Imuni sistem žena ima jači početni odgovor na većinu bolesti, kažu stručnjaci, ali primećuju da taj snažan odgovor može da izazove neke dugoročne zdravstvene probleme, kao i razvoj autoimunih bolesti. Smatra se da se razlike u imunološkom sistemu delimično mogu pripisati hormonima i hromozomima, a ova specifičnost mogla bi da pomogne u razvoju specijalizovanijih tretmana za muškarce i žene.
Jači imuni sistem žena može da bude i pozitivna i negativna stvar
Analiza ženskog i muškog imunog sistema rađena je na primeru muškarca i žene, oboje pozitivnih na covid 19. Zabeleženo je da muškarac ima teže simptome, a žena blaže. Ipak, kako vreme prolazi, muškarac se brzo oporavlja, dok žena doživljava dugotrajne simptome dugog covid 19. Zašto je to tako? Žene imaju jači imuni odgovor od muškaraca, a stručnjaci kažu da to nije ograničeno samo na covid 19 infekciju.
– Uopšteno govoreći, skoro sve infekcije su teže kod muškaraca, u poređenju sa ženama, i postoji samo nekoliko izuzetaka od toga, a jedan je kod velikog kašlja ili pertusisa – navodi dr Dean Blumberg sa University of California Davis. Međutim, prema dr Blumbergu, jači imuni odgovor kod žena može da bude i pozitivna i negativna stvar.
– Dobro je jer pomaže u borbi protiv infekcije, tako da bi trebalo da dovede do bržeg oporavka i manje teške bolesti. S druge strane, ako je previše jak, imuni sistem onda može da doživi kolateralna oštećenja, što dovodi do oštećenja tkiva ili organa, ali i autoimunih bolesti. Dakle, mora da postoji balanas, da imuni sistem bude ispravan u smislu borbe protiv infekcije, ali da ne uzrokuje štetu domaćinu – ističe dr Blumberg.
Odgovor imunog sistema zavisi i od pola
Pol je poznata varijabla koja može da utiče na odgovor imunog sistema. Studija iz 2016. godine, koja je ispitivala razlike u imunološkom odgovoru polova primetila je da funkcija imunog sistema može značajno da varira između muškaraca i žena, što rezultira značajnim varijacijama u prevalenci određenih bolesti, kao i stopama smrtnosti. Autori studije napisali su da se „80 procenata autoimunih bolesti javlja kod žena“. Žene sa akutnom HIV infekcijom imaju 40 odsto manje virusne RNK u krvi od muškaraca. Muškarci pokazuju skoro dvostruko veći rizik od smrti od malignog raka nego žene, a odgovori antitela na vakcine protiv sezonskog gripa su dvostruko jači kod žena nego kod muškaraca.
– Generalno, odrasle žene imaju jači urođeni i adaptivni imuni odgovor od muškaraca. Ovo rezultira bržim uklanjanjem patogena i većom efikasnošću vakcine kod žena nego kod muškaraca, ali takođe doprinosi njihovoj povećanoj osetljivosti na inflamatorne i autoimune bolesti – navode istraživači, koji su takođe otkrili da se razlike u imunološkom odgovoru između polova menjaju tokom životnog veka, pri čemu i starost i reproduktivni status igraju ulogu.
Efekat hormona, posebno estrogena, utiče na imuni sistem
Dr Caitlin McAuley, specijalista porodične medicine i lekar koji prima pacijente kroz USC COVID Recovery Clinic ističe, da postoji niz potencijalnih razloga zašto žene imaju jači imuni odgovor od muškaraca.
– Po jednoj teoriji je to efekat hormona, posebno estrogena. Mogu da postoje i genetske razlike u imunološkom sistemu na osnovu razlika između X i Y hromozoma. Dalje, smatra se da je to zbog evolucione koristi, jer su žene važne za reprodukciju vrste. Postoje hormonski receptori prisutni u različitim aspektima našeg imunološkog sistema, koji su uključeni u signalizaciju i ravnotežu. Takođe, znamo da hormoni utiču na ekspresiju gena. Timus, važan organ imunog sistema, zapravo će promeniti veličinu na osnovu nivoa estrogena. Estrogen utiče ne samo na razvoj imunih ćelija, već i na hemikalije koje oslobađaju, zvane citokini – objasnila je dr McAuley.
Polni hromozomi određuju biološki pol osobe i utiču na imuni sistem
Skoro svaki čovek ima 23 para hromozoma, uključujući jedan par polnih hromozoma. Poznati kao X i Y hromozomi, polni hromozomi određuju biološki pol osobe. Žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan X i jedan Y hromozom. X hromozomi imaju veću gustinu gena povezanih sa imunološkim sistemom. S obzirom na to da žene imaju dva X hromozoma u poređenju sa muškarcima, koji imaju samo jedan, žene obično imaju jači imuni odgovor.
– Ovoj diferencijalnoj regulaciji imunoloških odgovora kod muškaraca i žena doprinose geni polnih hromozoma i polni hormoni, uključujući estrogen, progesteron i androgene – navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Imuni odgovor se odnosi na to kako se telo brani od virusa, bakterija i drugih stranih supstanci, koje mogu da izgledaju štetne.
Urođeni imunitet je prva linija odbrane
Urođeni imunitet je oblik imuniteta sa kojim se osoba rađa i koji joj pomaže da zaštiti telo. Smatra se prvom linijom odbrane imunološkog sistema i uključuje kožu, refleks kašljanja i sluz, koji mogu da pomognu u zadržavanju bakterija. Dr Hector Bonilla, profesor na Odeljenju zaraznih bolesti na Stanford University, kaže da postoji razlika u urođenom imunološkom sistemu između muškaraca i žena.
– Imunološke razlike između muškaraca i žena objašnjavaju se činjenicom da se elementi odgovora na androgen i elementi odgovora na estrogen nalaze u promoterima nekoliko gena urođenog imunog sistema. Upravo bi ta razlika mogla da igra ulogu u različitim iskustvima polova kod covid 19. Kako imuni sistem prolazi kroz složen proces sazrevanja od rođenja do zrele dobi, razlike u imunološkom i inflamatornom odgovoru mogu da imaju značajan uticaj na određivanje spektra težine covid 19 – pojasnio je dr Bonilla.
