Prim dr Miloš Počekovac: Ordinirajući lekar je u obavezi da osobi sa fibroadenomom pruži sve potrebne informacije koje se tiču opcija lečenja, kao i mogućnosti pojave karcinoma Foto: prtsc Youtube - Bolesti dojke / Shutterstock
Fibroadenom je najčešći benigni tumor dojke koji se javlja kod žena od ranog reproduktivnog perioda života. Kod četvrtine pacijentkinja razvija se i egzistira potpuno asimptomatski, a poreklo mu je hormonsko.
Fibroadenom sačinjava stroma lobulusa dojke, a reč je kovanica od fibro (vezivno tkivo) i adenom (žlezdano tkivo).
– Svetska zdravstvena organizacija (WHO) definiše fibroadenom kao “diskretan benigni tumor“ čija je karakteristika koji prisustvo vezivnog tkiva i epitelne proliferacije. Budući da najčešće nastaje između 15. i 25.godine života ženske populacije, jasno je da se radi o promeni hormonskog porekla. Naime, u toj životnoj dobi je lobularni razvoj najaktivniji, baš kao i reproduktivni život – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal specijalista hirurgije i subspecijalista onkologije prim dr Miloš Počekovac.
Tačan uzrok nastanka, odnosno etiologija fibroadenoma nije poznata. Međutim, prema rečima sagorovornika našeg portala, naučnici naglašavaju da je nesporno da je lobularna proliferacija odgovor na stimulaciju estrogena. To implicira da fibroadenomi ipak nastaju kao rezultat dejstva estrogena, odnosno hormonske aktivnosti u organizmu.
Ova promena je, opisuje onkohirurg Počekovac, najčešće prisutna u gornjem levom kvadrantu dojke i nešto češće se javlja u levoj dojci. Zanimljivo je da su češći kod osoba crne rase i žena višeg društvenog staleža. Obično se, kaže doktor, javljaju pojedinačno, ali je moguće i da se razviju višestruko, da ih ima više u jednoj dojci.
Rezultati relevantnih studija koje sagovornik eKlinika portala prenosi kažu da većina fibroadenoma ostaje statična što se tiče veličine u toku nekoliko godina nakon potvrde dijagnoze. Određeni broj se smanjuje, a veoma mali broj raste.
Što se tiče dijagnostike, dr Miloš Počekovac navodi da se kod žena mlađih od 30 godina prisustvo fibroadenoma potvrđuje ultrazvučnim pregledom, a kod starijih mamografijom.
Pitanje koje se često postavlja je može li upotreba kontraceptivnih pilula da poveća rizik od razvoja fibroadenoma. Za to, kaže prim dr Miloš Počekovac nema dokaza, a epidemiološki podaci čak govore da korišćenje kontracepcije može da bude u vezi sa smanjenom incidencom.
– Upravo velika upotreba kontraceptivnih pilula kod mladih žena otežava i utvrđivanje njihove uloge u patogenezi fibroadenoma. Epidemiološke studije ukazuju na to da je progestogen element koji ima zaštitnu ulogu. Postoje studije koje su dokazale da žene mlađe od 45 godina koje uzimaju kontraceptivne pilule imaju i smanjenu učestalost nastanka fibroadenoma, a starije od 45 povećanu. Takođe, studije kažu da pojačan unos vitamina C takođe može da bude povezan sa smanjenim rizikom od pojave fibroadenoma. I žene koje su rađale više puta ređe imaju fibroadenom. Mlađa životna dob (manje od 35 godina) i istorija drugih benignih lezija povećavaju rizik. Dokazano je i da Epštajn – Bar virus može da ima uzročnu ulogu u razvoju tumora kod pacijentkinja koje su imunokompromitovane – kaže dr Počekovac.
Onkohirurg prim dr Počekovac, koji ima veliko iskustvo u lečenju, ali i hirurgiji i benignih i malignih lezija dojke, objašnjava da je medicina fibroadenome razvrstala u jednostavne (simpleks), kompleksne, multiple (višestruke), gigantske i juvenilne (adolescentske).
