Prevencija raka je nešto o čemu se dosta govori, ali ne i dovoljno. Svedoci smo ekspanzije malignih oboljena na nivou čitavog sveta. Kompanije decenijama ulažu ugromna sredstva u klinička ispitivanja već, ali, nažalost, lek za rak još uvek nije pronađen. Zbog toga je, poručuju lekari, toliko važno govoriti o merama prevencije.
Prevencija raka, promena svesti i drugačiji fokus
Šta jedete? Da li redovno vežbate ili „zabušavate“? Koliko spavate, a kakav je vaš pogled na život? Gde živite i kako živite? Da li ste permanentno izloženi stresu? Dr John White, onkolog i medicinski konsultant u velikoj svetskoj medijskoj kući koja se bavi zdravljem, kaže da stručnjaci, ali i mediji, moraju da učine sve što je u njihovoj moći da se način razmišljanja građanstva promeni iz „nadam se da neću dobiti rak“ u „kako mogu da sprečim rak?“
Ako su vaši roditelji imali srčani udar, ne mora da znači da ćete ga imati i vi
Postoje ljudi koji veruju, ali i neki koji apsolutno ne veruju da je moguće smanjiti nivo rizika od oboljevanja. O raku, poručuje dr White, najpre treba razmišljati na isti način kao o srčanim oboljenjima ili moždanom udaru.
– Čak i ako su vaši roditelji imali srčani udar, nemojte misliti da ste automatski predodređeni za istu sudbinu. Umesto špekulacija i zatrrpavanja sebe crnim mislima, pokušajte da držite svoju težinu pod kontrolom, pazite na krvni pritisak i snizite nivo holesterola. Fizička aktivnost se podrazumeva. Vi ste ti koji igrate igrate proaktivnu ulogu u tome da li ćete dobiti srčani ili moždani udar. Isto treba da bude i sa rakom – savetuje White.
Najbolja prevencija raka su neke naše odluke
Naše odluke igraju veliku ulogu u tome da li ćemo zaista dobiti dijagnozu ove bolesti. Čak iako to ne budemo mogli da sprečimo, nauka može da nam da smernice kako da smanjimo lični rizik.
– Postoji bar jedna važna razlika koja se odnosi na rak, i želeo bih da je istaknem u odnosu na druge bolesti. Za razliku od srčanog ili moždanog udara, kod kojih često nemamo priliku da odreagujemo u trenutku, kod raka je to moguće. Zajedničko je da za sve ove bolesti, odnosno naše telo, možemo dosta toga da uradimo u sprečavanju. Praktično, možemo sami da kreiramo svoje lične programe prevencije – savetuje White.
Tretirajte hranu kao lek
Savet svih saveta, prema rečima onkologa bio bi: tretirajte hranu kao lek. Postoji čak i jedan stari savčuvani ajurvedski zapis koji kaže: ko uzima bilo kakve lekove a zanemari ishranu, gubi i deo veštine svog lekara i deo moći lekova. Hrana utiče na svaki organ i sistem u našem telu.
– Iako zdrava ishrana ne može u potpunosti da spreči rak, može da pomogne u smanjenju šanse da ga dobijemo. Baš kao što menjate ishranu ako imate dijabetes ili srčanu bolest, takođe bi trebalo promeniti ishranu da biste sprečili rak. To su univerzalni principi kao i za druga zdravstvena stanja. Neke namirnice povećavaju rizik i trebalo bi ih ograničiti. To su crveno i prerađeno meso, rafinisane žitarice, alkohol i slatki napici. Međutim, jednako je važno šta uključujete u ishranu umesto namirnica koje eliminišete – uvek je dobar izbor dosta voća i povrća, integralnih žitarica i ribe. Umesto da kupujete suplemente, koristite začine i bilje – preporučuje White.
Kvalitetan san je drugi savet za prevenciju raka
Broj dva – pobrinite se da spavate kvalitetno. Uprkos rezultatima istraživanja koja su o važnosti sna jasna, mnogi ljudi još uvek ne misle da im je to važno. „Spavaću kad umrem“ – često se čuje čak i u lekarskim ordinacijama. Prema rečima doktora, dolaze ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, ali i dalje ne vide vezu između svog lošeg zdravlja i lošeg, nedovoljnog sna.
