Naučnici otkrili koliko minuta hoda dnevno produžava život osamdesetogodišnjacima

Deset minuta hoda dnevno trebalo bi da primenjuju osamdesetogodišnjaci jer to je jedan od načina na koji se može produžiti životni vek, smatraju stručnjaci European Society of Cardiology  Jedan sat hodanja nedeljno dovodi se u vezu sa dugim životnim vekom ljudi starijih od 85 godina, pokazalo je istraživanje predstavljeno na Kongresu Evropskog kardiološkog društva 2022.

Deset minuta hoda svaki dan može da zameni druge aktivnosti

Bez obzira na godine, odraslima se savetuje da primenjuju najmanje 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta nedeljno aktivnosti snažnijeg intenziteta, ili pak da naprave ekvivalentnu kombinaciju. Međutim, kod odraslih, vreme sedenja se povećava s godinama, dok količina fizičke aktivnosti opada.

– Manja je verovatnoća da će odrasli ispuniti preporuke o aktivnostima kojima im se preporučuju kako stare. Naša studija ukazuje da je hodanje najmanje jedan sat svake nedelje korisno za ljude starije od 85 godina. Jednostavno rečeno, hodajte 10 minuta svaki dan – poručio je dr Moo-Nyun Jin of Inje sa University Sanggye Paik Hospital u Seulu.

Osamdesetogodišnjaci radije brzo hodaju nego što vežbaju

Studija je ispitivala povezanost između hodanja i rizika od svih uzroka i kardiovaskularne smrtnosti kod odraslih, starijih od 85 godina. Istraživači su koristili informacije iz Senior baze podataka Korejske nacionalne službe zdravstvenog osiguranja (NHIS). Studija je uključivala 7.047 odraslih starijih od 85 godina, koji su bili podvrgnuti Korejskom nacionalnom zdravstvenom programu skrininga u periodu od 2009. do 2014. Učesnici su popunili upitnik o fizičkoj aktivnosti u slobodno vreme, koji je tražio odgovore na pitanja  koliko vremena provedu svake nedelje u hodanju sporim tempom, umerenog intenziteta, da li koliko voze bicikl ili primenjuju brzo hodanje i aktivnosti snažnog intenziteta, kao što je trčanje.

Prosečna starost učesnika bila je 87 godina, a 4.813 (68,3 odsto) bile su žene. Učesnici su klasifikovani u pet grupa prema vremenu provedenom u hodanju sporim tempom nedeljno. Nekih 4.051 (57,5 procenata) učesnika je brzo hodalo, 597 (8,5 odsto) je hodalo manje od jednog sata, 849 (12 procenata) je hodalo jedan do dva sata, 610 (8,7 odsto) je hodalo dva do tri sata, a 940 (13,3 procenata) hodalo je više od tri sata nedeljno.

Sat hodanja nedeljno za 40 odsto smanjuje rizik od smrtnosti

U celoj studijskoj populaciji od 7.047 odraslih, 1.037 (14,7 odsto) učesnika imalo je fizičku aktivnost umerenog intenziteta, a 773 (10,9 procenata) intenzivniju. Samo 538 učesnika (7,6 odsto) ispunilo je preporuke smernica za fizičku aktivnost umerenog do snažnog intenziteta. Od 2.996 učesnika koji su hodali sporim tempom svake nedelje, 999 (33 procenata) je takođe imalo fizičku aktivnost umerenog ili snažnog intenziteta.

Istraživači su analizirali povezanost između hodanja, mortaliteta od svih uzroka i kardiovaskularnog mortaliteta nakon prilagođavanja na energiju koja se troši na fizičku aktivnost umerenog do snažnog intenziteta. U poređenju sa neaktivnim pojedincima, oni koji su hodali najmanje jedan sat nedeljno imali su 40 odsto niži relativni rizik od smrtnosti od svih uzroka i kardiovaskularnog mortaliteta. 

– Hodanje je bilo povezano sa manjom verovatnoćom umiranja kod starijih osoba, bez obzira na to da li su radili bilo kakvu fizičku aktivnost umerenog do jačeg intenziteta. Identifikovanje minimalne količine vežbi, koja može da bude od koristi najstarijima je važan cilj, jer preporučeni nivo aktivnosti mnogima može da bude teško da dostignu. Naša studija pokazuje da je hodanje, čak i samo jedan sat svake nedelje korisno za one koji imaju 85 godina i više, u poređenju sa potpuno neaktivnim osobama. Poruka koju bi trebalo zapamtiti glasi – hodajte tokom celog života – naglasio je dr Moo-Nyun Jin.