Dijabetes i njegovi simptomi se razlikuju. U zavisnosti od toga koji tip dijabetesa imamo, može proći od nekoliko nedelja do nekoliko godina da se simptomi razviju. Dok simptomi dijabetesa tipa 1 mogu da se pojave za samo nekoliko nedelja ili meseci, za razvijanje simptoma dijabetesa tipa 2 može da prođe i nekoliko godina.
Simptomi mogu biti tipični, kao što su povećana žeđ i mokrenje, ali postoje i neobičniji simptomi dijabetesa, kao što su bolesti desni i promene sluha.
Što se dijagnoza pre uspostavi, to će ranije dijabetes moći da se stavi pod kontrolu i tako smanji rizik od komplikacija. Zbog toga što neobični simptomi dijabetesa mogu da budu znaci upozorenja na bolest, važno je da se zna koji su.
U vreme uspostavljanja dijagnoze, ljudi mogu da imaju klasičnije simptome dijabetesa kao što su umor, pojačano mokrenje i prekomerna žeđ i glad. Ali postoji nekoliko drugih simptoma dijabetesa koji mogu da budu znaci upozorenja za ovo oboljenje, ali koji izgledaju manje očigledni.
Parodontitis je ozbiljan oblik bolesti desni kod koga se desni povlače od zuba. Zbog povlačenja desni zubi mogu da postanu manje stabilni, što kasnije dovodi i do gubitka, odnosno, ispadanja zuba.
Parodontitis je dva do tri puta češći kod osoba sa dijabetesom nego kod onih koji ga nemaju. Bolest desni nije samo češća, već će verovatno i brže napredovati i biti teža kod onih sa dijabetesom.
Izgleda da je ovde odnos dvosmeran: dok dijabetes može da pogorša parodontitis, on može biti faktor rizika za visok nivo šećera u krvi (hiperglikemiju), što je faktor koji određuje dijabetes. U stvari, parodontitis je povezan sa višim nivoima A1C, koji se koristi za procenu nivoa glukoze u prethodna 2 do 3 meseca i kao pomoć u dijagnostici i praćenju terapije dijabetesa.
Hronična upala centralna je karakteristika progresije i dijabetesa i parodontalne bolesti. Osobe sa dijabetesom i parodontitisom imaju više inflamatorne markere.
Zapaljenje kod dijabetesa može da bude faktor koji doprinosi propadanju kostiju koje podržavaju naše zube. Gubitak koštane mase označava najozbiljniji stadijum parodontitisa i tada zubi mogu da postanu manje stabilni ili da ispadnu.
Određena stanja kože mogu biti prvi znak dijabetesa.
Jedan od primera je akantoza (acanthosis nigricans). Ovo je oboljenje kože, koje karakterišu hiperpigmentacija i hiperkeratoza na pregibnim površinama, a praćena je neravnom i naboranom kožom. Obično se razvija u naborima kože, kao što su zadnji deo vrata, aksila (gde se ruka spaja sa ramenom) i prepone. Ove pojave mogu da budu i na rukama, stopalima, laktovima i kolenima.
Povećanje nivoa insulina može da izazove crnu akantozu. Insulin je hormon koji pomaže u ubacivanju glukoze (šećera u krvi) u ćelije, gde se metaboliše i pretvara u energiju. Ponekad se ćelije opiru insulinu i, kao odgovor, proizvodi se više insulina. Povećani nivoi insulina su pokazatelj insulinske rezistencije, koja je prethodnik predijabetesa i dijabetesa tipa 2.
Druge vrste promena na koži koje mogu da budu znak upozorenja za dijabetes su:
Ljudi sa dijabetesom su pod povećanim rizikom od razvoja infekcija. Ovo se odnosi na bakterijske infekcije, recimo, one oko noktiju ili folikula dlake, kao i čireve i čmičak (kada su žlezde očnih kapaka inficirane). Ove infekcije mogu da izazovu različite bakterije, ali najčešća je stafilokoka.
Gljivične infekcije takođe mogu da budu češće. Najčešće, ove infekcije izazivaju gljivice Candida. Ove infekcije mogu da se manifestuju kao svrab, lišajevi, vaginalna gljivična infekcija i atletsko stopalo.
Do čestih infekcija može doći zbog kombinacije visokog nivoa šećera u krvi koja stvara pogodno okruženje za rast bakterija i slabi imuni odgovor. Jedno od najčešćih mesta infekcije kod dijabetesa je urinarni trakt. To može biti zato što dijabetes narušava imuni sistem ili zato što je dijabetes uticao na nerve do stepena da se bešika više ne prazni u potpunosti.
Određene promene vida mogu biti znak da je šećer u krvi povišen. Višak šećera može da ošteti male krvne sudove u oku i da izazove promene u tečnosti, utičući na jasnoću vida.
Neke od najranijih promena vida mogu da budu zamagljen vid ili problemi s čitanjem ili gledanjem objekata koji su udaljeni. Ukoliko se na vreme ne leče, promene vida mogu da se pogoršaju i pacijent će možda videti tamne, plutajuće tačke ili pruge.
Ljudi sa dijabetesom takođe imaju povećan rizik od gubitka sluha. U stvari, dijabetes udvostručuje rizik od gubitka sluha. Ovo se dešava zbog oštećenja nerava u ušima koje može izazvati visok ili nizak šećer u krvi.
Dugotrajno visok šećer u krvi može da ošteti male krvne sudove i nerve u unutrašnjem uhu. Dugotrajno nizak šećer u krvi može oštetiti način na koji se nervni signali šalju iz unutrašnjeg uha do mozga.
Deca koja su već naučena na nošu i spavaju celu noć bez problema mogu početi da mokre u krevet nekoliko puta nedeljno. Ova situacija je poznata kao noćna enureza i može biti znak osnovnog stanja kao što je dijabetes tipa 1.
Noćna enureza je zapravo tipičan simptom dijabetesa tipa 1 kod dece, ali onaj koji roditelji ili staratelji možda neće automatski povezati sa potencijalnom dijagnozom dijabetesa tipa 1. Pošto pojava simptoma dijabetesa tipa 1 u mladosti može da bude iznenadna i, ako se ne leči blagovremeno, može da postane ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć, to je važan simptom koji treba primetiti.
Pojačano mokrenje obično prate pojačana žeđ i glad, kao i gubitak težine.
Pojačana žeđ, glad i mokrenje neki su od simptoma koji se najčešće povezuju sa dijabetesom. Ali postoji mnogo drugih simptoma koje može da ima osoba sa dijabetesom, a koje možda neće automatski povezati sa bolešću. Neki od neobičnijih simptoma dijabetesa uključuju bolest desni, tamne mrlje na koži i porast infekcija.
Svako ko ima bilo kakve simptome dijabetesa – posebno ako je u većem riziku od bolesti – treba da se obrati lekaru da bi se utvrdilo šta je uzrok simptoma. Rano otkrivanje i lečenje važni su za poboljšanje kvaliteta života, smanjenje rizika od komplikacija i produženje ili sprečavanje progresije dijabetesa.