Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Žene imaju jači imuni sistem, zašto to nije uvek dobro

Priredio/la: I. V.
13:00 - 20. 07. 2022.

Ženski imuni sistem mnogo brže može da „počisti“ patogene iz organizma, tako da muškarci imaju skoro dvostruko veći rizik od smrti od malignog raka nego žene

imuni sistem Odrasle žene imaju jači urođeni i adaptivni imuni odgovor od muškaraca Foto: Shutterstock

Imuni sistem žena ima jači početni odgovor na većinu bolesti, kažu stručnjaci, ali primećuju da taj snažan odgovor može da izazove neke dugoročne zdravstvene probleme, kao i razvoj autoimunih bolesti. Smatra se da se razlike u imunološkom sistemu delimično mogu pripisati hormonima i hromozomima, a ova specifičnost mogla bi da pomogne u razvoju specijalizovanijih tretmana za muškarce i žene.

Jači imuni sistem žena može da bude i pozitivna i negativna stvar

Analiza ženskog i muškog imunog sistema rađena je na primeru muškarca i žene, oboje pozitivnih na covid 19. Zabeleženo je da muškarac ima teže simptome, a žena blaže. Ipak, kako vreme prolazi, muškarac se brzo oporavlja, dok žena doživljava dugotrajne simptome dugog covid 19.  Zašto je to tako? Žene imaju jači imuni odgovor od muškaraca, a stručnjaci kažu da to nije ograničeno samo na covid 19 infekciju.

– Uopšteno govoreći, skoro sve infekcije su teže kod muškaraca, u poređenju sa ženama, i postoji samo nekoliko izuzetaka od toga, a jedan je kod velikog kašlja ili pertusisa – navodi dr Dean Blumberg sa University of California Davis. Međutim, prema dr Blumbergu, jači imuni odgovor kod žena može da bude i pozitivna i negativna stvar.

Dobro je jer pomaže u borbi protiv infekcije, tako da bi trebalo da dovede do bržeg oporavka i manje teške bolesti. S druge strane, ako je previše jak, imuni sistem onda može da doživi kolateralna oštećenja, što dovodi do oštećenja tkiva ili organa, ali i autoimunih bolesti. Dakle, mora da postoji balanas, da imuni sistem bude ispravan u smislu borbe protiv infekcije, ali da ne uzrokuje štetu domaćinu – ističe dr Blumberg.

Odgovor imunog sistema zavisi i od pola

Pol je poznata varijabla koja može da utiče na odgovor imunog sistema. Studija iz 2016. godine, koja je ispitivala razlike u imunološkom odgovoru polova primetila je da funkcija imunog sistema može značajno da varira između muškaraca i žena, što rezultira značajnim varijacijama u prevalenci određenih bolesti, kao i stopama smrtnosti. Autori studije napisali su da se „80 procenata autoimunih bolesti javlja kod žena“. Žene sa akutnom HIV infekcijom imaju 40 odsto manje virusne RNK u krvi od muškaraca. Muškarci pokazuju skoro dvostruko veći rizik od smrti od malignog raka nego žene, a odgovori antitela na vakcine protiv sezonskog gripa  su dvostruko jači kod žena nego kod muškaraca.

– Generalno, odrasle žene imaju jači urođeni i adaptivni imuni odgovor od muškaraca. Ovo rezultira bržim uklanjanjem patogena i većom efikasnošću vakcine kod žena nego kod muškaraca, ali takođe doprinosi njihovoj povećanoj osetljivosti na inflamatorne i autoimune bolesti – navode istraživači, koji su takođe otkrili da se razlike u imunološkom odgovoru između polova menjaju tokom životnog veka, pri čemu i starost i reproduktivni status igraju ulogu.

Efekat hormona, posebno estrogena, utiče na imuni sistem

Dr Caitlin McAuley, specijalista porodične medicine i lekar koji prima pacijente kroz USC COVID Recovery Clinic ističe, da postoji niz potencijalnih razloga zašto žene imaju jači imuni odgovor od muškaraca.

– Po jednoj teoriji je to efekat hormona, posebno estrogena. Mogu da postoje i genetske razlike u imunološkom sistemu na osnovu razlika između X i Y hromozoma. Dalje, smatra se da je to zbog evolucione koristi, jer su žene važne za reprodukciju vrste. Postoje hormonski receptori prisutni u različitim aspektima našeg imunološkog sistema, koji su uključeni u signalizaciju i ravnotežu. Takođe, znamo da hormoni utiču na ekspresiju gena. Timus, važan organ imunog sistema, zapravo će promeniti veličinu na osnovu nivoa estrogena. Estrogen utiče ne samo na razvoj imunih ćelija, već i na hemikalije koje oslobađaju, zvane citokini – objasnila je dr McAuley.

Polni hromozomi određuju biološki pol osobe i utiču na imuni sistem

Skoro svaki čovek ima 23 para hromozoma, uključujući jedan par polnih hromozoma. Poznati kao X i Y hromozomi, polni hromozomi određuju biološki pol osobe. Žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan X i jedan Y hromozom. X hromozomi imaju veću gustinu gena povezanih sa imunološkim sistemom. S obzirom na to da žene imaju dva X hromozoma u poređenju sa muškarcima, koji imaju samo jedan, žene obično imaju jači imuni odgovor.

– Ovoj diferencijalnoj regulaciji imunoloških odgovora kod muškaraca i žena doprinose geni polnih hromozoma i polni hormoni, uključujući estrogen, progesteron i androgene – navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Imuni odgovor se odnosi na to kako se telo brani od virusa, bakterija i drugih stranih supstanci, koje mogu da izgledaju štetne.

Urođeni imunitet je prva linija odbrane

Urođeni imunitet je oblik imuniteta sa kojim se osoba rađa i koji joj pomaže da zaštiti telo. Smatra se prvom linijom odbrane imunološkog sistema i uključuje kožu, refleks kašljanja i sluz, koji mogu da pomognu u zadržavanju bakterija. Dr Hector Bonilla, profesor na Odeljenju zaraznih bolesti na Stanford University, kaže da postoji razlika u urođenom imunološkom sistemu između muškaraca i žena.

– Imunološke razlike između muškaraca i žena objašnjavaju se činjenicom da se elementi odgovora na androgen i elementi odgovora na estrogen nalaze u promoterima nekoliko gena urođenog imunog sistema. Upravo bi ta razlika mogla da igra ulogu u različitim iskustvima polova kod covid 19. Kako imuni sistem prolazi kroz složen proces sazrevanja od rođenja do zrele dobi, razlike u imunološkom i inflamatornom odgovoru mogu da imaju značajan uticaj na određivanje spektra težine covid 19 – pojasnio je dr Bonilla.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend