Rak jednjaka se razvija u jednjaku – kanalu koji povezuje grlo sa stomakom, a tumor nastaje u sluzokoži, odnosno unutrašnjoj oblozi jednjaka. Jednjak pomaže pri transportu hrane koju progutamo, od zadnjeg dela grla do stomaka kako bi se svarila. Karcinom jednjaka može da se pojavi bilo gde duž jednjaka, a prema globalnoj statistici, više muškaraca nego žena oboli od ovog tumora, koji je šesti najčešći uzrok smrti od raka širom sveta. Stope učestalosti variraju unutar različitih geografskih lokacija. U nekim regionima, veće stope raka jednjaka mogu se pripisati upotrebi duvana i alkohola ili određenim prehrambenim navikama i gojaznosti.
Rak jednjaka se javlja u dva oblika
Postoje dve vrste raka jednjaka i svaki je sa različitim faktorima rizika:
Adenokarcinom – Karcinomi koji počinju u ćelijama žlezda na dnu jednjaka nazivaju se adenokarcinomi. Ova vrsta raka je najčešći tumor jednjaka. Obično se javlja bliže stomaku. Hronični refluks kiseline, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), Baretov jednjak i hronična žgaravica mogu da povećaju rizik od razvoja raka jednjaka adenokarcinoma.
Karcinom skvamoznih ćelija – Ova vrsta raka jednjaka nastaje od skvamoznih ćelija, koje se nalaze prvenstveno u gornjem delu jednjaka. Tumori skvamoznih ćelija su povezani sa velikom konzumacijom alkohola, pušenjem i transplantacijom organa.
Šta uzrokuje rak jednjaka?
Faktori koji mogu da povećaju rizik od raka jednjaka su:
- Pušenje
- Prekomerna konzumacija alkohola
- Hronična žgaravica ili refluks kiseline
- Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
- Barettov jednjak, stanje koje se ponekad razvija kod ljudi sa GERB
- Ahalazija, retki poremećaj mišića u donjem delu jednjaka.
Koji su simptomi raka jednjaka?
Većina simptoma raka jednjaka nije primetna sve dok tumor nije u uznapredovaloj fazi kada ga je teško lečiti. Simptomi raka jednjaka mogu da budu uzrokovani drugim, čestim stanjima, ali, najvažnije je da od lekara dobijete tačnu dijagnozu, ako sumnjate da ste u opasnosti.
Problemi sa gutanjem – Najčešći simptom karcinoma jednjaka je teško gutanje, posebno osećaj da je hrana zaglavljena u grudima. Kod nekih pacijenata dolazi i do gušenja hranom. Ovi simptomi se postepeno pogoršavaju tokom vremena, sa povećanjem bola pri gutanju, kako se jednjak sužava od raka koji raste. Ako ste nedavno promenili navike u ishrani kako biste izbegli probleme sa gutanjem, kao što je uzimanje manjih zalogaja, konzumiranje mekše hrane ili potpuno izbegavanje čvrste hrane, možda će biti od koristi razgovor sa lekarom.
Hronični bol u grudima – Ako patite od hronične žgaravice ili gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), već ste upoznati sa bolom koji daje osećaj kao da vam nešto gori u sredini grudi. Taj bolni osećaj može da postane uočljiviji kada se razvije rak jednjaka. Rak jednjaka takođe može da izazove bol u grudima nekoliko sekundi nakon gutanja, kada hrana ili tečnost stignu do mesta tumora u jednjaku.
Neplanski gubitak težine – Otprilike 50 procenata ljudi sa rakom jednjaka iz neobjašnjivih razloga gubi težinu. Ovo može da se desi usled toga što obolela osoba manje jede zbog problema sa gutanjem ili zbog smanjenog apetita zbog raka.
Stalni kašalj ili promuklost – Promukao glas, grebanje u grlu ili kašalj koji ne prestaje, takođe može da ukaže na prisustvo raka jednjaka.
Kako se dijagnostikuje rak jednjaka?
