Zdravlje

Rak jednjaka i Baretov jednjak u alarmantnom porastu, kada je potrebno uraditi endoskopiju

Priredio/la: I. V.

Lekari ističu kako bi endoskopija, koja se ne sprovodi čak ni kod pacijenata koji imaju nekoliko faktora rizika od razvoja karcinoma jednjaka, mogla da spreči ovakav porast obolelih

Rak jednjaka i prekancerozna bolest kao što je Baretov jednjak, prema otkriću naučnika su u alarmantnom porastu. Naime, oko pet miliona pacijenata, starosti od 45 do 64 godine, prema studiji baze podataka, koja će biti predstavljeni tokom Nedelje digestivnih bolesti 2022. godine, imali su skoro udvostručenu prevalencu karcinoma jednjaka i porast od 50 odsto od razvoja Baretovog jednjaka između 2012. i 2019. Ovi podaci, po oceni stručnjaka, ukazuju na hitnu potrebu za ranijim endoskopskim skriningom.

Šta je rak jednjaka?

Rak jednjaka je vrsta raka koja se razvija u jednjaku, mišićno sluzokožnom organu, cevastog oblika koji povezuje grlo sa želucem. Jednjak pomaže u transportu hrane do stomaka gde se vari. Rak jednjaka obično počinje u ćelijama koje oblažu unutrašnjost jednjaka i može se pojaviti u bilo kom trenutku života. Šesti je vodeći uzrok smrtnosti od raka u svetu, a stope bolesti variraju u zavisnosti od toga gde čovek živi. Upotreba duvana i alkohola, kao i određen način ishrane i gojaznost, mogu biti povezani sa većim rizicima od dobijanja raka jednjaka.

Potreban skrining više pacijenata na rak jednjaka

Ovaj snažan rast prevalence trebalo bi da zabrine lekare i da se obrati veća pažnja na skrining pacijenata srednjih godina na rak jednjaka, naročito ako imaju faktore rizika za nastanak ove bolesti. Kad god vidimo rastuću prevalencu bilo koje vrste karcinoma, trebalo bi da se zapitamo da li je to samo zbog boljeg skrininga ili je to istinsko povećanje bolesti. U našoj studiji, to je bilo zbog drugog razloga – ocenjuje dr Bashar J. Qumseya, glavni autor studije i profesor na  University of Florida.

Istraživači su ispitali stopu ezofagogastroduodenoskopije (EGD) tokom ovog vremenskog perioda i nisu pronašli dokaze o povećanju koji bi mogao objasniti podatke o prevalenci. Ezofagogastroduodenoskopije je dijagnostička procedura koja ispituje jednjak, želudac i prvi deo tankog creva (duodenum).

Za rak jednjaka često se kaže da je „tihi ubica“

Rak jednjaka i Baretov jednjak se najčešćie javljaju kod starijih muškaraca, prema istraživanju, pri čemu je najveća prevalenca kod starijih od 65 godina. Međutim, istraživači su otkrili da se incidenca raka u starosnoj grupi od 45. do 64. godine otprilike udvostručila, sa 49 na 94 na 100.000 ljudi, dok se učestalost Baretovog jednjaka povećala za  oko 50 procenata, sa 304 na 466 na 100.000 osoba.

Rak jednjaka, koji se obično otkriva endoskopijom, često je tihi ubica sa minimalnim simptomima, sve dok bolest ne uznapreduje. Baretov jednjak – primarna prekursorska lezija za adenokarcinom jednjaka, koja počinje u ćelijama žlezda u sluznici jednjaka – uzrokovana je uglavnom hroničnim refluksom kiseline. Ostali faktori rizika uključuju starost, muški pol, gojaznost, pušenje i konzumiranje alkohola.

Endoskopija se ne obavlja ni kod pacijenata sa više faktora rizika

Dr Bashar J. Qumseya kaže da kako bi pacijenti srednjih godina sa više faktora rizika imali koristi od ranijeg i/ili češćeg skrininga, upoređujući to sa koristima od primene ranijeg skrininga kolorektalnog karcinoma. Tim povodom naveo je da mnogim pacijentima u SAD se sada radi kolonoskopija, već od 45 godina, tako da bi istovremeno sprovođenje endoskopije, među onima sa više faktora rizika, moglo da pomogne da se otkrije veći broj pacijenata sa Baretovim jednjakom i rakom jednjaka.

– Iz drugih analiza koje smo sproveli sa ovim skupom podataka, znamo da se čak i pacijentima sa četiri ili više faktora rizika za razvoj raka jednjaka ne radi endoskopija. Dakle, iz perspektive pacijenata i pružaoca usluga, možemo bolje – smatra dr Qumseya.

Tokom studije su analizirani podaci elektronskih zdravstvenih kartona iz OneFlorida Clinical Data Research Network,  koji čine više od 40 odsto stanonika Floride. Istraživači su analizirali zapise po tri starosne kategorije, od 18 do 44, 45 do 64 i starijih od 65 godina. Dalja analiza baze je u toku, a konačni rezultati bi trebalo da budu gotovi u narednih šest meseci.

U konačnim analizama, istraživački tim planira da ponovo pregleda bazu podataka kako bi pokušao da napravi razliku između dva tipa karcinoma jednjaka – adenokarcinoma jednjaka, koji obično pogađa donji deo jednjaka, i karcinoma skvamoznih ćelija, koji pogađa gornji deo jednjaka.