Miris mokraće može biti znak bolesti, dok svež urin nema karakterističan miris. Promena mirisa uglavnom je posledica upotrebe nekih namirnica Foto: Shutterstock
Miris mokraće može biti znak bolesti, dok svež urin nema karakterističan miris. Povremena promena mirisa, uglavnom je posledica konzumiranja određenih namirnica, poput luka ili upotrebe vitamina B, nekih lekova. Urin počinje da menja miris kada bakterije krenu da razgrađuju ureu, objašnjavaju stručnjaci. Neprijatan miris često se uočava kod osoba koje zadržavaju urin u bešici.
Špargle su najčešći razlog neprijatnog mirisa urina, koji je u ovom slučaju uzrokovan razgradnjom kiseline. Neki ljudi imaju tananije čulo mirisa pa osećaju ovaj miris, dok druge osobe uglavnom ne primećuju ništa čudno kada se radi o mirisu mokraće. Karakterističan miris urina javlja se i posle upotrebe kafe, ribe, crnog i belog luka i nije znak nikakve bolesti.
Dovoljne količine tečnosti razblažuju mokraću. U urinu uvek ima otpadnih materija poput amonijaka, ali miris urina jači je, ako ne unosimo dovoljne količine tečnosti. Dehidracija ne znači bolest, ali ako naš organizam tokom dužeg vremena i pati od nedostatka tečnosti moguće je da će doći do pojave infekcije urinarnog trakta ili kamena u bubregu. Važno da pijemo vodu kada smo žedni i da unosimo dovoljne količine voća i povrća, koje će snabdeti telo vodom, mineralima i vitaminima.
Infekcije mokraćnih puteva razlog su za češći odlazak u toalet. Ukoliko imate nagon da mokrite češće nego što je to uobičajeno i ako mokraća pri tom ima neprijatan miris, moguće je da je došlo do infekcije. Obavezno se obratite lekaru, ako imate i povišenu telesnu temperaturu. Stanje se često leči upotrebom antibiotika koje propisuje lekar.
Kamenje u bubrezima može dovesti do nakupljanja soli i amonijaka i zaustavljanja ili usporavanja protoka urina. Ovo stanje pojačava mogućnost infekcije i često je praćeno neprijatnim mirisom mokraće. Neki kamenčići su sačinjeni od cistina, aminokiseline koja sadrži sumpor. Urin se tada može osećati na pokvarena jaja. Potrebno je da se obratimo lekaru ako imamo pored toga i temperaturu, ako opažamo krv u mokraći i jake bolove. Stručnjak će posle pregleda i dijagnostičkih analiza savetovati da li je potrebna operacija kojom bi se uklonilo kamenje iz bubrega.
Mokraća ili dah mogu mirisati na voće, ako šećer u krvi nije dobro regulisan. Slatkasti miris je posledica nakupljanja ketona, koji su kao i glukoza (šećer u krvi), izvor energije. Ketoza se određuje kao stanje kada je koncentracija ketona u krvi veća od 0.5mmol/L. U slučaju da povraćamo i imamo problema sa disanjem potrebno je da potražimo stručnu pomoć, da ne bi došlo do dijabetičke ketoacidoze. Stručnjak će ispitati mokraću na ketone i pomoći nam da kontrolišemo vrednosti šećera u krvi.
Ovo je retka bolest, a organizam osoba koje se rode s ovim stanjem nije u mogućnosti da razgradi određene aminokiseline. Kada se aminokiseline nakupe, javlja se karakterističan slatkast miris mokraće. Ukoliko dete ima ovu bolest, sve se može primetiti nekoliko dana posle rođenja po mirisu urina. Stanje se kontroliše posebnim načinom ishrane.
Polno prenosive infekcije mogu dovesti do neprijatnog mirisa sekreta kod muškaraca i žena. Tokom uriniranja sekret može da se pomeša sa mokraćom i uslovi neprijatan miris. Neke osobe nemaju nikakve simptome polne infekcije, s tim da je moguć svrab genitalija i peckanje pri izbacivanju mokraće. Bakterijske infekcije poput hlamidije leče se antibioticima, a za virusne infekcije koristi se druga grupa lekova.
Organizam se oslobađa od nepotrebnih hranjivih materija putem mokraće. Vitamin B6 može imati jak miris. Previše vitamina B1 može usloviti miris ribe u urinu. Da imamo višak vitamina B takođe možemo prepoznati na osnovu izgleda mokraće koji ima svetlo zelenkasto-žutu boju. Savet je da se suplementacija vitaminima ne koristi bez prethodne konsultacije sa stručnjakom, koji na osnovu zdravstvenog stanja i potreba može propisati suplementaciju.
Sulfonamidni antibiotici najčešće se koriste za lečenje infekcija urinarnog trakta i drugih infekcija. Lekovi za dijabetes i reumatoidni artritis takođe mogu uticati na miris mokraće.
Mnoge buduće mame zbog jutarnje mučnine imaju problem s dehidracijom. Na miris mokraće utiču i vitamini, a trudnoća sama po sebi povećava šanse za razvoj infekcije urinarnog trakta i ketonuriju. Mnoge žene usled uticaja hormona se žale na preteranu osetljivost na mirise (hiperosmiju). Često nema nikakvih problema, ali trudnice usled ovih promena osećaju neprijatan miris mokraće.
Bolesti jetre usled oslobađanja toksina mogu dovesti do neprijatnog mirisa mokraće. U slučaju otkazivanja rada bubrega može se osetiti karakterističan miris urina na amonijak.
Agresivna kozmetička sredstva mogu poremetiti balans bakterija u vagni i dovesti do infekcija i neprijatnog sekreta. Javljaju se gljivične infekcije, bakterijska vaginoza i zapaljenske bolesti karlice. Prilikom održavanja intimne higijene zato je posebno važno voditi računa koja sredstva koristimo. Ukoliko primetite neki čudan miris potražite pomoć stručnjaka.
Trimetilaminurija je redak genetski poremećaj usled kojeg mokraća miriše na ribu. Posledica je nesposobnosti organizma da razgradi trimetilamin. Stanje se može kontrolisati pomoću antibiotika, posebnim sapunom ili određenim načinom ishrane.
Neprijatan miris urina često je posledica zadržavanja mokraće u bešici. Ova loša navika povećava mogućnosti za razvoj infekcija urinarnog trakta.