Rak jednjaka se često ne dijagnostikuje sve dok ne dostigne uznapredovalu fazu, tako da je tačnost u dijagnozi posebno presudna za najbolji mogući ishod. Gastroenterolog može da bude prvi koji će prepoznati znake raka jednjaka. Zato je važno ako osetite bilo kakve simptome karcinoma jednjaka, obratiti se lekaru i odmah početi sa lečenjem, jer kao i svaki rak i ovaj je izlečivm ako se otkrije na vreme.
Postoji nekoliko vrsta testova za dijagnozu raka jednjaka, a najčešći su:
Endoskopija sa biopsijom – Ponekad se naziva ezofagogastroduodenoskopija ili EGD, i to je najčešći test koji će lekar uraditi kako bi testirao rak jednjaka. Lekar koristi endoskop (fleksibilnu cev sa pričvršćenom kamerom koja mu omogućava da vidi unutrašnjost tela) kako bi uzeo uzorke tkiva sa abnormalnih područja (biopsija).
Endoskopski ultrazvuk – Ako rezultati biopsije otkriju rak, lekar može da naruči endoskopski ultrazvuk (EUS). Ovo je jedna od najpreciznijih procedura snimanja za otkrivanje raka jednjaka. EUS kombinuje dve procedure za uvid u stanje jednjaka:
- Endoskopiju, tokom koje lekar ubacuje tanku, osvetljenu cev u telo
- Ultrazvuk, koji koristi zvučne talase visoke frekvencije za dobijanje detaljnih slika
PET skeniranje – PET skeniranje, ili pozitronska emisiona tomografija je tehnologija koja se koristi kako bi se utvrdilo da li se rak proširio na područja izvan jednjaka. PET skeniranje koristi radioaktivni kontrast kako bi istaka delove našeg tela tokom skeniranja, tako da lekar može da vidi potencijalno kancerogena područja za lečenje.
Druge vrste testiranja, koje su manje uobičajene, su:
Gutanje barijuma – Gutanje barijuma, takođe nazvano ezofagram, je rendgenska procedura u kojoj se pije rastvor na bazi barijuma dok lekar posmatra kako prolazi kroz jednjak. Video fluoroskopski pregled gutanja – Ovaj test, takođe nazvan VFSE, sličan je gutanju barijuma. Dok gutate, doktor snima digitalni film jednjaka. Endoskopska konfokalna mikroskopija – koristi lasersku tehnologiju za pružanje trenutnih rezultata bez biopsije ili patologije. CT skeniranje – CT skeniranje ili skeniranje kompjuterske tomografije je test snimanja koji se obično koristi nakon što se dijagnostikuje rak. Omogućava lekarima da vide koliko je tumor lokalno uznapredovao ili da li se proširio izvan jednjaka.
Kako se leči karcinom jednjaka?
Lečenje raka jednjaka je individualno, u skladu sa potrebama svakog pacijenta. Opcije lečenja su:
- Radioterapija – Korišćenje rendgenskih zraka, gama zraka i naelektrisanih čestica u borbi protiv raka
- Hemoterapija – Upotreba lekova protiv raka za lečenje ćelija karcinoma
- Hirurgija – Operativne procedure za uklanjanje kancerogenog tkiva iz tela
- Kombinovani tretman raka jednjaka. Većina planova lečenja raka jednjaka podrazumeva kombinovani pristup, a to je kada pacijent dobije mešavinu zračenja, hemoterapije ili hirurških tretmana, umesto samo jedne vrste lečenja.
Neoađuvantna terapija je kombinacija terapije (obično zračenja i hemoterapije) koja ima za cilj smanjenje tumora i sprečavanje njihovog ponovnog pojavljivanja pre operacije. Lečenje hemoterapijom i zračenjem zajedno zaustavlja širenje mikroskopskih tumora koji su se razvili izvan prvobitnog mesta tumora. Istraživanja takođe pokazuju da se pacijenti brže oporavljaju od zračenja i hemoterapije kada se izvode pre operacije, a ne posle.
