Krioablacija je vrsta krioterapije, minimalno invazivne intervencijske radiološke procedure, koja koristi ekstremnu hladnoću za zamrzavanje i ubijanje abnormalnih kancerogenih i prekanceroznih ćelija. Primena hladnoće na tumorske ćelije sprečava dalji rast ili širenje, što ovo čini efikasnim ambulantnim tretmanom tumora.
Zašto se primenjuje krioablacija?
Tokom krioablacije, uz pomoć ultrazvuka ili kompjuterske tomografije (CT) vizualizuje se zahvaćeno tkivo, što radiolog prati na ekranu dok bezbedno ubrizgava sredstvo za zamrzavanje kroz tanku iglu. S obzirom na to da ova metoda zahteva samo mali rez veličine rupice, oporavak je brz i postoji veoma mali rizik komplikacija nakon operacije.
Krioablacija je tretman koji se dobro toleriše za različite vrste raka kao što su:
- rak kostiju
- rak cerviksa
- rak očiju
- rak jetre
- rak pluća
- rak bubrega
- rak prostate.
Krioablacija se može koristiti za ublažavanje bolova i drugih simptoma uzrokovanih širenjem karcinoma. Obično se preporučuje kada pacijent nije u mogućnosti da se podvrgne hirurškom uklanjanju tumora zbog starosti, ukupnog opterećenja bolesti ili problema sa funkcionisanjem srca ili pluća. Ova terapija može da bude jedini pristup za ublažavanje simptoma raka kada je kancerogena masa previše rizična za operaciju, ili bi mogla da bude deo šireg, višeterapijskog plana lečenja. Osnovni atributi tumora, uključujući veličinu, stadijum i mesto su ono što pomaže lekaru da utvrdi da li će krioablacija biti efikasna u eliminaciji malignih ćelija.
Šta pacijent sa karcinomom može da očekuje tokom krioablacije?
Ovu proceduru izvodi interventni radiolog u ambulantnim uslovima. Međutim, u zavisnosti od mesta tumora ili organa, može da se desi da pacijent ostane preko noći u bolnici, nakon procedure. Pre početka procedure moguće je da pacijent dobije opštu anesteziju ili intravensku sedaciju što će omogućiti da mu bude što udobnije i bezbednije tokom procedure. Zatim se lokalna anestezija primenjuje na deo kože na kome se pravi mali rez.
Potom se mala igla uvodi kroz rez ultrazvukom ili CT skeniranjem kako bi to pomoglo lekaru da bezbedno pristupi tumorskoj masi. Kada dođe do tumora, ohlađeni vrh igle će zamrznuti tumorsko tkivo, a kada se tumor odmrzne, ovaj proces se može ponoviti više puta tokom iste sesije lečenja. Igla se uklanja i područje se zavija kada se postupak završi, a pacijent se premešta u zonu za oporavak ili će biti zadržan da prenoćiu bolnici.
Kakav rizik i korist ima krioablacija?
Krioablacija je bezbedna procedura sa mnogim prednostima. Što je najvažnije, pristup lečenju ima veliki uspeh u zaustavljanju rasta ili širenja ćelija raka. Takođe, nudi pacijentima kratko vreme oporavka, sa manje bola, u poređenju sa hirurškim lečenjem tumora. Kao i sve medicinske procedure, ova metoda nosi neke male rizike – krvarenje, infekciju i slučajno oštećenje obližnjih, zdravih organa.
Kako se pacijent priprema za krioablaciju?
Pre procedure, interventni radiolog će pitati pacijenta koje lekove trenutno uzima, jer će upotreba nekih možda morati da se prekine pre zakazane procedure, lekova za razređivanje krvi, na primer. Lekar može da traži da se uradi analiza krvi kako bi se osiguralo da su odgovor imunološkog sistema i sposobnost zgrušavanja krvi adekvatni. Pacijentu se saopštava šta sme ili ne sme da jede pre tretmana, a s obzirom na to da se pre procedure dobija sedativ, potrebno je organizovati prevoz do kuće.
Ako pacijent oseti bol odmah nakon procedure dobija lekove protiv bolova dok je još u bolnici. Većina pacijenata je u stanju da nastavi sa normalnim svakodnevnim aktivnostima za samo nekoliko dana i većina nedelju dana nakon tretmana ne oseća bol na mestu reza.
Moja vencana kuma koja zivi u Torontu , evo se vec 10 godina bori sa tumorom dojke
Imala je cetri operacije.Vise ne sme da se operise. Pije hemoterapiju koja ima mnogo kontraidikacija.Obradovala sam se kada sam videla naslov, pa se malo rastuzila jer se ne pominje da ova metoda pomaze kod tumora dojke. Mada mi je drago zbog drugih ljudu koji imaju tumore na onim organima koje ste naveli.