Crevne infekcije uglavnom se lako leče i spadaju u „bolesti prljavih ruku“. Ove infekcije su iscrpljujuće jer se tokom bolesti gubi dosta tečnosti, pa je u nekim slučajevima neophodna i infuziona terapija. Kako bismo izbegli da nam se letovanje ne pretvori u bolovanje, stručnjaci upozoravaju da posebno vodimo računa o higijenskoj ispravnosti hrane i vode na plažama na kojima se kupamo.
Stomačni virusi su otporni na veliki broj dezinfekcionih sredstava
Respiratorne infekcije tipične su za zimu, alergije za proleće i jesen, dok je leto vreme kada dominiraju stomačni virusi.
– Crevne infekcije najčešće naglo nastaju, relativno kratko traju i blage su po formi. Izazivači ovih infekcija su bakterije i nešto češće virusi. Visoke temperature izuzetno pogoduju razmnožavanju bakterija i virusa u hrani, a stomačni virusi su otporni na veliki broj dezinfekcionih sredstava, preživljavaju i u kontaminiranoj vodi i predmetima, lako se prenose sa osobe na osobu – kaže za portal eKlinika specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Kako se prenose crevne infekcije?
Stomačni virusi su češći izazivači crevnih infekcija. Manifestuju se u vidu stomačnog gripa, a izazivači su najčešće rota i norovirusi. Prvi simptomi bolesti javljaju se 24 do 48 sati posle kontaminacije.
– Put prenošenja ovih infekcija je fekalno-oralni, zbog čega se i zovu „bolesti prljavih ruku“. Prve tegobe su oštri bolovi u stomaku u vidu grčeva, praćeni mučninom i nagonom za povraćanjem. Ubrzo se javljaju tečne stolice bez sluzi i krvi. Prisutni su i česti lažni pozivi na pražnjenje, slabost i malaksalost. Bolest je ponekad praćena i skokom telesne temperature – objašnjava dr Berar.
Bakterijske crevne infekcije daju težu kliničku sliku
Bakterijske crevne infekcije su ozbiljnije i daju težu kliničku sliku. Izazivači su patogene i nepatogene bakterije.
– Patogene bakterije su agresivnije. Tu spadaju Salmonella, Shigela i Staphylococcus. Nepatogene bakterije koje izazivaju crevne infekcije najčešće su enterobakterije. Bez razlike, sve bakterije se mogu naći u hrani koji jedemo u letnjem periodu kada su temperature visoke. Ovakvi uslovi veoma odgovaraju bakterijama, omogućavaju im brzo razmnožavanje i izvor hrane. Posebno treba biti oprezan pri upotrebi lako kvarljivih proizvoda, mleka, mesa, jaja, kremova, majoneza… – precizira dr Slavica Berar.
Nekada je lečenje potrebno nastaviti i u bolničkim uslovima
Najčešći izazivač crevnih infekcija je bakterija Salmonella. Inkubacija traje 24 do 48 sati, a prvi simptomi, kako objašnjava doktorka, počinju naglo, glavoboljom praćenom groznicom, vrtoglavicom i povišenom temperaturom.
-Javljaju se povraćanje, bolovi u stomaku koji su difuzni i dijareja. Gubi se velika količina tečnosti, stolice su na početku kašaste i obilne, pa postaju vodenaste. Terapija kod nekomplikovanih crevnih infekcija, bez obzira na uzročnik, je u početku ista. Indikovano je strogo mirovanje, higijensko dijetetski režim ishrane, lagana i stalna nadoknada tečnosti, primena probiotskih preparata. Kod bakterijskih infekcija se uz lekarski savet mogu uvesti antibiotici, ali nikako na svoju ruku. Ukoliko ništa od primenjenih sredstava ne pomogne, pacijent i dalje gubi dosta tečnosti, lečenje se nastavlja u bolničkim uslovima uz primenu infuzione terapije – naglašava dr Berar.
Dehidracija može biti i životno ugrožavajuća
Crevne infekcija teže podnose deca i hronični pacijenti. Putevi unošenja bakterija i virusa kod dece isti su kao kod odraslih, kao i inkubacija i klinička slika. Crevne infekcije se, kako pojašnjava dr Berar, retko iskomplikuju i najčešće uz terapiju potpuno prođu za par dana.
