Sluh bi trebalo da provere sve osobe koje imaju poteškoća da prate razgovore ili imaju probleme sa pamćenjem i razmišljanjem. Gubitak sluha povezan je sa godinama, ali i sa povećanim rizikom od kognitivnog pada, objašnjavaju neurolozi.
Oslabljen sluh rizik je za razvoj demencije
Nekoliko velikih studija pokazalo je da ljudi, koji imaju određeni stepen gubitka sluha, čak i u srednjim godinama, imaju povećan rizik od razvoja demencije kasnije u životu. Tačan razlog zašto se to dešava nije poznat.
– Može biti da postoje efekti na mozak. Neke studije pokazale su da ako dođe do slabljenja sluha tokom godina, određeni delovi mozga, posebno temporalni režanj, koji je uključen u funkcionisanje sluha, ali i jezika i memorije, može da postane manji – objašnjava neurolog dr Ronald Petersen sa Mayo Clinic’s Alzheimer’s Disease Research Center, i podseća da gubitak sluha vodi ka socijalnoj izolaciji, što može da dovede do povećanog rizika od demencije.
Identifikovano 10 novih gena povezanih sa gubitkom sluha
Istraživači sa King’s College London, Karolinska Institute i Erasmus University identifikovali su 10 novih gena povezanih sa gubitkom sluha i locirali zahvaćeni deo uha. Studija objavljena u maju ove godine, u American Journal of Human Genetics, dovela je u sumnju, na primer, shvatanje da oštećenje sluha povezano sa godinama potiče uglavnom od senzornih ćelija kose. Istraživači tvrde da je stria vascularis, deo pužnice u uhu, nova meta za tretmane koji pomažu ljudima sa gubitkom sluha. Mnogi ljudi postepeno gube neke od svojih slušnih sposobnosti kako stare, a procenjuje se da će 2,4 milijarde pojedinaca imati neki oblik gubitka sluha do 2050. godine. I po ovoj studiji oštećenje sluha predstavlja važan faktor rizika za demenciju.
Tim je proučavao genetske analize, koje su prethodno sprovedene u centrima širom sveta koristeći uzorke od 723.266 ljudi iz 17 studija, koji su imali klinički dijagnostifikovano ili samoprijavljeno oštećenje sluha. Ova meta-analiza je jedna od najvećih do sada sprovedenih u genetici sluha. Istraživači su identifikovali 48 gena povezanih sa gubitkom sluha, uključujucći 10 novih varijanti, koje su nedavno povezane sa sluhom. Ova studija ukazuje na gene koje bi mogli da budu ciljani u svrhe skrininga, razvoja lekova, pa čak i genske terapije u budućnosti i pruža solidnu osnovu za konačno poboljšanje terapija protiv gubitka sluha, navodu naučnici.
Sluh treba proveravati na svake dve do tri godine
Dr Petersen preporučuje procenu sluha svake dve do tri godine, posebno ako postoje znaci da se on pogoršava. To podrazumeva poteškoće u slušanju i praćenju razgovora, posebno u prepunim prostorijama, gde mnogo ljudi istrovremeo razgovara, kao i često traženje od drugih da ponove ono što su rekli. Rešenje bi moglo da bude jednostavno i prvo se počinje od uklanjanja ušnog voska.
– Gubitak sluha ne mora da bude normalan sled događaja u starosti. Ako se u stvari otkrije gubitak sluha, koji je veći od onoga što bismo očekivali za određenu starosnu dob, tu već može da se razmišlja o slušnom aparatu ili kohlearnom implantu mogli biste da nabavite slušni aparat — slušni aparat ili kohlearni implant. Mislimo da ako ljudi poboljšaju svoju sposobnost da bolje čuju, da bi njihov kognitivni gubitak, ako je povezan sa tim, mogao da se uspori tokom vremena – smatra dr Petersen.
