Bol u kukovima je najčešće posledica koksartroze – osteoartroze kuka. To je hronično, progresivno, degenerativno oboljenje zgloba kuka čija učestalost raste u opštoj populaciji sa starenjem. U zavisnosti od uzroka nastajanja, javlja se kao posledica naslednih faktora propadanja hrskavice, kroz život stečenih bolesti ili različitih povreda samog zgloba kuka.
Kuk je izložen brojnim opterećenjima, a koksartroza zahvata sve njegove delove
Razlikujemo primarnu (idiopatsku) i sekundarnu koksartrozu, kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije i objašnjava:
– Uzrok sekundarne koksartroze je mehaničko oštećenje zgloba. To mogu biti prelomi, upale zgloba, razvojni poremećaj kuka, tumori… Inače, zglob kuka je samo deo u kinetičkom lancu, ali i njegov „noseći zglob“. Po tipu je kuglastog oblika koji je vrlo pokretljiv u više ravni. Sačinjavaju ga hrskavicom pokrivena čašica smeštena u karlici i glava butne kosti, kao i okolne mekotkivne strukture. Njegova kompleksna građa i funkcija ujedno predstavlja i njegovu slabost, jer iako dobro obezbeđen snažnim ligamentarnim kompleksom i višeslojnim mišićnim prstenom, često biva izložen opterećenjima koja prevazilaze njegov biološki kapacitet i biomehanička svojstva. Artroza kuka zahvata sve strukture zgloba, ne samo hrskavicu već i ligamente, kost, zglobnu čauru i druge.
Da li za bol u preponi zapravo mislimo da je bol u kukovima?
Simptomi koksartroze se javljaju postepeno i pogoršavaju se protokom vremena. Na pojavu koksartroze ukazuju različite promene. Najčešće je to, detaljno opisuje sagovornik našeg portala, pojava bola u odgovarajućoj preponi, uz smanjenje obima pokreta u zahvaćenom kuku. Dalje, otežan hod uz i niz stepenice, umor, ukočenost, atrofija i slabost mišića natkolenice, šepanje…
– Na žalost, pacijenti se većinom na pregled ortopeda javljaju u odmaklim fazama bolesti. Tada su već u pitanju gradus 2 ili 3, kada im svakodnevne aktivnosti postanu znatno otežane. Nakon što se zbog navedenih tegoba pacijent javi na pregled, do dijagnoze bolesti se stiže uglavnom bez većih dijagnostičkih dilema i lutanja.
Klinički pregled, anamnestički podaci dobijeni od pacijenta, radiografija karlice sa kukovima i laboratorijske analize krvi brzo dovode do zaključka o postojanju degenerativnog propadanja zgloba kuka – osteoartroze i stepenu njenog napretka/evolucije. Važno je naglasiti da je od radioloških dijagnostičkih postupaka najčešće dovoljna standardna AP radiografija karlice sa kukovima. Ona pruža sasvim dovoljno informacija o stanju zglobova oba kuka kao i stadijumu uznapredovalosti bolesti – razjašnjava dr Despot.
Objektivni osećaj pacijenta i rtg slika su često u neskladu kada osećamo bol u kukovima
Dr Borislav Despot opisuje da se na rtg snimcima najčešće vide suženje zglobnog prostora, marginalni osteofiti, subhondralna (ispod hrskavična skleroza) i koštane ciste. Iskusan ortoped će, tvrdi naš sagovornik, u vrlo retkim slučajevima (potencijalnih diferencijalno dijagnostičkih nedoumica) posegnuti za dodatnim skupim radiološkim metodama kao što je, na primer, nuklearna magnetna rezonanca.
Međutim, specijalista ortopedije sa traumatologijom, koji je već 15 godina deo tima najvećeg regionalnog trauma centra „Rashid Hospital“u Dubaiju (UAE), naglašava da nalazi na snimcima često ne koreliraju sa stvarnim nalazom na kliničkom pregledu pacijenta, iz više razloga. Dr Despot, kako nam je ispričao, pacijentima najčešće kaže da ne treba lečiti radiografije nego ljude. Odnosno, da je snimak samo jedna od alatki koja se koristi na putu do dijagnoze i odabira modaliteta lečenja.