– Rak je retka pojava u fibroadenomu, ali su kompleksni fibroadenomisu tip koji može da poveća rizik od nastanka karcinoma dojke. Jedna studija (Hagensen) je utvrdila je postojanje samo dva slučaju u periodu od 45 godina praćenja sa razvojem lobularnog karcinoma. Međutim, jedna druga studija (Diaz i saradnici) prijavila je 105 slučajeva karcinoma iz fibroadenoma. Prosečna starost ispitanica je bila 44 godina, a kliničke karakteristike se nisu razlikovale od ostalih pacijentkinja sa jednostavnim fibroadenomima. U 95 odsto slučajeva, karcinom je bio „in situ“ u samom fibroadenomu, lobularni i duktalni tip tumora ravnomerno raspoređen, a aksilarne nodalne metastaze nisu pronađene. Za ovakve karcinome autori studije su savetovali poštednu operaciju dojke – objašnjava prim dr Miloš Počekovac.
U odnosu na veličinu i poziciju, fibroadenomi kod pacijentkinja mogu da izazovu fizički deformitet na telu, a zbog toga posledično anksioznost, nelagodu i stres.
Sagovornik eKlinika portala ističe da je ordinirajući lekar dužan da osobu sa fibroadenomom obavesti o svim informacijama koje se tiču mogućnosti lečenja. To prema njegovim rečima, podrazumeva konzervativne, ali i hirurške metode, uz podatke o stopama razvoja karcinoma u odnosu na vrstu fibroadenoma.
Iako su fibroadenomi promene benignog porekla, postoje situacije kada se predlaže njihovo uklanjanje. To su, prema rečima dr Počekovca, sledeći slučajevi:
– Klasični hirurški tretman podrazumeva da se ekscidira fibroadenom, i to kroz mali rez, u celosti. Ukoliko je fibroadenom pozicioniran blizu kože, moguće je uraditi intervenciju u lokalnoj anesteziji. Za duboke lokalizovane lezije, i za pacijentkinju i za hirurga je najprikladnija opšta anestezija – kaže onkohirurg.
– Od kliničke i radiološke slike zavisi i tip hirurške intervencije ali bi trebalo da bude poštedna, kako bi se izbegao gubitak glandularnog tkiva. Takođe, ožiljak treba da bude što manje vidljiv, po principu plastične hirurgije (po položaju i po šavu). Vreme operacije ponekad može da se produži, ako je lezija udaljena od incizije. Obeležavanje tumora treba da bude predoperativno, na koži, u ležećem položaju pacijentkinje, uz prethodni klinički i ultrazvučni pregled. Na taj način smanjuj se mogućnost „promašivanja“ lezije – detaljno objašnjava dr Miloš Počekovadetalje hirurških opcija ukljanjanja fibroadenoma.
Jedna od novijih metoda za uklanjanje fibroadenoma je krioablacija. Međutim, da bi mogla da se sprovede, potrebno je da dijagnoza fibroadenoma bude potvrđena takozvanom kor – biopsijom.
– U pitanju je minimalno invazivna procedura, a tehnologija koja se koristi je zamrzavanje, sa izuzetno hladnim tečnim azotom. Pod kontrolom ultrazvuka, sonda ili igla se ubacuju u fibroadenom. Gas argon teče kroz sondu, a pri njenom vrhu temperatura pada na -196 stepeni. Stvara se „ledena lopta“ koja obuhvata fibroadenom. Nakon odmrzavanja, sonda se uklanja, a fibroadenom se tokom vremena smanjuje ili nestaje – opisuje onkohirurg i dodaje:
– Prednosti ove unovativne metode su mali rez (3mm na koži), brz oporavak, kao i manji rizik od infekcija u odnosu na klasične hirurške intervencije. Takođe, nema šavova ni promene oblika dojke. Metoda je jednostavna, ali ne možemo da budemo sigurni da je fibroadenom u potpunosti uklonjen. Negativan efekat, doduše prolazan, jeste i hematom, koji je nakon ove intervencije neizbežan – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal prim dr Miloš Počekovac.