Redovna fizička aktivnost može nas zaštiti od bolesti, poboljšati i psihičko i fizičko zdravlje i produžiti životni vek. Stručnjaci savetuju svima da se pokrenu, čak i minorna fizička aktivnost može biti veoma korisna. Prvi korak je bitan, iako smo daleko od preporučenih 150 minuta fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou.
Ko je zdraviji kodnukter ili vozač?
Još davne 1953. godine pionirske epidemiološke studije objavljene u časopisu The Lancet, pokazale su da je učestalost kardiovaskularnih bolesti manja među kondukterima, nego vozačima gradskih autobusa u Londonu. Fizička aktivnost je dobra za srce, vene, reguliše nivo šećera, smanjuje rizik od pojave nekih oblika raka, poboljšava raspoloženje, jača mišiće i pomaže nam da budemo vitalni i u poznom životnom dobu.
Poboljšava kardiovaskularno zdravlje
Fizička aktivnost reguliše nivoe holesterola, snižava krvni pritisak, sprečava rizik od bolesti srca i infarkta, šloga. Stručnjaci preporučuju odraslim osobama oko 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou.
Reguliše nivo šećera
Određeni oblici fizičke aktivnosti, mogu regulisati novo šećera u krvi kod osoba koje se leče od dijabetesa tipa 2 i sprečiti nastanak šećerne bolesti. Uz fizičku aktivnost održava se zdrava telesna težina što je posebno bitno kod osoba koje se leče od dijabetesa. Vežbanje može pomoći i pacijentima koji se leče od dijabetesa tipa 1, jer će ojačati kardiovaskularni sistem, osnažiti mišiće, poboljšati osetljivost na insulin.
Smanjuje rizik od nekih vidova raka
Američki National Cancer Institut navodi da postoje „jaki dokazi da jaka fizička aktivnost umanjuje rizik od pojava nekih vidova raka“. Redovno vežbanje može umanjiti rizik od karcinoma debelog creva, grkljana, dojke, bešike, endometrijuma materice i bubrega. Analiza iz 2016. godine pokazala je da je kod pacijenata koji se leče od raka dojke, prostate i kolorektalnog karcinoma za 36 odsto manja smrtnost u odnosu na manje aktivne pacijente. Smatra se da postoji veza između fizičke aktivnosti i smanjenog rizika od drugih karcinoma, ali ovi dokazi su još uvek manje jasni.
Poboljšava psihičko zdravlje i raspoloženje
Fizička aktivnost može umanjiti anksioznost, a ove blagodeti mogu se osetiti odmah nakon praktikovanja umerene ili malo jače fizičke aktivnosti. Na duge staze, fizička aktivnost može umanjiti rizik od depresije.
Održava zdravlje kostiju
Gubitak koštane mase posledica je starenja tela. Šetnja od 30 minuta može biti odličan lek za zdravlje našeg koštano zglobnog sistema. Umerena ili jača aktivnost, aerobne vežbe koje jačaju mišiće mogu osnažiti i kosti. Stručnjaci kažu da je dovoljno da vežbamo 90 minuta nedeljno kako bi naša koštana masa bila gušća.
Izgradnja i jačanje mišića
Vežbe sa težinom mogu izgraditi mišiće, koji takođe slabe sa starenjem. Odgovarajuća fizička aktivnost može ukloniti i bolove koji su posledica išijasa. Pacijenti koji imaju teže zdravstvene probleme morali bi pre vežbanja da se posavetuju sa svojim lekarom.
Duži životni vek
Uporna fizička aktivnost, pa i u maloj meri, može nam podariti vitalnost i dugovečnost. Stručnjaci kažu da fizička aktivnost čini naše telo izdržljivijim i spremnijim da savlada mnoge bolesti. Dobre koristi od vežbanja, se akumuliraju i uz umerenu redovnu fizičku aktivnost. Dobrobiti vežbanja mogu brzo da osete i osobe koje nikako ne vežbaju, ako počnu da praktikuju najumereniji oblik fizičke aktivnosti par puta nedeljno.
Vitka linija
Vežbanje nam pomaže da održimo zdravu telesnu težinu, a osobama sa prekomernom težinom uz odgovarajući režim ishrane garantuje gubitak kilograma. Redovna šetnja malo bržim tempom može nam pomoći da snizimo nivoe triglicerida, regulišemo masnoće u krvi i dobijemo vitku liniju.
Sprečava padove kod starijih osoba
Fizička aktivnost koje je sastavljena od vežbi balansa i aerobnih treninga i vežbe istezanja, može sprečiti rizik od povreda ili padova starijih osoba.
Bolje spavanje
Posle fizičke aktivnosti sigurno se bolje spava. Poboljšava se kvalitet duboke faze sna, smanjuje se dnevna pospanost i potreba za primenom lekova za spavanje.
Pomaže kod osteoporoze
Pošto može da ojača kosti, fizička aktivnost može biti prevencija ili jedna od terapija za lečenje osteoporoze. Na ovaj način se sprečavaju padovi, ali i lomljene kostiju.
Štiti od demencije
Kod starijih od 50 godina, vežbanje može da poboljša neke kognitivne sposobnosti, kao što je na primer brzina procesuiranja podataka. Istraživanje iz 2016 tvrdi da redovno vežbanje, učenje novih veština i mediteranski način ishrane mogu poboljšati zdravlje mozga i u starosti. Napominje se da ova tri faktora možda mogu zaustaviti i razvoj nekih neurodegenerativnih bolesti.