Drugi čak smatraju da ih spavanje sprečava da “ žive život“ i da je to luksuz. Međutim, nauka kaže da kvalitet sna može biti jednako važan kao ishrana ili vežbanje. Neki ljudi vole da se hvale kako mnogo postižu uz malo sna, i da im je potrebno samo četiri sata. Dr White kaže da je najbolji komentar možda pitanje: ako pogledate i laički na četiri sata sna, da li to mozgu može da bude dovoljno?
Oporavak od bilo koje bolesti počinje dobrim snom i odmorom tela
– Niko se ne oseća dobro posle cele noći nespavanja ili sasvim malo sna, bilo da je beba, student, ili odrasla osoba. Kada je u pitanju spavanje, moramo da razmišljamo o kvalitetu, ali i o kvantitetu. Nedovoljno sna tokom vremena ili nedostatak kvalitetnog regenerativnog sna slabi naš imunski sistem, pospešuje povećanje telesne težine i pogoduje abnormalnom ponašanju ćelija. Sve su to stvari koje su u uskoj vezi sa rakom. Šta radite kada ste bolesni ili se jednostavno ne osećate dobro? Pa, legnete u krevet, dugo spavate i to doprinosi oporavku – podseća dr White.
Vežbanje oslobađa endofrin, zato se posle treninga osećamo srećno
Vežbanje svakako treba da bude ključna komponenta našeg ličnog programa prevencije raka. Iako nam je ponekad teško da nateramo sebe i da vežbamo, treba biti iskren: kako se osećamo posle vežbanja? Uglavnom odlično, oslobođeno, poletno, kao da smo sa sebe skinuli ogroman teret. Umesto početnog nećkanja i dileme da li da vežbamo ili ne, osećamo jake efekte lučenja endorfina.
Idealno je, kaže dr White, odabrati aktivnost u kojoj uživamo. Izbor je veliki: brzi hod, vožnja bicikla, planinarenje, vrtlarstvo, plivanje, trčanje, aerobni ples, pilates, sportovi sa loptom… Doktor kaže i da, ako to ne želimo, uopšte ne moramo da idemo u teretanu. Cilj je da budemo aktivni 30 minuta dnevno većinu dana u nedelji. Pa, koliko vremena provedemo u gledanju televizije ili surfovanju na internetu, a ovih samo 30 minuta je ulaganje u naše zdravlje?
Četvrti savet onkologa: ne suzbijajte emocije i uskladite ih sa telom
– Naše misli su moćne, ali nije dovoljno samo želeti da ne dobijemo rak. Ipak, ono što sigurno možemo da uradimo je da naučimo kako da kanališemo hronični stresom, a samim tim i štetne upale koje on izaziva u telu. Morate ozbiljno shvatiti svakonevni stres i raditi na načinima da ga smanjujete. To radite tako što ćete priznati sebi svoje negativne emocije. Dajte im ime: bes, ljubomora, tuga, strah, nervoza… Onda počnite da im se obraćate i izbacujete ih iz sebe – savetuje doktor.
Lični izbori su najveći deo prevencije raka
Takođe, dodajte dr John White, isprobajte tehnike disanja koje smiruju i telo i um. Razmislite o pisanju dnevnika, pozitivnim afirmacijama i crticama zahvalnosti. To može biti i samo jedna stvar na kojoj ste nekog dana zahvalni – ispišite to. Odvojite vreme da uživate u stvarima koje vas čine zadovoljnim, šta god da je to. Oslobodite se onoga što ne možete da kontrolišete i tražite podršku od prijatelja ili stručnog lica kada vam je potrebna.
– Ne postoji nijedna stvar koju možete da uradite da automatski sprečite rak. Umesto toga, fokusirajte se na svakodnevne izbore koje donosite, a koji tokom vremena utiču na vaš lični rizik – ističe dr John White.
