Po pravilu, broj otkucaja srca, tokom jednog minuta, u stanju mirovanja trebalo bi da iznosi između 60 i 100 Foto: Shutterstock
Puls je broj otkucaja srca u minuti i posledica ritmičkog izbočenja zida krvnog suda usled izbacivanja krvi iz srca u krvne sudove. Puls je pokazatelj rada srca i može da varira u zavisnosti od fizičke aktivnosti. Ujednačen puls nije uvek isto što i zdravlje, ali može da ukaže na niz zdravstvenih problema. Posle 10. godine života normalan broj otkucaja srca u stanju odmora trebalo di da iznosi 60 do 100 otkucaja. Srčani ritan ubrzava se tokom fizičke aktivnosti, a preporučeni maksimalni broj otkucaja varira u zavisnosti od starosti pojedinca.
Važno je utvrditi da puls unutar normalnog opsega. Broj otkucaja srca progresivno se usporava od detinjstva do adolescencije. Aktivni sportisti nekada mogu da imaju puls ispod 60 ili čak 40 otkucaja u minuti.
Broj otkucaja srca u mirovanju može da varira unutar ovog normalnog opsega. Povećava se kao odgovor na fizičku aktivnost, telesnu temperaturu, emocionalno stanje, položaj tela posle prelaska iz sedećeg ili ležećeg u stojeći položaj.
Srce radi kao kao dvostruka pumpa, skupljanjem i širenjem pretkomora i komora krv se pumpa u dva pravca. Krv siromašna kiseonikom odlazi u pluća, odnosno mali krvotok, a krv bogata kiseonikom u ostatak tela – veliki krvotok. Tokom fizičke aktivnosti srce može da pumpa 20 do 30 litara krvi u minuti, a u stanju mirovanja oko 5 litara krvi u minutu.
Zdravo srce snabdeva telo potrebnim količinama krvi određenom brzinom. Kada se uplašimo ili iznenadimo automatski se oslobađa hormon adrenalin, koji ubrzava rad srca i priprema telo da iskoristi više kiseonika i energije u slučaju neke opasnosti.
Kada vežbamo ili se bavimo nekim fizičkim poslom broj otkucaja srca se poveća kako bi telo dobilo više kiseonika i energije. Broj otkucaja srca se povećava zbog fizičke aktivnosti, ali nekada se tokom vremena umanjuje broj ciljnih otkucaja srca. To znači da srce radi manje i efikasnije, u nastojanju da različite delove tela snabde hranljivim materijama i kiseonikom.
Kardiovaskularni trening ima za cilj smanjenje ciljnog otkucaja srca. Idealni ciljni broj otkucaja srca smanjuje se sa godinama. Pri jakim fizičkim naporima puls se povećava do jedne prirodne granice koja je individualna i označava se kao maksimalni puls. Maksimalan puls izračunava se tako što se od cifre 220 oduzme broj godina. Na taj način se dobija broj otkucaja srca u minutu koji je maksimalan za zdravog pojedinca.
Sledeća tabela prikazuje odgovarajuću ciljnu zonu otkucaja srca za različite uzraste. Puls treba da bude u ovom opsegu kada se vežba pri naporu od 50 do 80 procenata. Ovo su okvirne procene i mogu da malo variraju.
Starost Otkucaj srca na 50 do 85 odsto napora Maksimalni broj otkucaja srca na 100 odsto napora
20 100 do 170 200
30 95 do 162 190
35 93 do 157 185
40 90 do 153 180
45 88 do 149 175
50 85 do 145 170
55 83 do 140 165
60 80 do 136 160
65 78 do 132 155
70 75 do 128 150
Preporučuje se da osobe redovno vežbaju kako bi postigli zdrav ciljni broj otkucaja srca. Savetuje se umerena aerobna aktivnost ili šetnja u trajanju od najmanje 30 minuta najmanje pet puta nedeljno. Malo jača fizička aktivnost trčanje ili malo jače vežbe trebalo bi da traju 25 minuta najmanje tri puta nedeljno.
Sam broj otkucaja srca nije jedini faktor kada je u pitanju zdravlje. Srce treba da kuca ujednačenim ritmom, sa regularnim razmakom između dva otkucaja. Povremeni nepravilan rad srca ne bi trebalo da budu razlog za zabrinutost, ipak ako stanje potraje potražite savet kardiologa.