Hladnoća i ekstremno hladni dani povećavaju rizik od kardiovaskularne smrti, a nova studija pokazala je da veoma hladno vreme može da ima još ozbiljniji uticaj na naša tela. Prema međunarodnoj studiji u kojoj je analizirano više od 32 miliona smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti tokom četiri decenije, bilo je više smrtnih slučajeva u danima kada su temperature bile veoma visoke ili ekstremno niske.
Rizik od kardiovaskularne smrti veći je na izuzetno niskim tempertaurama
Ekstremno visoke i niske temperature povećavaju rizik od smrti kod ljudi sa kardiovaskularnim bolestima, kao što su ishemijska bolest srca (srčani problemi uzrokovani suženim srčanim arterijama), moždani udar, srčana insuficijencija i aritmija, navodi se u internacionalnoj studiji objavljenoj u časopisu Circulation Američkog udruženja za srce.
Među kardiovaskularnim bolestima, koje su ispitane u ovoj studiji, srčana insuficijencija je povezana sa najvećim brojem smrtnih slučajeva od ekstremno niskih ili visokih temperatura.
– Smanjenje kardiovaskularne smrtnosti od 1960. je važna priča o uspehu u javnom zdravstvu jer su kardiolozi identifikovali i pozabavili se pojedinačnim faktorima rizika kao što su duvan, fizička neaktivnost, dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak… Trenutni izazov sada je životna sredina i ono što bi klimatske promene mogle da izazovu i utiču na nas – izjavio je jedan od vođa studije dr Barrak Alahmad sa Harvard University.
Jedna od 100 kardiovaskularnih smrti može se pripisati ekstremnim temperaturama
Naučnici su istraživali kako ekstremne temperature mogu da utiču na bolesti srca, inače vodeći uzrok smrti u svetu. Analizirali su zdravstvene podatke više od 32 miliona smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti, koji su se dogodili u 567 gradova, u 27 zemalja, na 5 kontinenata, između 1979. i 2019.
Klimatske promene su imaju veze sa značajnim promenama ekstremno toplih i hladnih temperatura, pa su istraživači ispitali i jedno i drugo u trenutnoj studiji. Za ovu analizu, upoređivali su kardiovaskularne smrti tokom najtoplijih i najhladnijih dana za svaki grad sa kardiovaskularnim smrtima sa danima, koji su imali optimalnu temperaturu (temperatura tokom koje je bila najmanja stopa smrti) u istom gradu. Za svakih 1.000 smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti, istraživači su otkrili da su:
- Ekstremno topli dani izazvali su 2,2 dodatna smrtna slučaja
- Ekstremno hladni dani uzrokovali su još 9,1 smrtni slučaj.
Od vrsta srčanih oboljenja, najvći broj dodatnih umrlih je kod osoba sa srčanom insuficijencijom (2,6 dodatnih umrlih u ekstremno toplim danima i 12,8 u ekstremno hladnim danima).
– Jedna od svakih 100 kardiovaskularnih smrti može se pripisati ekstremnim temperaturnim danima, a temperaturni efekti bili su izraženiji kada se posmatraju smrti izazvane srčanom insuficijencijom. Iako ne znamo razlog, ovo se može objasniti progresivnom prirodom srčane insuficijencije kao bolesti, koja pacijente čini podložnim temperaturnim efektima. Reč je o važnom otkriću jer se jedna od četiri osobe sa srčanom insuficijencijom ponovo prima u bolnicu u roku od 30 dana od otpusta, a samo 20 odsto pacijenata sa srčanom insuficijencijom preživi 10 godina nakon dijagnoze – istakao je koautor studije dr Haitham Khraishah sa University of Maryland School of Medicine.
Potrebni sistemi upozorenja kako bi se sprečio rizik od kardiovaskularnih smrti
Istraživači ukazuju da će možda biti potrebni ciljani sistemi upozorenja i saveti za ugrožene ljude kako bi se sprečila smrt kardiovaskularnog sistema tokom ekstremnih temperatura.
– Ova studija donosi važne informacije o odnosu između klime i zdravlja ljudi. Potrebno je više istraživanja kako bi se bolje definisali ovi odnosi u svetu, koji se suočava sa klimatskim promenama u narednim godinama, posebno u pogledu toga kako bi te promene u životnoj sredini mogle da utiču na vodeći svetski uzrok smrti i invaliditeta, kao što su bolesti srca – istakao je dr Robert A. Harrington sa Stanford University. Među vrstama kardiovaskularnih bolesti, kako je naveo, ljudi sa srčanom insuficijencijom doživeli su najviše dodatnih smrti kada su temperature bile ekstremne.
Kardiovaskularna bolest se odnosi na niz stanja koja utiču na srce ili cirkulaciju i to su najčešće
srčana insuficijencija, periferne vaskularne bolesti i reumatske bolesti srca. Simptomi kardiovaskularnih bolesti zavisiće od toga koju bolest čovek ima, a mogu da budu:
- Bol u grudima
- Bol, slabost ili utrnule noge i/ili ruke
- Nedostatak daha
- Veoma brzi ili spori otkucaj srca, ili palpitacije
- Osećaj vrtoglavice ili nesvestice
- Umor
- Otečeni udovi.