– Međutim, u nekom procentu, posebno kod bakterijskih infekcija može doći do komplikacija. Kod dece se lakše javljaju komplikacije zbog dehidriranosti, što može da dovede do životne ugroženosti. Komplikacijama su podložnija odojčad i mala deca, posebno deca sa propratnim bolestima, kao i odrasli sa hroničnim bolestima. Kod takvih pacijenata nema odgovora na primenjenu terapiju. Njihove tegobe se pogoršavaju, javljaju se sistemske tegobe, ubrzan rad srca, snižen krvni pritisak, tihi srčani tonovi, smanjuje se ili potpuno nestaje stvaranje urina, javljaju se uznemirenost i poremećaj svesti, odnosno znaci šoka – kaže dr Slavica Berar.
Zašto se ne preporučuje upotreba antidijaroika?
Tokom crevnih infekcija dolazi do zapaljenja sluzokože želuca i creva, stručnjaci naglašavaju, da bez ikakve terapije to zapaljenje najčešće prolazi za 5 do 7 dana.
– Glavni problem je gubitak tečnosti u toku te infekcije, pa se stoga terapija i zasniva na nadoknadi tečnosti i elektrolita. Potrebno je napomenuti da se ne preporučuje primena antidijaroika, odnosno lekova za zaustavljanje dijareje, zato što je stolica puna izazivača infekcije, bilo bakterija ili virusa, a njih je neophodno eliminisati iz organizma. Tako da su praktično rehidracija, mirovanje i primena probiotika jedini način za brz i potpun oporavak – savetuje dr Berar.
Crevne infekcije zahtevaju odgovarajući higijensko dijetetski režim
Teški oblici dehidracije zahtevaju intravensku nadoknadu tečnosti. Blaže oblike gubitka tečnosti moguće je korigovati i u kućnim uslovima oralnim rastvorima za rehidrataciju, koji se mogu naći u slobodnoj prodaji. Nadoknada izgubljene tečnosti moguća je kako kaže dr Berar i čajevima, idealan je prohlađen i nezaslađen čaj od nane, kao i supe iz kesica, koje se kuvaju sa malo manje vode od preporučene.
– Higijensko dijetetski režim ishrane je jednako važan u terapiji crevnih infekcija. On podrazumeva prepečen hleb, baren krompir, baren pirinač, kuvanu šargarepu, dakle laganu, lako svarljivu hranu, koju blago posolimo. Nakon dan, dva, uvodimo bareno belo meso bez kožice. Slatkiše, testenine i sirovo voće izbegavamo. U toku trajanja crevne infekcije uobičajen je slabiji apetit, koji će lagano jačati sa ozdravljenjem – napominje dr Berar.
Ruke prati toplom vodom i sapunom
Ukoliko se zaražena osoba pridržava svih higijenskih preporuka, bolest se završava za 3 do 4 dana, tokom tog vremena potrebno je izbegavati kontakt sa zdravim osobama.
– Najvažnija je higijena ruku, kao i adekvatna termička obrada i čuvanje hrane. Ruke prati toplom vodom i sapunom, a ako već imamo crevnu infekciju, neophodna je detaljna higijena predmeta koji su došli u kontakt sa našim izlučevinama. Trebalo bi da se izbegavaju loše navike konzumiranja hrane iz neproverenih restorana, kao i upotreba lako kvarljive hrane koja je dugo stajala čak i u frižideru. Bakterije i virusi mogu dugo da prežive i u kontaminiranoj vodi, pa je potrebno izbegavati ustajalu vodu, kao i kupanje u neproverenim bazenima i stajaćim vodama. Ovo se posebno odnosi na malu decu, zato što se ona često nagutaju vode u toku kupanja – upozorava dr Berar.
Lakša hrana i češći obroci
Doktorka ističe da se ruke obavezno peru pre i u toku pripreme hrane, koja se termički obrađuje i konzumira neposredno nakon pripreme. Ne preporučuje se da pripremljena hrana dugo stoj van frižidera.
– Termički obrađena hrana čuva se u frižideru u plitkoj posudi. Neophodno je sprečavanje kontakta hrane sa insektima ili životinjama. Koristiti se isključivo čist kuhinjski pribor i posuđe. Najpametnije je leti jesti lakšu hranu u češćim obrocima. Unositi dosta povrća i voća, koje je detaljno oprano čistom tekućom vodom. Hidriranje je neophodno i kada je čovek zdrav. Preporučuje se unos hladnih čajeva, negaziranih mineralnih voda i svakodnevna primena supa – savetuje dr Slavica Berar, specijalista opšte medicine iz Novog Sada.
