Rak pankreasa je maligna bolest čije ishodište može da bude glava pankreasa, telo ili rep. Bolest je izuzetno maligna jer tokom svog rasta brzo „hvata“ okolne organe. Po učestalosti, ova vrsta karcinoma je 12. najčešća vrsta raka u svetu.
Rak pankreasa se brzo širi na okolne organe
Statistike kažu da je karcinom pankreasa jedna od najsmrtonosnijih malignih bolesti kod ljudi. Nažalost, otkriva se kasno jer nema rane simptome.
– Kod karcinoma glave pankreasa najčešće je prvi znak bolesti „žutica“ i žuta prebojenost sklera (beonjača). Kada je u pitanju karcinoma tela i repa ovog organa, znak bolesti može da bude bol u trbuhu i leđima. Obe manifestacije su znak da je bolest probila kapsulu pankreasa i zahvatila okolne organe (žučne vodove, odnosno splet živaca) – kaže za eKlinika portal Prof. dr Dejan Ivanov, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista digestivne hirurgije, upravnik Klinike za abdominalnu i endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Vojvodine.
Faktori rizika koji su važni za rak pankreasa
Nasleđe je, navodi sagovornik našeg portala, bitan faktor. Dugotrajni, hronični pankreatitis (upala pankreasa) takođe može da dovede do razvoja karcinoma pankreasa (gušterače). Dijabetes melitus (tip 1) je predisponirajući faktor. Međutim, profesor Ivanov posebno naglašava da su pušenje cigareta i konzumiranje većih količina alkohola sigurno najvažniji faktori.
Kako što ranije otkriti rak pankreasa i postaviti dijagnozu
Sagovornik našeg portala kaže da je rak pankreasa bolest starije životne dobi, koji se u 90 odsto slučajeva javlja kod osoba starijih od 55 godina života. Stoga savetuje da je poželjno tada se obratiti lekaru čak iako nemamo nikakvih simptoma, i objašnjava detaljno:
– Trebalo bi uraditi pregled krvi sa tumor markerima CA 19-9: CEA, i ultrazvučni pregled trbuha. Najvažniji pregled za postavljanje dijagnoze raka pankreasa je CT pregled trbuha po protokolu za pankreas. Ponekad je potrebno uraditi magnetnu rezonancu (MR) abdomena, CT grudnog koša, gastroskopiju i uzimanje isečaka tumorskog tkiva (biopsija).
Lečenje karcinoma pankreasa
Profesor dr Dejan Ivanov, koji je i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i stalni sudski veštak imenovan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije, kaže da je osnovni i najvažniji način lečenja ovog tipa maligne bolesti hirurški.
Prof. dr Dejan Ivanov sa svojim timom u operacionoj sali Foto: Hirurgija, Klinički centar Vojvodine
– Operativni zahvat se sastoji od uklanjanja dela pankreasa sa tumorom i uklanjanja okolnih organa. Operacije su izuzetno zahtevne, dugo traju, i zahtevaju iskusan hirurški tim. I pored toga, povezane su sa brojnim ozbiljnim komplikacijama. Kod radikalnih operativnih zahvata, pacijenti nekoliko dana borave u jedinici intenzivnog lečenja, a ukupni boravak u bolnici obično traje desetak dana. U zavisnosti od stadijuma bolesti, ponekad se uključuje i lečenje primenom citostatika, a ređe i primena zračne terapije – objašnjava doktor.
Laparoskopska operativna metoda skraćuje vreme oporavka pacijenata
Inače, u Klinici za abdominalnu i endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Vojvodine, godinama se uz konvencionalne, uspešno sprovode i laparoskopske operacije. Sagovornik našeg portala je sa svojim timom još 2018. godine uradio prvu laparoskopsku operaciju karcinoma pankreasa. Ova intervencija je tada urađena u saradnji sa kolegom dr Laslom Šikorskim iz Mađarske, koji ima dugogodišnje iskustvo u laparoskopskoj abdominalnoj hirurgiji.
– Radilo se o tumorskoj promeni na distalnom delu pankreasa (gušterače) kod pacijentkinje mlađe starosne dobi. Prednosti laparoskopke hirurgije su sada već dobro poznate, a jedna od najznačajnijih je neuporedivo kraće vreme oporavka, uz manji rizik od infekcija. Laparoskopska operacija pankreasa sada spada u standardne procedure koje se rade na Klinici – kaže prof. dr Ivanov.
Prognoza i načini prevencije
Nažalost, sagovornik našeg portala potvrđuje da je prognoza kod karcinoma pankreasa još uvek loša i da pet godina po postavljanju dijagnoze doživi manje od 10 odsto bolesnika.
– Napretkom medicine i boljim shvatanjem ove bolesti, uspeli smo da otkrijemo premaligna stanja čije odstranjenje garantuje izlečenje. Zato je predlog da redovno posećujemo izabranog lekara, radimo ultrazvučne preglede trbuha i rešimo se štetnih navika: fizičke neaktivnosti, pušenja i konzumiranja alkohola – zaključuje u razgovoru za naš portal profesor. dr Dejan Ivanov, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista digestivne hirurgije, upravnik Klinike za abdominalnu i endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Vojvodine.
