Vitiligo je tegoba i estetski problem koji zahteva farmakoterapiju, bioterapiju, a da bi efekti bili bolji potrebno je prilagoditi i ishranu - kaže za portal eKlinika nutricionista Branka Mirković
Neke namirnice u ishrani doprinose da terapija za vitiligo bude delotvornija. Foto:Youtube/TVDR/Shutterstock
Vitiligo predstavlja oboljenje koje se manifestuje depigmentacijom kože, a smatra se da za njega postoji genetska predispozicija.
Osim depigmentacije na koži, promene istog tipa mogu da se jave i na očima, sluzokožama, leptomenigama i unutrašnjem uvetu.
Vitiligo je depigmentovano stanje kože koje se najčešće javlja u detinjstvu, ali može da se javi i u kasnije životno doba.
Promene na koži najčešće započinju na licu ili na perifernim delovima ekstremiteta.
Potrebno je znati, da zbog destrukcije melanocita, ovi delovi kože su ekstremno osetljivi na UV zračenja.
– Vitiligo je tegoba i estetski poroblem koji zahteva farmakoterapiju, bioterapiju, a da bi efekti terapija bili bolji potrebno je prilagoditi ishranu – kaže za portal eKlinika nutricionista Branka Mirković.
Kako objašnjava ishranom može da se uradi dosta na obnavljanju kože, smanjenju i usporavanju, procesa širenja površine obuhvaćene depigmentacijom.
– U ishrani je neophodno obezbediti i zadovoljiti dnevne potrebe vitamina B 12, Vitamina C I D,folne kiseline, Beta karotena i neophodnih minerala gvozđa, bakra i cinka – objašnjava nutricionista.
Kako navodi postoje određena pravila zdrave ishrane koji bi trebalo primeniti kod vitiliga.
– Neophodno je da se unosi što vise tečnosti u toku dana, posebno vode, prirodne limunade, mineralne vode, biljnih čajeva od kantariona, šipka i hibiskusa. Preporučuje se planinski, rtanjski… Dosta tečnosti hidrira kožu i ona postaje elastičnija – objašnjava Mirković.
Naša sagovornica ističe da bi od mesa u ishranu trebalo uvesti laganu, nemasnu piletinu, posebno batak i karabatak, kao i zrelu junetina zbog gvožđa i cinka koji su neophodni i potrebno ih je svakodnevno unositi.
– Dobro termički obrađena jaja su poželjna u ishrani ljudi koji imaju vitiligo, jer sadrže nemasne belančevine, a žumance je potrebno radi stvaranja gvozđa i drugih minerala. Preporuka je da uzimaju dva jaja dnevno. Osobe koje imaju vitiligo trebalo bi u ishranu da uvedu integralne žitarice, hleb i testeninu od punog zrna, jer je bogata grupom B vitamina – kaže nutricionista.
Branka Mirković, nutricionista takođe savetuje da se što manje koristi masnoća, a umesto nje da se u jela dodaju hladno ceđena ulja, posebno maslinovo, koje je poželjno dodavati u salate, potaže, variva od povrća.
– Povrće je najvažniji sastavni deo svakodnevne ishrane i prirodni izvor beta karotena, koji je veoma važan za ljude koji imaju vitiligo. Potrebno je pojesti do pet porcija dnevno i to tri porcije svežeg i dve termički obrađenog povrća. Posebno se preporučuje svo zeleno lisnato povrće – blitva, grašak, batat krompir, paprika, brokoli, kelj, spanać, zelje, prokelj, šargarepa, bundeva, paradajz, sveže začinsko bilje peršun i list celera, rukola, list maslačka, kopriva, vlašac… Potrebno je jesti što više voća koje sadrži žuto-narandžasti pigment. Kada je intenzivno jaka boja voća ono je bogato beta karotenom, a to su kajsija, dinja, pomorandza, mandarina, crveno voce, tresnja, visnja… – objašnjava Mirković.
Preporučuje se svakodnevno unošenje velike količine voća koje se može konzumiratii u raznim oblicima. Ovo je varijanta mediteranske ishrane sa ribom, malo mesa, žitaricama od celog zrna, dosta voća i povrća. Mlečni proizvodi u manjoj količini prporučuju se proizvodi od kozijeg mleka.
1. Sveže povrće kao salata, lagano termički obrađeno, kao potaži i variva;
2. Voće najbolje sveže i mešati više vrsta;
3. Praviti prirodne, domaće sveze ceđjene sokove od voća i povrća, osnova šargarepa i pomorandža a po želji dodati ostalo voće;
4. Prirodno ceđeni sokovi i smutiji napravljeni od mešavine svežeg povrća i voća. Osnova šargarepa, dinja, pomorandža a u to se može dodati bebi spanać i voće po želji;
5. Hladne salate ili smutijii od sitno seckanog paradajza, paprike, luka ohladiti i dodati malo maslinovog ulja;
6. Potaže je najbolje napraviti od mešavine povrća, dodati malo vode i kratko prokuvati na 70 stepeni i začiniti sa kalijumovom solju;
7. Morska riba, losos, dimljeni losos mogu biti odlični prilozi uz salate kao što je barena blitva sa krompirom.
Nutricionista Branka Mirković daje i predlog jelovnika za osobe koje imaju vitiligo:
– Dan počnite sa tečnošću, odmah posle buđenja – limunada, čaj… Doručak može da bude smuti koji ćete napraviti od šargarepe, pomorandže, bebi spanaća, a u to možete dodati „superfood“ poput algi, spiruline, brokolija. Možete da napravite i salatu od raznog mešanog zelenog povrća sa jajima. Užina je poželjno da bude voće, pa se odlučite za tanjir u kome ćete pomešati dinju, kajsiju, trešnje i pomorandžu.
Za glavni obrok preporučuje se potaž od raznog zelenog povrća i šolje šargarepe, dinstani bataci bez kožice na pari ili losos na pari, morska riba sa marinadom iz rerne, bareno zeleno povrće i krompir ili parče integralnog hleba. Za večeru takođe, možete da pojedete i integralnu testeninu sa povrćem i prelivom od paradajza uz činiju salate koju ste začinili maslinovim uljem – kaže za portal eKlinika Branka Marković.