Može li se koksartroza usporiti
– U početnim fazama bolesti (gradus 1) se pacijentima može pomoći da uspore progresiju bolesti i zaštite kuk. Obično se započinje nekim od jeftinijih („bazičnih“) nesteroidnih antiinflamatornih lekova, tableta, gelova kao što su ibuprofen, diklofenak, acetaminofen, naproksen i njima slični. Doziranje i način primene propisuje isključivo lekar. Steroidi mogu pomoći u terapiji bola tako što smiruju zapaljenski proces. Međutim, dugotrajna upotreba sigurno vodi ispoljavanju mnogih, dobro poznatih negativnih efekata. I to ne u samom zglobu, već i celokupnom organizmu.
Lubrikantne zglobne injekcije hijaluronske kiseline mogu smanjiti bolove. Mada, treba reći da neke istraživačke studije sugerišu da su po efektu skoro placebo („bez učinka“) – priča dr Borislav Despot, koji o sve popularnijoj PRP metodi kaže:
Pomaže li PRP terapija
– Takozvana „PRP – Platelets enriched plasma“ terapija kod artroze kuka se ne primenjuje tako često kao kod, na primer, arteoze i povreda kolena, zbog toga što izvođenje procedure ubrizgavanja „plazme obogaćene trombocitima“ u sam zglob nije jednostavno. Intraartikularna injekcija u kuk je procedura koja zahteva dobro obučenog lekara i posebne uslove sterilnosti da bi se izbegle moguće posledice same procedure u smislu unošenja infektivnih agenasa u zglob ili povrede neke od okolnih neurovaskularnih struktura. Biološki efekti PRP-a zavise od njegovog direktnog uticaja na ćelije hrskavice. Ali, i od jakog uticaja na takozvane mezenhimalne matične ćelije, koje dalje mogu da se razviju u ćelije hrskavice, kosti, mišića ili masnog tkiva.
Dr Despot posebno ističe da je važno pacijentu otvoreno reći da ni od ove terapije ne očekuje „čuda“, već samo usporavanje dalje progresije bolesti i, upozoriti na, prema njegovim rečima, vrlo upitnu regeneraciju oštećenih tkiva. Smanjenje bola i povećanje pokretljivosti u zglobu su, navodi specijalista ortopedije, veoma izgledni rezultat PRP terapije.
Važnost fizikalne terapije i fizičke aktivnosti
Dr Borislav Despot naglašava da je važan segment inicijalnog, neoperativnog lečenja dobro i pažljivo selektovana fizikalna terapija. Individualni protokol i primenu različitih modusa fizikalne terapije indikuje specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. On kontroliše i prati terapijski odgovor svakog pacijenta individualno. Preporučuje se vežbanje sa ciljem smanjenja prekomerne telesne mase.
Kada je operacija (ugradnja proteze) neizbežna
Operativno lečenje u smislu hirurške intervencije zamene zgloba kuka odgovarajućim tipom endoproteze je savremen i danas veoma razvijen, gotovo rutinski operativni zahvat većine ortopedsko – hirurških bolnica i medicinskih ustanova sa odgovarajućom opremom i školovanim kadrom ortopedsko – hirurške struke.
– Operaciji totalne endoproteze kuka se pristupa u završnim fazama (najčešće gradus 3) koksartroze. Tada su iscrpljeni svi drugi modaliteti lečenja. Ali, ono što je najvažnije je da su tada bol i smanjenje funkcije zgloba kuka značajan onemogućavajući faktor za normalno obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Priprema za operaciju ugradnje endoproteze kuka podrazumeva protokolom standardizovane odgovarajuće laboratorijske analize krvi, pregled interniste i anesteziologa. Oni daju konačno mišljenje o opštem stanju pacijenta za izvođenje same operacije – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista ortopedije sa traumatologijom.
Imam velike probleme u kukovima,uradila magnet kicme i kukova,..mogu li da obavim konsultativni pregled kod dr.ortopeda??gde?HVALA