Visok pritisak nije problem koji muči samo starije osobe. Stručnjaci zapažaju da od hipertenzije, koja se smatra vodećim faktorom rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, pati sve više ljudi, mlađih od 30 godina. U poslednje dve godin,e sa pojavom pandemije covid 19, povećao se broj ljudi sa povišenim ili visokim pritiskom, a među njima je i sve više sasvim mladih osoba.
Visok pritisak dovodi do moždanog udara i srčanih bolesti
Krvni pritisak se definiše kao sila kojom krv deluje na zid krvnog suda, a meri se u dve tačke. Sistolni ili gornji krvni pritisak je stanje koje se meri posle kontrakcije srca. Dijastolni, donji krvni pritisak se beleži kada se srce odmara. Hipertenzija je stanje visokog krvnog pritiska, zbog kojeg postoji veći rizik od moždanog udara ili bolesti srca.
Svaki drugi stanovnik Srbije ima visok pritisak
Od visokog krvnog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi stanovnik. U 2019. godini hipertenzija je bila primarni uzrok više od 500.000 smrtnih slučajeva u svetu. Sa pojavom pandemije stanje se dodatno iskomplikovalo, tako da se globalno beleži sve više osoba koje pate od visokog krvnog pritiska. Najbolja zaštita od hipertenzije jeste ishrana sa malo soli i puno voća i povrća, a pušenje i alkohol treba izbegavati.
Hipertenzija tokom pandemije postala problem i mladih
U periodu pre pojave covid 19 nije bilo osetnijeg povećanja broja mlađih osoba koje pate od visokog krvnog pritiska. Od početka 2020. do danas to se promenilo. Sve je više tridesetogodišnjaka, i onih mlađih, kod kojih se javlja hipertenzija, kao i žena mlađih od 40 godina.
Karantin, rad od kuće i fizička neaktivnost doveli do hipertenzije
Statistike pokazuju da su „zaključavanje sveta“ i rad od kuće, kao neke od mera u borbi sa covid 19, doveli do povećanja broja obolelih od hipertenzije u svetu. Nedostatak fizičke aktivnosti i nezdrava ishrana doprineli su ovom stanju. Svakog meseca tokom pandemije, krvni pritisak se povećavao u proseku za 1,1 do 2,5 milimetara žive (mmHg). Kod žena se beleži, u proseku, veće povećanje sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, kod starijih osoba zapaža se veće povećanje sistolnog krvnog pritiska, a kod mlađih ljudi dijastolnog krvnog pritiska.
Neredovne kontrole kod lekara i alkohol
Stručnjaci sa Cleveland clinic ustanovili su da je promena načina života u celom svetu ključan faktor za porast i veću učestalost hipertenzije na globalnom nivou. Nedostatak fizičke aktivnosti i loša ishrana, samo su vrh ledenog brega. Preterana konzumacija alkohola, neredovno uzimanje lekova za pritisak, kao i izbegavanje ili nemogućnost odlaska na lekarske kontrole, možda su i ključni razlozi za sve veći broj osoba sa hipertenzijom. Mnogi su se plašili, i još uvek se plaše, da odu na pregled, zbog mogućnosti da se zaraze u medicinskoj ustanovi.
Posledice hipertenzije mogu biti pogubne
Rast broja osoba sa hipertenzijom ovog obima povećava rizik od srčanog ili moždanog udara. Za pojedince i njihove porodice, kardiovaskularne bolesti mogu biti pogubne. Posebno je zabrinjavajući sve veći broj mladih sa srčanim problemima i moždanim udarima. Već sada je jasno da će se posle završetka pandemije, ljudi suočiti sa brojnim posledicama, među kojima i sa sve većim brojem kardiovaskularnih oboljenja.
Stres zbog covid 19 izaziva visok pritisak
Pandemija i visok pritisak, prema mišljenju lekara, idu „ruku pod ruku“. Mnogo toga je u protekle dve godine povezalo covid 19 i hipertenziju. Zapaža se sve više anksioznosti. Mnogi ljudi su ostali bez posla, postali su tehnološki višak, sve više je stresnih situacija. Nedostatak aktivnosti i zatvaranje u kuće doveli su do pojave gojaznosti, a svi ovi faktori veoma jako utiču na povećanje krvnog pritiska.
Brza hrana takođe jedan od uzroka hipertenzije
Pandemija i sve češći boravak kod kuće doveo je do porasta konzumacije brze hrane. Takva hrana puna je soli, koja nepovoljno utiče na krvni pritisak. Odlazak kod lekara na kontrolu bio je uglavnom moguć jednom u tri meseca.
Merenje pritiska kod kuće putem aparata
U svetu je, tokom pandemije, zabeležen porast prodaje aparata za merenje krvnog pritiska. Ljudi žele da se u svakom trenutku uvere, da li im je pritisak pod kontrolom. Merenje pritiska kod kuće uz redovne lekarske kontrole najbolji je način da sačuvate zdravlje, kažu stručnjaci.
Loš san utiče na rast pritiska
Jedan od ključnih faktora za rast krvnog pritiska može biti i loš san. Mnogi su tokom pandemije svoje poslovne obaveze prebacili na rad noću. Takođe, beleži se i porast broja osoba koje su počele da pate od nesanice. Promena bioritma negativno utiče na celokupni organizam, pa i na stanje kardiovaskularnog sistema.
Vakcina i hipertenzija
Pored mogućih indirektnih faktora koji bi mogli da dovedu do porasta krvnog pritiska postoji i više direktnih uzroka. Sama bolest, covid 19, može izazvati visok krvni pritisak. Mnogi ljudi su posle prve ili druge doze vakcine, prijavljivali kao jednu od nuspojava i viši krvni pritisak. Ipak, svi ovi podaci nisu dovoljni, kako bi se vakcinacija mogla dovesti u vezu sa sve većim brojem obolelih od hipertenizije.
Kontrola hipertenzije
Visoki krvni pritisak povećava rizik od srčanog ili moždanog udara. Mnogi ljudi, ipak, nisu svesni da imaju visok krvni pritisak, jer nemaju ni jedan od karakterističnih simptoma, zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Idealan krvni pritisak iznosi 120/80 mmHg. Stručnjaci naglašavaju i faktore kontrole i fizičku aktivnost, kao i zdravu ishranu sa malo zasićenih masti, soli i šećera. Odraslim osobama savetuje se 150 minuta aktivnosti umerenog intenziteta, na nedeljnom nivou. To može biti i brzo hodanje ili 75 minuta aktivnosti snažnijeg intenziteta, kao što je trčanje.
