskom izmetu, i u namirnicama kao što su:
Posebno su joj izložene životinje koje žive u grupama, odnosno stadima.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prošle godine se detaljnije bavio istraživanjem više slučajeva infekcije listerijom. Potvrđeno je da se zaraza proširila iz upakovanih mešanih salata različitih proizvođača. Zabeležena su i dva smrtna slučaja, a povlačenje proizvoda počelo je krajem decembra.
Fetus može da zarazi listeriozom preko posteljice. Do infekcije takođe dolazi i neposrednim dodirom tokom klanja zaraženih životinja. Ljudi se najčešće zaražavaju unosom nedovoljno termički obrađene hrane bolesnih životinja ili je zagađena njihovim fekalijama (mleko, mlečni i mesni delikatesni proizvodi, riblje, živinsko i goveđe meso, povrće).
Razvoj infekcije, njen tok i ozbiljnost zavise od količine bakterija koju smo uneli, stanja našeg muniteta i patogenih svojstava bakterija domaćina. Postoje dva tipa listerije:
Infekcija listerijom u našem organizmu se manifestuje kao meningitis ili meningoencefalitis, rombencefalitis ili moždani apsces. U najvećem broju slučajeva , simptomi su:
Novorođenče inficorano listerijom može da ima sledeće simptome:
Komplikacije, odnosno posledice ozbiljnijih oblika infekcije koju izaziva ova bakterija mogu biti pobačaj ili prevremeni porođaj. Bolest može da zahvati svaki organ u telu, čak i centralni nervni sistem, kada izaziva meningitis. Posebno predisponirane grupe za zaražavanje su novorođenčad, osobe starije od 70 godina i ljudi sa oštećenim imunitetom (imunokompromitovane osobe). Do najvežeg broja zaražavanja, kažu statistike, dolazi u periodu od maja do avgusta, verovatno zbog prelaska na ražim ishrane sa više mladog, svežeg povrća, i visokih temperatura. Stopa smrtnosti kreće se između 20 i 30 odsto, a 22 odsto infekcija listerijom tokom trudnoće završi se pobačajem.
Dijagnoza listerioze postavlja se na osnovu izolovanih bacila iz krvi, likvora, amnionske tečnosti i drugih sterilnih uzoraka. Zbog incidence širenja po organizmu, nije dovoljna izolacija bakterije samo iz stolice ili vaginalne flore.
Kao najefikasnija terapija u lečenju se pokazao ampicilin, a zbog boljeg efekta, ponekad ga kombinuju sa gentamicinom. Ovi antibiotici se primaju intravenski, a doze određuje isključivo lekar na osnovu kliničke slike i opšteg stanja pacijenta. Obavezna je upotreba probiotika.
Najvažnije pravilo prevencije je poštovanje pravila u procesu proizvodnje hrane, od pranja, do temeljne termičke obrade. Značajna je i edukacija rizičnih grupa o izbegavanju uopotrebe nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda (trudnice, imunokompromitovane osobe).