Dijabetes tipa 2, kako je pokazalo istraživanje naučnika sa Maastricht University u Holandiji, drugačije deluje na ljude tokom zime nego leti. Naime, novo istraživanje predstavljeno na ovogodišnjem godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Stokholmu, pokazalo je da izlaganje hladnoći može da pomogne u borbi protiv dijabetesa tipa 2, posebno ako izaziva drhtavicu.
Kako hladnoća utiče na dijabetes tipa 2?
Studija holandskih istraživača otkriva da drhtanje tokom ponovljenog izlaganja hladnoći poboljšava toleranciju na glukozu, smanjuje nivo šećera u krvi, baš kao i masti u krvi natašte, ali i značajno smanjuje krvni pritisak kod gojaznih odraslih osoba. Preliminarna studija naučnika sa Maastricht University naglašava potencijal za ponovljeno izlaganje hladnoći koja izaziva drhtavicu kao alternativnu strategiju za lečenje i prevenciju dijabetesa tipa 2 (T2D).
Prethodna istraživanja pokazala su da kada je ljudima hladno, glukoza se brže uklanja iz krvi. Smatralo se da je smeđa mast, koja se naziva i smeđe masno tkivo, posebna vrsta telesne masti koja se aktivira kada se prehladmo i proizvodi toplotu koja pomaže u održavanju telesne temperature kada je hladno, igra glavnu ulogu u snižavanju šećera u krvi i poboljšanju osetljivosti na insulin kod ljudi, čime pomaže u smanjenju insulinske rezistencije i rizika od bolesti, uključujći i dijabetes.
Šta je smeđa mast ili masno tkivo smeđe boje?
– Smeđa mast je metabolički sistem zagrevanja naših tela, koji sagoreva kalorije. Tako se stvara toplota i sprečava da se kalorije talože kao normalna bela mast. Smeđa mast se aktivira tokom hladnoće i kada jedemo, ali je njena aktivnost manja kod starijih odraslih osoba, gojaznih ljudi i osoba sa dijabetesom – navodi dr Sellers.
Prethodna studija pokazala je da je 10 dana blage aklimatizacije na hladnoću (14 do 15°C, 6 sati dnevno) značajno poboljšalo osetljivost na insulin kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Ali, promena smeđe masti nakon aklimatizacije na hladnoću bila je minimalna i nije mogla da objasni veliko poboljšanje osetljivosti na insulin. Međutim, nakon hladne aklimatizacije, pojačana je translokacija transportera glukoze 4 (GLUT4) u skeletnim mišićima (pri čemu se GLUT4 pomera u povoljniji položaj koji olakšava izmeštanje, čišćenje glukoze iz krvi u mišić).
Naknadna studija je pokazala da određeni nivo blage mišićne aktivnosti/drhtanja može da bude presudan za aktiviranje korisnih metaboličkih efekata od hladnoće.
– Kada nam je hladno, možemo da aktiviramo smeđu masnoću jer ona sagoreva energiju i oslobađa toplotu kako bi nas zaštitila. Osim toga, mišići mogu mehanički da se kontrahuju ili drhte, stvarajući toplotu. S obzirom na to da čovek ima znatno više mišića nego smeđe masti, drhtanje može da sagori više kalorija i proizvede više toplote – objašnjava dr Sellers.
Smrzavanje i drhtavica nisu dobri samo za dijabetes tipa 2, već i za pivišen holesterol i pritisak
Kako bi ove nalaze potvrdili, istraživači su 10 uzastopnih hladnih dana izložili dobrovoljce – 11 muškaraca i 4 žene u postmenopauzi sa prekomernom težinom (starosti od 40 do 75 godina, BMI 27-35 kg/m²) kako bi aktivirali drhtavicu, koristeći odelo za kontrolu i snižavanje telesne temperature. Učesnici su bili izlagani hladnoći jedan sat dnevno u uslovim kada se temperatura spuštala sa 32°C na 10°C, sve dok nisu počeli da drhte. Drhtanje je praćeno posebnim uređajima postavljenim na kožu, koji osećaju električnu aktivnost mišića i vizuelno je posmatraju. Jednočasovno drhtanje počelo je kada se potrošnja energije u mirovanju povećala za 50 odsto.
Pre i posle intervencije, dvočasovni oralni test tolerancije glukoze (OGTT) urađen je u termoneutralnim uslovima – na temperaturi okoline gde telo ne treba da proizvodi toplotu kako bi održalo svoju unutrašnju temperaturu. Istraživači su takođe merili otkucaje srca i krvni pritisak i uzeli biopsiju mišića kako bi utvrdili potencijalne promene u mišićima koje se odnose na metabolizam glukoze, kao što je translokacija GLUT4. Nalazi su pokazali da je ponovljeno drhtanje izazvano hladnoćom značajno smanjilo prosečne koncentracije glukoze u plazmi natašte sa 5,84 na 5,67 mmol/L i poboljšalo toleranciju glukoze za 6 odsto.
Drhtavica poboljšala mnoge kardiometaboličke zdravstvene ishode
Zanimljivo je da su koncentracije triglicerida u plazmi natašte i slobodne masne kiseline značajno smanjene za 32 procenata, odnosno 11 odsto. Ovo su glavna masna goriva u telu i smatra se da povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i doprinose insulinskoj rezistenciji. Pored toga, izlaganje hladnoći takođe je značajno smanjilo sistolni i dijastolni krvni pritisak za oko 10 mmHg i 7 mmHg, respektivno, i imalo je tendenciju da smanji broj otkucaja srca u mirovanju kada se meri u termoneutralnim uslovima.
Iznenađujuće, translokacija mišića GLUT4 je bila nepromenjena nakon intervencije drhtanja. Ovo sugeriše da su se druge promene dogodile u skeletnim mišićima, i/ili potencijalno, u drugim organima koje objašnjavaju poboljšanu toleranciju glukoze.
Autori studije ističu da priznaju da nije moguće izvući čvrste uzročne zaključke o direktnom uticaju izlaganja hladnoći na metaboličko zdravlje, ali podvlače da drhtavica poboljšala mnoge kardiometaboličke zdravstvene ishode koji su u vezi sa bolestima poput dijabetesa tipa 2.
